Народна библиотека Србије, поводом века од смрти Даворина Јенка први пут у специјалној комори изложиће до краја децембра штампана нотна издања и разгледнице српске химне "Боже правде", као и песама из позоришног комада "Ђидо".

Даворин Јенко предано је радио у Србији готово пола века, а у свом музичком стваралаштву успео је да проникне у дух народне српске музичке традиције и положи основе српског националног стила у оркестарској и сценској музици. Музички траг Јенко је оставио у бројним хорским композицијама, комадима са певањем и музиком за око 90 позоришних комада (Сеоба Србаља, Маркова сабља, Ђидо), а значајан део његовог опуса су и концертне увертире и бројне соло песме и обраде народних мелодија за глас и клавир.

Српску химну "Боззе, правде" Даворин Јенко компоновао је на стихове Јована Ђорђевића, утемељивача Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позорисста у Београду, као финални део позоришног комада "Маркова сабља".

Потписом краља Петра Карађорђевића после смене династија, 1909. године, "Боже, правде" постаје српска државна химна, а оснивањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. постаје део нове химне.

Химна Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца била је састављена од здружених мелодија химни "Боже, правде", хрватске "Лијепа наша" и словеначке "Напреј, застава славе" чији је аутор такође био Даворин Јенко. 

"Боже, правде" поново је постала српска државна химна 2006. године.

Даворин Јенко рођен је 9. новембра 1835. године код Цеља у Словенији, а умро је у Љубљани 25. новембра 1914. године. Од 1862. године живео је у Панчеву, а са краћим прекидима у Београду је провео пола века, од 1865. до 1910. године.

Бета