Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Здрав живот

Страница: 1 ... 2 3 4 5 6 ... 136

Поремећај чула мириса указује на ризик од преране смрти, закључак је најновијих истраживања и студија, објављених у "Annals of Internal Medicine".

Старије особе које не могу да препознају и разликују одређене мирисе имају 46 одсто веће шансе да живот заврше десет година раније него људи који имају оштрије чуло мириса.

Истраживачи сугеришу да би тестови чула мириса могли да постану рутински део прегледа лекара опште праксе.

„Ослабљено чуло мириса постаје све чешћи проблем како људи старе, а постоји и веза са прераном смрћу. Наша студија је прва која разматра потенцијалне опасности од овог поремећаја“, рекао је епидемиолог др Хонглеј Чен са Универзитета Мичиген у САД.

Епидемиолог се у свом истраживању усредсредио на губитак чула мириса код старијих особа.

Користећи податке из Националног института за здравство о старењу АБЦ студија, Чен и његов истраживачки тим објавили су резултате који су добијени анализама око 2.300 мушкараца и жена, различите боје коже, који су учествовали у студији о старењу. Студија је трајала 13 година.

Наставак...

Научници са Универзитета Алберта у својој студији дошли су до занимљивог закључка, који се тиче става о компетенцији лекара на основу његовог акцента.

Истраживањем су били обухваћени грађани кинеско-канадског и кавкаско-канадског порекла, који су слушали аудио снимак обраћања лекара, једног са кинеским акцентом, а другог са канадским акцентом. Испоставило се да су обе групе процениле да је лекар са кинеским акцентом мање компетентан, и то значајно, него лекар са канадским акцентом, без обзира на озбиљност болести о којој су говорили.

Истраживач Лорелај Бакиран каже да су ранија проучавања указивала на већи степен поверења у лекаре истог или сличног порекла, или са препознатљивим акцентом, али сада је очигледно да је важан степен културалне неутралности. Како објашњава, то указује да се од новодошлих очекује да се адаптирају, при чему присуство акценат показује колико се ко потрудио.

Готово петина лекара у Канади или није рођена, или није школована на овим просторима.

Професорка психологије Елена Николадис, која је надгледала истраживање, инсистира да је поверење пацијента у стручност лекара основа квалитетног третмана.

Наставак...

За људско здравље добро је оно што га крепи, негује, храни, јача, оплемењује, подиже задовољство живљења. Нажалост, савремени начин живота углавном чини супротно.

Недовољно кретање, брза храна, енергетски напици, убрзан темпо живота, стрес, свакодневна изложеност електромагнетном зрачењу кроз сталну употребу мобилних телефона и сате које проводимо пред компјутером, а ако се томе додају пушење, гојазност или појачано конзумирање алкохола, пут до доброг здравља постаје све дужи.

Неадекватном исхраном, пре свега великим уносом теста, шећера, масноћа повећава се ризик од настанка кардиоваскуларних обољења и то је пут озбиљног нарушавања здравља. Насупрот томе, ниске вредности масноћа као последица разних, популарних и агресивних дијета, такође нарушавају здравље.

У дужем периоду, неадекватна исхрана неминовно резултира здравственим проблемима и мањком хранљивих материја неопходних за снажан имунитет и правилно функционисање организма - упозорава др Предраг Маринковић, регионални менаџер, надлежан за лекове који се издају без лекарског рецепта и дијететске производе из компаније Хемофарм.

Наставак...

Извештај Министарства за рибарство и океане о статусу Атланског океана упозорава да су климатске промене фактор који у великој мери утиче на улов рибе и морских плодова, привредној грани вредној милијарде долара. Промене се манифестују кроз вишу температуру воде океана, смањени ледени покривач и измењене морске струје.

Извештај се односи на промене у све три атланске зоне, Њуфаундленд и Лабрадор, спруд Скотије и залив Ст. Лоренца.

Топлија вода код Нове Скотије смањила је популацију одређених врста шкампа и краба, које воле хладнију воду, али је учинила да се увећа број јастога. Такође, све чешће се у излову примећују егзотичне врсте из топлијих мора.

