Здрав живот

Јача имунитет и штити од прехладе

У сезони прехлада и болова у грлу многи траже природан начин да ојачају имунитет и убрзају опоравак.

Уместо класичних лекова, све више људи посеже за топлим напицима који комбинују једноставне, али ефикасне састојке. Један од њих посебно се издваја јер тренутно ублажава бол у грлу, а истовремено помаже у смањењу упала у телу. Стручњаци се слажу да овај напитак може да буде користан додатак свакодневној рутини.

За припрему су потребна само три састојка - ђумбир, лимун и мед.

Комбинација ових намирница позната је по свом противупалном деловању и способности јачања имунског система.

Ђумбир се кува у води око десет минута, затим се процеди, а напитак обогаћује свежим лимуновим соком и кашиком меда. Резултат је ароматичан и умирујући напитак који помаже код болова у грлу и осећаја исцрпљености.

Према речима стручњака, ђумбир има антиоксидативна, противупална и антимикробна својства која могу да ублаже симптоме упале, мучнине и пробавних тегоба. Такође може помоћи у јачању имунитета захваљујући састојцима који делују антибактеријски и антивирусно.

Лимун, са друге стране, садржи велику количину витамина Ц који помаже телу да се избори са инфекцијама, док мед доноси природну слаткоћу и благо антисептичко деловање.

Старење не протиче код свих људи једнаком брзином. Нова студија показује да вишејезичност очигледно штити од убрзаног старења. Људи који редовно користе више језика остају когнитивно способни дуже време. Старење је сложен биолошки процес - и не одвија се код свих једнако брзо. Док неки људи и у позним годинама остају ментално и физички витални, код других се рани знаци старења појављују много раније. Научници тада говоре о „убрзаном старењу“. У таквим случајевима физичке и когнитивне функције опадају брже него што би се статистички очекивало.

Који фактори могу да успоре тај процес једно је од централних питања истраживања старења - од исхране и физичке активности, па све до менталне ангажованости.

Неурологија већ дуже време претпоставља да вишејезичност може бити један од заштитних фактора. Онај ко редовно прелази са једног језика на други, тренира притом механизме пажње и контроле који са старењем често слабе. Ипак, до сада није било јасно да ли тај ефекат заиста може мерљиво да се одрази на биолошко старење.

Опсежна студија о вишејезичности и старењу

Нова, велика студија сада први пут пружа јасне доказе да људи који говоре више од једног језика заиста старе спорије. Да би потврдио везу између вишејезичности и успореног старења, истраживачки тим је у обзир узео и друге факторе који утичу на старење, попут образовања, физичке активности и социјалних утицаја.

Овом студијом потврђено је оно што се у истраживањима старења већ дуго претпостављало. Тако мисли и генерални секретар Немачког друштва за неурологију, Петер Берлит, који је за дпа изјавио: „Ова студија потврђује мање посматрачке студије које су показале да вишејезичност очигледно представља заштитни фактор од деменције.“

Последњих година у порасту је број самоубистава међу малолетницима, а у појединим случајевима откривено је да је велики утицај на самоубиства имала вештачка интелигенција.

Дечак од 14 година са Флориде развио је емотивну везу са „четботом” базираним на лику из једне популарне серије, пренели су амерички медији. Наводно је тај виртуелни лик тврдио да има лиценцу психотерапеута и са дечаком је размењивао експлицитне поруке. У последњим порукама, како су пренели тамошњи медији, „четбот” је позвао дечака да се „врати кући” наглашавајући да могу бити заједно само на небу, након чега је малолетник извршио самоубиство. Дечакова мајка тужила је компанију „Карактер АI”.

У априлу је самоубиство извршио 16-годишњак из Калифорније, а његови родитељи тврде да је главни кривац за самоубиство њиховог сина - Чет GPT. У оптужници је наведено да је малолетник користио вештачку интелигенцију за разговоре о психолошким потешкоћама, анксиозности и суицидним мислима. Такође, наведено је да му је вештачка интелигенција давала детаље о методама самоубистава и на који начин може да напише опроштајно писмо.

Вештачка интелигенција представља једно од најзначајнијих достигнућа савременог друштва. Њена примена мења начин на који радимо, комуницирамо, учимо и стварамо. Са једне стране, говори се да смо сведоци стварања технолошког чуда који обећава напредак, ефикасност и нове могућности, док, с друге стране, све више пажње привлаче и њене негативне последице - етичке дилеме, ризици по приватност и безбедност. Та дуалност чини вештачку интелигенцију феноменом који истовремено инспирише и забрињава, и покреће питање: где се завршава њена светла, а почиње мрачна страна?

Јутро је кључни део дана, али због бројних обавеза многи аутоматски прескоче најважнији оброк - доручак. То, међутим, није само лоша навика. Тиме телу ускраћујете енергију кад му је најпотребнија - а оно вам то касније наплати, и то скупо.

Прескакање доручка покреће домино ефекат у телу. Он се завршава нагомилавањем масног ткива, посебно око стомака.

