„У социјализму је, на пример, много људи прослављало нешто што се може назвати крсном славом, али она није имала сва верска обележја. Тако су чланови Савеза комуниста прослављали неку световну варијанту славе”, рекао је он.

Слава је остала у свести људи и када су напуштали своје традиционалне сеоске заједнице у процесима урбанизацијие и индустријализације - па је пренета и у градове.

Међутим, услед недостатка времена и простора, као и бројних пословних обавеза, у градовима се неретко дешава да домаћини купују готове славске колаче, као и да славу обележавају у кафани или ресторану.

Куповина готовог славског колача не мења основну структуру славе, сматра Стојановић и указује и да Црква не забрањује пославу у кафани.

Протојереј Александар Средојевић при Храму Светог Саве је, међутим, указао да таква прослава често уме да крене у погрешном правцу, као и да појединци припремају само гозбу без верских обележја што, како је оценио, „води у измотавање”.

За обележавење славе најважнији су свећа, колач, жито и вино, нагласио је он и приметио да се понекад заборавља на свеца и сувише велика пажња посвећује храни и пићу.

То је погрешан пример, као и то што поједини домаћини у дане поста, у жељи да удовоље гостима, за славу припремају мрсну храну. Такође, чланови породице у којој се обележава слава морају бити крштени.

Славу треба обележети у кругу породице и скромно, подвукао је Средојевић.

Са тим ставом сагласан је и председник Центра за истразивање религије, политике и друштва Никола Кнежевић.

„Храна и пиће нису суштина славе, већ окупљање око вредности, идеала и вере које је заступао светитељ”, навео је Кнежевић за Танјуг, истакавши да не треба претеривати и претварати један, пре свега верски сусрет, у свадбарску свечаност.

Слава, додао је, треба да буде скроман и побожан сусрет - који приближава људе и указује на духовну вертикалу.

Кнежевић је истакао да су време и контекст сасвим сигурно утицали на начин како се крсна слава обележава, подсетивши да је данашњи облик славе мање више добио своју форму у 19. веку, коју је установио Митрополит Србије Михајло.

Када је реч о броју оних који славе славу, он је оценио да их сигурно не може бити мало будућу да се између 86 одсто и 89 одсто грађана Србије декларише као православно - религиозно.

Кнежевић је, такође, указао и да није редак случај да се практикује једна декларативна и фолклорна форма хришћанства где се суштина често изгуби.

Танјуг