Јуче и данас

У крагујевачким Шумарицама, крај споменика „Пето три” данас је одржана традиционална антиратна манифестација Велики школски час, у знак сећања на стрељање ђака, професора и грађана Крагујевца у Другом светском рату, коме је присуствовао председник Србије Томислав Николић.

„Колико год година да прође од стрељања, сваки пут када је Велики школски час као да се тог часа трагедија дешава”, рекао је Николић новинарима после музичко сценског приказа у Шумарицама.

Николић је истакао да му је драго што одавању помена страљанима присуствује велики број деце која су дошла да сазнају истину и нашу тешку прошлост.

Манифестацијом Велики школски час, Крагујевац и Србија ове године свету шаљу поруку да се никада и нигде не понови такав злочин из Другог светског рата, када су немачке окупационе снаге у том граду и његовој околини страљале хиљаде недужних мушкараца, жене и деце, међу којима су били и ђаци и професори Гимназије.
На Великом школском часу, београдски и крагујевачки глумци извели су музичко-сценски програм сачињен од делова из више од 30 поема и драма које су написали домаћи и страни аутори у знак сећања на стрељане у Крагујевцу у Другом светском рату.

На данашњи дан навршава се 150 година од рођења највећег српског комедиографа Бранислава Нушића (1864–1938).

Бранислав Нушић рођен је као Алкибијад Нуша у православној цинцарској породици Љубице и Ђорђа Нуше, у Београду, 20. октобра (6. новембра) 1864. године.

Са навршених 18 година променио је име и презиме у Бранислав Нушић. После завршене гимназије, студирао је право и дипломирао на Правном факултету у Београду.

Иако је учествовао у српско-бугарском рату 1885. године, у песми Два раба је, како су оценили цензура и суд, исмејао краља Милана и зарадио две године робије. После тога је, ипак, добио државну службу у конзуларном представништву у Битољу, а затим у Приштини. Из приштинског искуства настала су потресна Писма конзула.

Од 1900. је радио у Министарству просвете Србије, а затим је драматург Народног позоришта у Београду и управник Српског народног позоришта у Новом Саду. 
Прву комедију Народни посланик написао је 1883, као деветнаестогодишњак, а она је први пут играна десетак година касније. Још теже се пробијало Сумњиво лице – на прво извођење те комедије се чекало 25 године.

Његова светост патријарх српски Иринеј истакао је у Солуну да је Српско војничко гробље Зејтинлик место ћутања и завета, на коме сваки Србин налази свог деду, ујака, стрица, кума, пријатеља, брата, који су уградили своје животе у темеље мира и слободе, како се слично зло не би никад поновило.

Патријарх Иринеј служио је парастос погинулим српским ратницима из Првог светског рата, искориствши ову прилику да Ђорђу Михајловићу за вишедеценијско уређење и чување Српског војничког гробља и за несебичну љубав према ближњима и Православној цркви уручи највише одликовање Српске православне цркве /СПЦ/, којим га је одликовао Свети архијерејски синод.

Овај човјек се деценијама бринуо о гробовима оних чије је кости његов отац Сава брижно сакупљао и похрањивао у ово свето место, ту се и родио, ту је провео сав радни век, и више од тога, саопштено је на сајту СПЦ-а.

Служен је парастос и у селу Хортијатис, изнад Солуна, где су немачки окупатори 1944. године живе спалили стотинак мештана, предвођених свештеником, и међу њима бројне жене и децу, па чак и бебе.

Игуман манастира Високи Дечани, архимандрит Сава Јањић, оштро је негирао тврдње косовског министра унутрашњих послова Бајрама Реџепија, да постоје сумње да је неко из манастира Високи Дечани писао претеће поруке који су се у недељу и понедељак појавили на зидовима манастира.

Игуман Сава Јањић је, јуче према саопштењу Рашко-призренске и Косовско-метохијске епархије, навео да је Реџепијева изјава да је Кфор ометао истрагу јер није дозволио да се обави унутар манастира - шокантна и неодговорна, преноси Танјуг.