Дијабетолог и ендокринолог др Луиза Напиорковска објашњава зашто се то дешава:

“Недостатак доручка директно повећава концентрацију инсулина. То погоршава стање инсулинске резистенције. Високе концентрације инсулина изазивају абдоминалну гојазност, а негативно утичу и на менталне функције.”

Лекари истичу да је ова јутарња грешка опасна за све. Повећава ризик од гојазности и срчаних болести - и то баш због те једне, једноставне грешке због које се сало лепи на стомак, а шећер скаче до плафона.

Код особа које већ имају проблеме са регулацијом шећера, опасност је још израженија. Студија из 2015. године, објављена у престижном часопису Diabetes Carе, јасно показује: пацијенти са дијабетесом типа 2 који прескоче доручак имају већи ризик од наглих скокова глукозе током дана.

Проф. Данијела Јакубовић са Универзитета у Тел Авиву додаје да прескакање доручка погоршава функцију бета ћелија. Тело тада постаје неспособно да регулише шећер - и улази у зачарани круг.

Доручак се сматра најважнијим оброком, не зато што треба појести нешто чим устанемо, већ зато што он покреће организам и даје му енергију.

Шта је пожељно за први јутарњи оброк и у којој количини објаснио је Александар Ђорђевић, струковни нутрициониста и дијететичар. Како би према нутриционисти требало да изгледа добар доручак.

„Доручак треба да буде база која ће нам дати енергију и макронутритијенте за цео дан. Количина угљених-хидрата треба да буде доминантна, али у виду сложених угљених хидрата. Смути не препоручујем зато што тело ујутру није способно да вари просте шећере. Хлеб никако не треба да изоставимо из нашег јеловника, само треба водити рачуна када га узимамо“, рекао је нутрициониста.

Истиче да је интегрално брашно веома важно, јер бело није здраво. Препорука је проја или хлеб од интегралног брашна.

Када је право време за доручак?

„Сматрам да је чаша топле воде са медом проблем, јер подиже инсулин. После буђења доручак треба да буде у првих два сата. Кафа се пије после оброка, јер стимулише жуч, па после доручка она стимулише варење масти“, рекао је Александар Ђорђевић.

Истиче да су пахуљице за доручак добре два пута током недеље.

„Наука истиче да око 55 одсто енергије коју трошимо током дана долази из угљених хидрата, масти и протеина. Али брзим начином живота и наручивањем брзе хране уносимо у тело храну са високим гликемијским индексом и реметимо равнотежу у телу“, рекао је Александар Ђорђевић, струковни нутрициониста и дијететичар.

РТС

Научници су можда ближи разумевању зашто време изгледа да пролази брже како старимо - а скенирање мозга људи који гледају стару серију Алфреда Хичкока помогло им је да одговоре на ово трајно питање.

У студији објављеној у часопису Communication Biology научници су извукли податке из Кембриџ центра за старење и неуронауку - дугорочног истраживачког пројекта старења мозга. Укупно 577 људи је претходно гледало одломак из старе телевизијске серије „Алфред Хичкок представља” - си”. Док су учесници студије гледали снимак, снимани су функционални МРИ (фМРИ) снимци - ови снимци би пружили меру како се мождана активност учесника мењала током времена. Овај посебан снимак је изабран јер су претходна истраживања показала да, у поређењу са другим видео снимцима, изазива најсинхроније обрасце мождане активности код широког спектра гледалаца. То га чини идеалним за проучавање како мозак дели и прати догађаје који се одвијају. У време када су скенирања мозга направљена, учесници су имали између 18 и 88 година. Истраживачи су добили приступ овим постојећим фМРИ снимцима и користили су такозвану Гриди Стејт Боундари Беар (ГСБС) да би их анализирали. Као што име сугерише, овај компјутерски алгоритам детектује прелазе између стабилних образаца мождане активности. То ради „похлепно” - то јест, идентификује ове промене из тренутка у тренутак, без узимања у обзир укупне структуре наратива на дужем временском нивоу. Током осмоминутног снимка, мозгови старијих учесника су ређе прелазили у нова стања активности, а та стања мозга су код њих трајала дуже него код млађих учесника. Овај образац је био доследан у целом старосном распону од 18 до 88 година.

На првом месту је и даље жива пљескавица, али неславна листа најгорих српских јела је мало другачија у односу на прошлу годину.

Иначе, треба је свакако узимати с резервом, јер је заснована на гласовима „стручњака“ сa Taste Atlas платформе и у питању су јела која имају најслабије просечне оцене - тако је, на пример, у топ 10 ушла маковњача, сa оценом 3,8 од могућих 5 (што уопште није тако лоше).

И остатак листе је дискутабилан - погледајте.

Попара

Омиљено „сиротињско јело“ које странци не могу да разумеју, али за многе у Србији је тај суви хлеб осим млеком натопљен топлином дома.

Маковњача

Ко нормалан може да стави маковњачу на ову листу? Можда је њима превише мака, нама таман колико треба да замирише цела кућа.

Шкембе чорба

Јасно је да туристи беже од тог јаког мириса шкембића, али код нас се у ово јело куну као у најбољи лек после бурне ноћи.

