Јуче и данас

На данашњи дан пре пет година преминуо је патријарх Павле. На трону српског патријарха провео је 19 година и био је један од најомиљенијих поглавара Српске православне цркве. Његовој сахрани присуствовало је више стотина хиљада људи, поједини медији су наводили да је више од 600.000 грађана Србије дошло да ода последњу почаст патријарху Павлу.

Гојко Стојчевић, како је патријархово крштено име, родио се 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, данашњој Хрватској. Рано је остао без родитеља, отац му је умро а мајка се преудала и на порођају треће ћерке преминула. Гојка и његовог брата Душана одгајала је тетка, очева најстарија сестра.

"Остао сам код бабе и тетке. Мој појам мајке је тетка, очева најстарија сестра која ми је стварно била као мајка. Једна жена разумна, али и строга. Као сина ме је волела, али ако нешто погрешим опомињала ме је, па ако ја нећу да се поправим ту је била казна да ме поправи, а ако ме ни казна не поправи онда нисам низашта... Највећа је вредност у човечанству – мајка. Јер без мајке, људи не би знали да буду људи. Мајка их је полако подизала и васпитавала и они су дорасли до онога што је потребно", причао је патријарх Павле у последњем интервјуу који је дао за РТС-ов документарно-биографски филм "Патријарх Павле – Живот по Јаванђељу". 

Никола Симић, који је јуче преминуо у 80. години, играо је у више од 160 остварења домаће кинематографије, а подсећамо на неке од најпознатијих улога.

ДИМИТРИЈЕ МИТА ПАНТИЋ У СЕРИЈИ "ТЕСНА КОЖА"

Никола Симић је у "Тесној кожи" глумио Димитрија Пантића, најстаријег млађег референта који има јаку жељу да добије унапређење. Његов сан се у серији ипак није остварио. Главни противник му је био директор Срећко Шојић којег глуми Милан Лане Гутовић. 

МИХАЈЛО ОСТОЈИЋ У СЕРИЈИ "СРЕЋНИ ЉУДИ"

Михаило Остојић је још једна улога по којој ћемо памтити легенду српске кинематографије. Живи сам у стану чији улаз нема врата већ орман који дели његов и стан комшија Гавриловића. Аранђел Голубовића (Бата Живојиновић) главни је у кућу, а управо је он задужен за све главобоље које Остојић има. Иначе, у стану са Остојићем живи и коза. 

ДИРИГЕНТ У ЖИКИНОЈ ДИНАСТИЈИ

Глумио је пацијента који је умислио да је диригент Херберт фон Карајан са жељом да диригује правим хором. Због попуњених кревета у болници, диригент је осуђен да виси са плафона.
МИЋА У СЕРИЈИ "ЉУБАВ, НАВИКА, ПАНИКА"

Никола је у серији глумио Мићу, брижног оца две тинејџерке, који је у браку са Вером психотерапеутом. С обзиром на њен животни позив, у њиховој породици често долазе разни пацијенти.

Српска православна црква обележава данас празник Светог Димитрија Солунског, у народу познат као Митровдан, у знак сећања на страдање и смрт овог светитеља.

Овај светац живот је завршио у тамници 306. године као борац за хришћанску веру.

Димитрије је рођен у Солуну у трећем веку после Христа за време цара Максимилијана. Када је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповедао хришћанску веру.

Цара су обавестили о непослушности Димитријевој, који је преобраћао народ у хришћанство. Када је цар чуо да је солунски командант и сам хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен, а затим и погубљен.

Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на месту његовог гроба касније је подигнута црква. Свети Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.

Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао град од земљотреса и несрећа. И данас се верује да је чудотворна снага његових моштију излечила многобројне болеснике.

Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.

На данашњи дан пре тачно 41 године Црвена звезда је остварила једну од већих победа у евро куповима - на Енфилду је савладан Ливерпул са 2:1 у окивиру Купа шампиона.

Утакмица је одиграна у оквиру Купа шампиона 1973. године. Био је то реванш другог кола елитног такмичења, пошто су београдски црвено-бели салвили у првом мечу са 2:1.