"Као игуман манастира Високи Дечани осећам обавезу да одмах демантујем ову шокантну и неодговорну изјаву министра Реџепија пре свега зато што није заснована на чињеницама. Још од првог дана када су претеће поруке (графити) примећени на неколико места у оквиру манастирског имања ангажована је локална општинска и регионална косовска полиција. Истрага је почела већ истог дана и то у оквиру самог манастирског комплекса уз пуну подршку Кфора", нагласио је Јањић. Он је навео и да је лично у сталној вези са регионалним шефом полиције Шабаном Шаљом и локалним шефом полиције Сејдом Добрајем, као и да у манастиру тренутно борави истражни тим полиције на челу са капетаном Кељмендијем и преузима видео записе са манастирског видео обезбеђења.

Навршава се 25 година од смрти великог књижевника Данила Киша. У знак сећања на академика САНУ, недавно је у београдском насељу "Степа Степановић" отворена основна школа која носи његово име.

Годишњица од смрти Данила Киша обележава се извођењем представе "Гробница за Бориса Давидовича", у Београду и иностранству, а ускоро ће бити објављена и његова сабрана дела, преноси Танјуг.

Киш је рођен 1935, а преминуо је у Паризу 15. октобра 1989. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

Данило Киш био је романсијер, приповедач, есејиста, драмски писац, преводилац са француског, руског и мађарског језика. Био је члан САНУ, дипломирао је светску књижевност у Београду.

Био је драматург позоришта "Атеље 212" и лектор за српски језик у Стразбуру, Бордоу и Лилу.

Нека од његових дела су - романи "Псалам 44", "Мансарда", "Башта, пепео", "Пешчаник", приповетке "Рани јади", "Енциклопедија мртвих", драма "Електра 70".

Почео је као песник, а онда се окренуо прози којом је у другој половини 20. века извео поетички преокрет у српској књижевности. 
Представа по његовом роману "Гробница за Бориса Давидовича", у режији Ивице Буљана, премијерно је изведена 21. јула на "Мителфесту" у Ћивидалеу, Италија, а у Београду, крајем септембра, у Битеф-театру, и у склопу 48. по реду позоришног фестивала "Битеф".

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије оценио је да је тренутно на Балкану на сцени неоотоманизам, што се јасно може да се види у односима међу муслиманима у Црној Гори, преко БиХ, Косова, Рашке области (Санџака), Македноје, дела Бугарске.

Митрополит Амфилохије међусобне оптужбе санџачког муфтије Муамера Зукорлића и реиса Исламске заједнице у Црној Гори Рифата Фејзића, о отварању верских школа у Рожајама, види као односе у муслиманском свету уопште.

"То се види и у савременој политици, нарочито Турске. Имате председника Турске /Реџепа Тајипа Ердогана/ који када дође на Косово и Метохију у Призрен, јавно изјави да је Косово Турска, а са друге стране, исто тако за њега навијају наши муслимани. Знате, Отоманска империја није била мала држава, већ и те како моћна, господарила је судбинама Европе и Азије", рекао је црногорским медијима митрополит Амфилохије, пошто је у манастиру Режевићи отворио међународну конференцију у част 200 година од изградње храма Свете Тројице.

Према његовим речима, зато се има утисак да се иза тога што се сад дешава у ствари догађа нека врста ренесансе. 

Добитник Нобелове награде за књижевност, успешни дипломата Краљевине Југославије, великан европске књижевности и интелектуалац - Иво Андрић, рођен је на данашњи дан 9. октобра 1892. године у месту Долац код Травника.

Детињство проводи у Вишеграду, где је завршио основну школу. Године 1903. уписује сарајевску Велику гимназију, а студије словенске књижевности и историје похађа на филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу у којем 1924. године брани и докторску дисертацију "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине".