Скуше има чак за 86 одсто мање него што је било пре двехиљадите године, и процењује да је у критичној зони, из које би опоравак и опстанак могли бити угрожени прекомерним изловом. Додатна непогодност је и то што се мењају услови у заливу Ст. Лоренц, где се скуше мресте. 
Иначе, скуше се користе као мамац за јастоге, што их чини кључним елементом у том сегменту рибарства.

Најављује се да ће овакви извештаји да се раде сваке четврте године, као и да ће сличан преглед стања Арктичког океана бити објављен током ове године.

Новине Торонто

Промена времена не утиче само на расположење, већ и на кожу. Било да је сунце или киша, кожу треба штитити

Од сунца не треба бежати, али се од њега треба заштитити. За почетак одећом од природних материјала и капом.

„Од краја априла, као и у мају, крећу виши ув индекси. Чак и када је облачно време, треба да обратимо пажњу, да се непотребно не излажемо сунцу. Оно што је важно да пренесемо јесте да  је боравак на сунцу добар за наше здравље, због синтеза витамина Д, али за то је потребно свега 15 минута“, истиче проф. др Лидија Кандолф Секуловић, дерматолог са ВМА.

У нередним месецима посматрајте своју кожу. Уколико уочите нешто ново на њој, правац код дерматолога.

„Ако приметимо нешто ново, што се појавило расте, мења се, променило је ивце, боју, то је аларм да се јавимо дерматологу“, напомиње др Лидија.

„Имала сам промену младежа, који је сврбео, па сам отишла у клинички центар, где ми је постављена дијагноза“, каже  Беба Голубовић из Удружење пацијената оболелих од меланома.

„Ја сам годинама ишао код лекара и једном од рутинских контрола откривен је младеж на глави. Откривен је  малигни меланом, који је успешно излечен“, каже Саво Пилиповић из Удружење пацијената оболелих од меланома.

Наставак...

За православне хришћане пост подразумева уздржавање од хране животињског порекла: меса, месних прерађевина, млека, млечних производа и јаја. Исхрана је базирана на житарицама, поврћу и воћу, а риба је дозвољена само у одређене дане. За разлику од вегетаријанства, пост је периодичан и временски ограничен.

Поред једнодневних постова средом и петком, са изузетком трапавих седмица и дванаестодневице, а то је време од Божића до Богојављења, Црква прописује уздржавање од хране и на Крстовдан 18. јануара, на Усековање главе Светог Јована Крститеља 11. септембра и на Воздвижење часног крста 27. септембра. Вишедневни постови су: божићни, који траје 40 дана и увек почиње 28. новембра, а завршава се 7. јануара, васкршњи, који је покретан и најдужи јер траје седам недеља или 48 дана, петровски, који је променљиве дужине, али се увек завршава на Петровдан 12. јула, и госпојински, који траје две недеље, од 14. до 28. августа.

Током прва два века хришћанства васкршњи или велики пост састојао се од свега 40 сати поста, што је било сећање на Христов четрдесетодневни пост у пустињи, и Великог петка и Велике суботе који су били посни дани.

У другој половини трећег века проширен је на велику или страсну седмицу, а у четвртом веку говори се о четрдесетодневном посту. Православни канони настали касније говоре о четрдесетници, а не о великом посту.

Васкршњи пост у ствари се састоји из два дела:

Наставак...

Једна јабука на дан тера доктора из куће ван. Још док смо били деца, то су нам говориле баке. Да ли има истине у овој изреци?

Било да је сирова, кувана, печена, црвена, зелена или жута, јабука је, тврде нутриционисти, прави чувар здравља. Зашто? Зато што се у само једној јабуци налазе бројни витамини и минерали, а они утичу позитивно на наше срце, крвне судове, плућа, мозак...

„Јабука је богата и споља и изнутра с обзиром на то да она у свом саставу садржи највише воде и витамина Ц, А и Е. Кора је јако драгоцена с обзиром на то да обилује пектинима, који убрзавају наш метаболизам и перисталтику“, објашњава нутриционисткиња Ана Тодоровић.

За почетак, јабука чува наше срце и крвне судове.