Сјајну партију пружили су тада изабраници Миљана Миљанића и потпуно надиграли славни енглески клуб, наневши му пораз на "Енфилду", што је у то време био прави раритет.

Голове за Звезду постигли су Војин Лазеревић у 60. и Слободан Јанковић у 90. минуту, док је мрежу сјајног Огњена Петровића једини затресао Крис Лоулер у 83. минуту.

Остаће упамћен коментар легендарног тренера Ливерпула Била Шенклија после овог меча:

"Сада знам како би волео да игра Ливерпул - као Црвена звезда!"

После тога "редси" су потпуно променили фудбалску филотофију и освојили много трофеја, па би се могло рећи да је то био један од најутицајнијих пораза у историји клуба са Енфилда. 

На 20. годишњицу смрти фронтмена београдске рок групе „Екатарина велика“ Милана Младеновића Дом омладине Београда вечерас организује вече сећања на његов живот и рад.

Програм „Као да је било некад: Сећања и артефакти о животу Милана Младеновића“ обухвата пројекцију епизоде серијала ЕКВ - Као да је било некад, аутора Душана Весића и трибину на којој ће учествовати новинари Мома Рајин, Душан Весић и Александар Жикић.

Такође, на трибини ће учествовати и постапсолвент Катедре за историју Универзитета у Београду Горан Филиповић, чији се дипломски рад бави темом субкултурних група осамдесетих година у Београду и наставник ликовне културе Бранко Радаковић чији се филм „Лимуново дрво“ налази у завршној фази снимања.

Филм Као да је било некад, остварио је изузетно велики утицај на културној мапи у читавом региону. 
У последњих пет година, атмосфера коју носи музика састава „Екатарина Велика“, и популарност филма у целом региону, проузроковале су читав низ узрочно последичних веза, које су резултирале тиме да се јавност усковитлала, у намери да се о овој групи поново говори, то јест, да се стваралаштво састава изнова проучава, анализира, преслушава, и да кроз дела младих уметника овај феномен добије нови живот.

У селу Вишевац у Смедеревској Јасеници, 3. новембар 1768. рођен је Ђорђе Петровић Карађорђе, међутим у савременој историографији као датум Карађорђевог рођења узима се 14. новембар (односно 3. новембар по старом календару)1762. године. 

Карађорђе потиче из сиромашне породице. Мајка му је била Марица Живковић из Маслошева у Шумадији. Његов отац је због сиромаштва (био је толико сиромашан да није могао да плаћа порез па би остали становници села у којем је живео морали да преузму ову обавезу уместо њега) често мењао спахије и место боравка, будући да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе стасавао и служио код имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова материјална ситуација поправљала.

Као вођа Првог српског устанка, јунаштвом и војном вештином, посебно се истакао у боју на Мишару и у борбама за Београд. После слома устанка, 1813. године, Карађорђе је пребегао у Аустрију а затим у Русију. Убијен је по вољи кнеза Милоша Обреновића, после тајног повратка у земљу 1877. године.

О датуму рођења

Дан Карађорђевог рођења није забележен нити је касније, од његових савременика, записан. 

Где год се Ћосић нашао, нешто се дешавало, још од времена када је у енглеским цокулама дошао у Београд – пише у књизи Славољуб Ђукић

Једна од књига о којој се говорило на овогодишњем Сајму књига, свакако је и дело Славољуба Ђукића (1928), угледног новинара „Политике”, аутора десетак публицистичких књига, под насловом: „Поглед из осињака” (Разговори и сусрети са Добрицом Ћосићем), које је објавио „Службени гласник”, у библиотеци „Сведоци епохе”.