Тачно 50 година од свог првог појављивања у књижевним водама (1911), када је у часопису "Босанска вила" објављена његова прва песма "У сумрак", Андрић постаје добитник најпрестижнијег светског признања у области књижевности - Нобелове награде која му је 1961. године уручена за роман "На Дрини ћуприја", као и за целокупни дотадашњи рад на "историји једног народа".

У образложењу је стајало да "његова проза садржи епски набој којим прати људске судбине из историје своје земље".

Пре тачно 80 година у Марсељу је убијен југословенски краљ Александар Први Карађорђевић.

Приликом државне посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, краљ Александар Први убијен је у Марсељу, 9. октобра 1934, заједно са француским министром иностраних послова Лујем Бартуом.

На пут у Француску југословенски владар је кренуо са железничке станице Топчидер возом до Косовске Митровице, а затим аутомобилом преко Цетиња, где је посетио кућу у којој је рођен. Из луке Зеленика разарачем Југословенске краљевске морнарице "Дубровник" испловио је за Француску.

У Марсељу му је приређен величанствен дочек. Свечана поворка је нешто иза 16 часова кренула из луке и упутила се према центру, а бурно ју је поздравио велики број грађана Марсеља.

Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16 часова и 20 минута, један човек је искочио из гомиле, носећи у десној руци букет цвећа, и на француском викнуо: 

"Живео краљ!" 

Изненада је скочио са десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа и из револвера испалио више хитаца у правцу краља.

Заступник српске националне мањине у Хрватском сабору Милорад Пуповац оценио је да уништавање антифашистичких споменика звоно за узбуну.

Пуповац је обишао девастиране споменике у Плашком и Вељуну, православну цркву у Вељуну са које су лопови покушали да украду звона, скинули их и оштетили цркву и поручио да је време да у држави почне да развија свест о поштовању жртава из времена нацистичке окупације и усташке власти.

Према његовим речима, време је и да вредности антифашизма и антифашистички споменици у Хрватској добију статус какав по Уставу Хрватске треба да имају. 

Пуповац је најавио да ће као заступник написати допис Хрватском сабору, председнику Хрватске, председнику владе и Министарству културе и захевати од њих заштиту антифашистичких споменика. 

Као аргумент да је заиста потребно деловати изнео је податак да је једно истраживање у Истри показало да, чак, 20 одсто ученика мисли да је Анте Павелић био антифашиста. 

"У таквим околностима и уз сиромаштво не чуди нас што се такве ствари догађају, али најмање што очекујемо од државе је да то почне мењати. Несхватљиво је да се скидају бронзане плоче са именима око 500 жртава усташког погрома Срба из 1941. године са споменика у Вељуну, плоче са именима жртава са спомен костурнице у Плашком, да се испред зграде те општине скидају попрсја истакнутим јунацима антифашистичког рата", рекао је Пуповац. 

Данас се навршава четрнаест година од великих демонстрација у Београду којима је окончана владавина Слободана Милошевића.

Демонстрације су избиле пошто је Милошевић одбио да призна резултате избора за председника СР Југославије у септембру 2000. које је изгубио од кандидата Демократске опозиције Србије (ДОС) и лидера Демократске странке Србије Војислава Коштунице.

Демонстранти су 5. октобра у Београд, на плато испред тадашње Савезне скупштине а данас Дома Народне скупштинне, стигли из читаве Србије у колонама аутомобила, аутобуса и камиона дугачким десетине километара, пробијајући булдожерима полицијске блокаде на путевима.

Већ у преподневним сатима полиција је употребила сузавац како би спречила демонстранте да уђу у зграду парламента, али безуспешно. Зграда Савезне скупштине је демолирана и запаљена, као и зграда РТС-а у Таковској улици.

Полиција је убрзо престала да пружа отпор и махом се придружила народу.

У вечерњим сатима 5. октобра 2000. грађанима се са терасе Скупштине Београда обратио нови председник СРЈ Војислав Коштуница, а наредног дана, 6. октобра, Милошевић је признао изборни пораз и честитао Коштуници.