„Јабука садржи доста растворљивих дијетних влакана, који у нашим цревима праве један гел, који упија вишак масноће из хране и самим тим се то рефлектује на снижење нивоа холестерола у нашој крви, што је протективно за срце и крвне судове“, истакла је нутриционисткиња Јована Срејић Ферлуга.

Ово воће храни наш мозак и стабилизује цревну флору.

Наставак...

... без неких омиљених намирница

Када се говори о климатским променама, нагласак је обично на учесталим временским екстремима, топлотних таласа, снажних олуја и орканских ветрова...

Међутим, раст глобалне температуре снажно ће се одразити и на глобалну производњу хране. При том ће на удару бити и неке од наших омиљених намирница. Научници већ дуго састављају попис намирница које би у будућности многима могле постати недоступне, а међу њима су и чоколада, кафа, вино, банане, кикирики, јаворов сируп и други.

Чоколада

Према неким нутриционистима, чоколада је најсавршенија храна на свету, која уз чаробан окус има и низ благотворних учинака на здравље, наравно, ако се не претерује са конзумацијом. Највише чоколаде поједе се у Швајцарској, више од осам килограма по становнику годишње, а европског просека је око 5,5 килограма на годину. Глад за чоколадом расте и у Кини и Индији, где је потражња у последњих пет година порасла за 50 одсто.

Но научници већ годинама упозоравају да би чоколада већ 2030. године могла да постане недоступна и скупа, својеврсни луксуз - као кавијар. Разлог тога су климатске промене те гљивична и вирусна обољења која погађају какаовац, стабло из чијих се зрна добија чоколада.

Наставак...

Када се пију антибитиотици, како, са којим напицима? Зашто не смемо да их пијемо на своју руку? 

Кашљете, кијете, боли вас грло. Док вас лекар не прегледа, размишљате шта да узмете од терапије и помогнете себи. Многи виде спас у антибиотицима. Ту најчешће грешимо. Често заборављамо да су антибиотици добри само против бактерија.

Доктор Бранко Анђелковић наглашава да се само бактеријске инфекције лече антибиотицима, а не вирусне.

„Посебно је важно истаћи да нарочито у ово доба климатских промена, никако не смемо лечити алергијске реакције антибиотицима“, додаје др Анђелковић.

Доцент др Јанко Самарџић, клинички фармаколог са Медицинског факултета, инсистира да се антибиотици користе само када је доказана бактеријска инфекција, изолован узрочник и да је ипитана осетљивост на одређени лек. Тек у том случају се може применити антибиотска терапија. Свака друга примена је неоправдана наглашава др Самарџић.

Зато је важно да антибиотике не узимамо као бомбоне, на своју руку и у било које доба.

Медицина дефинише јасне аксиоме на који начин се лечи одређена болест.

„Морамо да партимо оно што је препоручено од стране лекара, а то значи да пратимо ритам терапије“, каже др Анђелковић.

Често се јавља и други проблем, јер чим се осећамо мало боље, прекидамо са терапијом или је не пијемо у тачно одређено време.

Наставак...

Истраживања показују да начин живота који подразумева доста седења, може озбиљно да наруши здравље. Резултати испитивања навели су неке стручњаке да упореде негативне ефекте таквог начина живота са последицама које за здравље изазива пушење.

Тимови истраживача са универзитета у Белфасту и Улстеру открили су да се превише седења може повезати са скоро 70.000 смртних случајева у Британији, уз годишњи трошак од 700 милиона фунти. 

Поремећаји које су повезани са праксом дугог седења су кардиоваскуларне болести, дијабетес типа 2, одређени облици рака (као што је рак плућа), ментални поремећаји, промене у финкционисању мишића и повећани холестерол.

Ипак, у студији које је рађена крајем 2018. године а објављена је у часопису "American Journal of Public Health", наводи се да, иако је седење често било изједначено са пушењем, а неки извори чак и сугеришу да је пушење сигурније од седења – седење и пушење нису за упоређивање.

Како старимо - све више седимо 

Према подацима британске Националне службе за здравство, велики број одраслих у Великој Британији проводи више од седам сати дневно седећи или лежећи, што се обично повећава с годинама на десет сати или више. 

Наставак...
Страница: 1 ... 2 3 4 5 6 ... 136