Рибљи паприкаш

Можда је мало теже наћи право место да се проба добра рибља чорба - али они који су га нашли, или можда учествовали у припреми котлића уз реку, согурно би је сврстали у најбоља јела.

Лесковачка кавурма

Масна и јака, традиционално се припрема кад захладни и треба нам енергија за све.

Већ много једноставније

Укочена колена, болни кукови и споро напредујући хронични бол у зглобовима често се прихватају као неизбежан део старења. Упркос томе што је остеоартритис најчешћа болест зглобова на свету, стручњаци кажу да начин на који га лечимо и спречавамо озбиљно одступа од онога што наука показује.

Најбољи лек не налази се у бочици са таблетама ни у операционој сали - већ у покрету. Ипак, у многим земљама и здравственим системима премало пацијената добија савет да се окрене јединој терапији за коју је доказано да штити зглобове и ублажава бол - вежбању.

Вежбање је један од најкориснијих третмана за хроничне, онеспособљавајуће болести зглобова као што је остеоартритис. Ипак, веома мали број пацијената заиста га примењује.

Истраживања спроведена у Ирској, Великој Британији, Норвешкој и Сједињеним Државама показују исти образац - мање од половине људи са остеоартритисом добија савет за вежбање или физикалну терапију од свог лекара опште праксе. Више од 60 одсто добија третмане који нису препоручени у смерницама, а око 40 одсто се упућује хирургу чак и пре него што се испробају нехируршке опције.

Шта вежбање чини за зглобове?

Остеоартритис је убедљиво најчешћи облик артритиса и већ погађа више од 595 милиона људи широм света. Према глобалној студији објављеној у часопису Лансет, тај број би до 2050. године могао да се приближи једној милијарди. Дужи животни век, све чешћи седећи начин живота и раст броја људи са прекомерном тежином или гојазношћу подстичу тај тренд.

Ипак, људи који редовно вежбају физички и биолошки се штите од развоја болести и њених најтежих последица.

Хрскавица која прекрива крајеве наших костију чврст је, заштитни слој који нема сопствено крвно снабдевање - зависи од покрета.

Регион у околини Бора означен као "жртвована зона"

Специјални известиоци Уједињених нација (УН) затражили су од Србије и компаније Србија Зиђин Копер да се изјасне о оптужбама о високом нивоу загађења које потиче од рударских активности у региону Бора.

У писму које је објављено данас, специјални известилац Уједињених нација за токсично загађење и људска права др Markos A. Oreljana и специјални известилац за мањинска питања Pr. Nicolas Levrat изражавају озбиљну забринутост због информација о високом нивоу загађења у борском региону.

Регион је описан као "жртвована зона", односно подручје које је изузетно "контаминирано и у којем рањиве групе сносе несразмерно велики терет загађења животне средине".

Известиоци истичу и забринутос због информација о загађењу животне средине, присуству тешких метала и других опасних супстанци у води, ваздуху и земљишту, али и прекомерној буци, што може имати последице по здравље становништва.

Осим тога, у писму скрећу и пажњу на проблеме повезане са негативним утицајима на пољопривреду, експропријацију и расељавање заједница, и недостатак одговарајуће реакције државних институција.

Како се наводи у саопштењу, писмо су известиоци УН упутили Србији и компанији Србија Зиђин Копер још 8. августа. Они су имали рок од 60 дана да одговорена на писмо, међутим до данас, њихов одговор није стигао.

Ново клиничко испитивање, спроведено у Шведској, показало је да свакодневна ниска доза аспирина може драматично да смањи вероватноћу да се колоректални карцином поново јави после операције, код пацијената са специфичним генетским мутацијама - и то за више од 50 одсто.

Стручњаци оцењују да би овај налаз могао да промени начин лечења и праћења једне од најсмртоноснијих врста рака.

Рак дебелог црева, који укључује и рак колона и ректума, спада међу најагресивније и најтеже излечиве малигне болести. Сваке године готово два милиона људи у свету добије ову дијагнозу, а између 20 и 40 одсто развије метастазе - секундарне туморе у другим деловима тела.

Само у Великој Британији региструје се око 44.000 случајева годишње, док у САД та бројка прелази 130.000. Болест сваке године однесе животе око 17.000 Британаца и 50.000 Американаца, пише 'Гардијан'.

Иако савремене методе, хирургија, хемиотерапија и радиотерапија, знатно повећавају шансе за преживљавање, опасност од повратка болести и даље је висока. Стопе обољевања код млађих од 50 година су, такође, у порасту широм света, а научници сумњају да су узроци лоша исхрана богата индустријски прерађеном храном, гојазност, недостатак физичке активности и токсини које стварају бактерије у цревима.

Повратак малигнитета смањен више него дупло

У студији названој ALASCCA, тим са Каролинска института и Универзитетске болнице Каролинска анализирао је податке више од 3.500 пацијената којима су у болницама у Шведској, Норвешкој, Данској и Финској уклоњени тумори дебелог црева.