У јесен 2013. године, Славољуб Ђукић, у свом дневнику, бележи: „Носим осећање недоречености. Што више о њему знам и размишљам, мање сам сигуран да сам открио његову праву душу. Дошао сам до уверења да је он личност пре за роман, него за хроничарско белешкарење.” У недељу, 18. маја 2014. године, Ђукићу се јавио Матија Бећковић, и саопштио му да је умро Добрица Ћосић. Ђукић бележи у дневнику: „Умро је вероватно између седам и осам часова. Неприметно, у тишини, онако како је живео. Цело претходно вече провео је, уобичајено, са ћерком Аном, редигујући рукопис. Око четири ујутру је легао... Сахрањен је у уторак, 20. маја, по сопственој жељи, у породичној гробници, а не у Алеји заслужних грађана или великана, како је још зову, што се очекивало.” 

Манастир Светог Николе код Куршумлије поново је оживео после 323 године. После три века су се ту населили монаси.

Манастир је прва задужбина Стефана Немање. Општина Куршумлија је издвојила око три милиона динара како ова светиња не би пропала. Сада су ту монаси, који су манастиру удахнули нови живот. 

Општина Куршумлија урадила је дренажу око манастира, и радове који ће спречити даље урушавање објекта. Храм је изграђен 1165. године, а приликом обнове је сачувана архитектура из доба Немањића.

Манастир има историјски значај, јер је Стафан Немања као удеони кнез, из Куршумлије, која се тада звала Топлице, почео да ствара српску државу. Када је српска црква добила управну самосталност, 1219. године, на овом месту је било седиште прве српске епископије - топличке.

Надлежне институције нису имале слуха за овај верски објекат - нити су га обилазиле, нити су започињале обнову, а једино се могло чути тек понеко обећање министара, од којих, до сада, ништа није било. Општина Куршумлија планира даља улагања у манастирски комплекс. 

Б92

Више о томе погледајте у видео прилогу ОВДЕ 

Девети Часни крст који Србима ван матице дарује патријарх Иринеј однет је јуче у Републику Српску у цркву Свете Петке на Сокоцу. Пре тога крст је прешао 10.000 километара кроз неколико земаља.

За Васкрс је био у Јерусалиму, пред свету Петку на своје одредиште је кренуо из Патријаршије у Београду. У међувремену, Часни крст је обишао многа светилишта. Последњег дана пута и седам векова стар манастир у Добруну. Одатле, са последњим благословом упућује се ка Сокоцу цркви свете Петке на војничком гробљу Мали Зејтинлик.

"Срећан сам због тога што можемо да се молимо Богу за спас своје душе и својих најближих, а и за покој душа свих српских војника од Косова до данашњег дана", каже пуковник Ненад Гарић.

Ово је девети часни Крст који путује српским заједницама ван матице. Пређашњи су однети у више епархија у Хрватској, Црној Гори и Албанији.

"Постоји чврста веза између свих Срба ма где да они живе. Поготово у овим епархијама које су страдале. Поготово у последњем рату, али ми смо увек са својом мајком, мајком Србијом", каже Борис Бандука, архијерејски намесник у Митрополији Дабробосанској.

Отац српског новинарства и уставотворац Димитрије Давидовић рођен је на данашњи дан пре 225 година.

Димитрије Давидовић покренуо је 1834. године у Крагујевцу Новине србске, прве дневне новине у тадашњој Кнежевини Србији. Још 21 годину раније истоимене новине покренуо је у Бечу. 

По узору на француски и белгијски устав израдио је 1835. устав за Србију, назван касније "Сретењски", јер је усвојен на Сретење те године. Први устав модерне Србије у систем власти увео је у Народну скупштину, а све у настојању да ограничи владавину кнеза Милоша, којем се после Другог српског устанка из 1815. године супротстављала Народна канцеларија, односно од 1826. године "Београдски суд". Због Милошевог апсолутизма избило је више буна, а оне су, посебно Милетина буна из јануара 1835, биле повод за доношење устава. Пошто је Књаз после само месец дана, марта 1835. повукао устав, Давидовић је пао у немилост.

Каснијих шест устава Кнежевина и Краљевина Србија доносила је 1838, 1869. године, 1888, 1901. и 1903. године.

У Кнежевину Србију преселио се 1821. године, до 1829. био је секретар књаза Милоша Обреновића.