Здрав живот

Годишње премине 800.000 људи

У најновијем извештају Светске здравствене организације (СЗО) истиче се да Европа има највећи ниво конзумације алкохола на свету, што знатно доприноси превременој смртности и повредама. СЗО наводи да је конзумација алкохола разлог за око 800.000 смртних случајева сваке године у Европи. Поводом сезоне божићних и новогодишњих празника, СЗО је упозорила на ризике које доноси повећано конзумирање алкохола, укључујући саобраћајне удесе, падове, тровање и насилно понашање, подсетивши да је сваки трећи смртни случај услед повреде или насиља изазван алкохолом.

Како је навела СЗО у саопштењу, ниједна друга психоактивна супстанца не доприноси у толикој мери настанку повреда као алкохол, било да су оне изазване саобраћајним несрећама, или самоповређивањем. Према подацима СЗО, у 2019. у Европи је регистровано скоро 145.000 смртних случајева од повреда које могу да се припишу конзумацији алкохола.

Како се наводи, алкохол представља посебно опасну претњу по младе.

„Алкохол је токсична супстанца која не само да изазива седам типова канцера и других непреносивих болести, већ такође утиче на расуђивање и самоконтролу, успорава реакције, умањује координацију покрета и појачава ризично понашање”, навела је регионална саветница за алкохол и дроге при СЗО у Европи, Карина Фереира-Борхес.

Како се додаје, алкохол је такође главни узрочни повреда који може да буде спречен, а истовремено доприноси стопи смртности у Европи, где се бележи највећи ниво потрошње алкохола у свету.


Традиционални рецепт са млевеним орасима

Посна сарма са млевеним орасима једно је од оних јела које се са разлогом често налази на славском столу. Богата, мирисна и заситна, она показује да посна кухиња може бити једнако раскошна и укусна као и мрсна, а притом у потпуности поштује правила поста.

Скромна по састојцима, а богата по укусу, посна сарма са орасима остаје симбол домаће кухиње и јело које се са разлогом преноси с генерације на генерацију.

Рецепт за посну сарму

Састојци (за 4–6 особа):

1 већа главица киселог купуса (око 1,5–2 кг)

200 г белог пиринча (округлог зрна)

150 г млевених ораха

2 средње главице црног лука (око 300 г)

2 шаргарепе (око 200 г)

4 кашике уља

1 пуна кашика алеве паприке

1 кашичица млевеног бибера

со по укусу (умерено, због купуса)

1 кашичица сувог зачина (опционо)

2 ловорова листа

1 кашика млевене слатке паприке

2 кашике парадајз-пиреа или сока

вода (колико да огрезне)

Припрема:

Свети Никола, најчешћа је слава код Срба. Први је у низу такозваних зимских празника који почињу 19. децембра и трају до Богојављења. Зашто се славе обележавају зими, иако се одређени светитељи празнују два пута годишње?

Да ли трепеза мора да буде посна и зашто је одмор од мрсне хране добар за организам објаснили су гости Јутарњег програма РТС-а, етнолошкиња Весна Марјановић и нутриционисткиња Сандра Милошевић.

"Окупља се породица, увече долазе и пријатељи. Наравно, већ је био свештеник, осветио водицу, којом је требало да се меси колач. Колач не умем да месим, па га купујем, као што и већина данашњег становништва чини", рекла је Весна Марјановић.

Свети Никола пада у време божићног поста и требало би да буде посна трпеза. На неким трпезама се ипак нађу и прасетина и сарма

"Празници од 28. новембра па све до Божића, сви који се славе у овом периоду, јесу посне славе,тако да је и и Свети Никола посна слава. Тај ритам је некако према црквеном календару одређен. Дакле, тих шест недеља је пост. Онај ко не пости, њему је свеједно и на славу гледа као на једну врсту друштвеног окупљања, а не оног духовног и религијског, па се и не поштују сва правила која треба да се испоштују према црквеном канону. Некада у прошлости је било и прича да је свештеник разрешио поста људе зато што те и те године није било рибе, није могло да се набави. Међутим, то су само приче које су сачуване до данас", рекла је Весна Марјановић.

Колико је пост, односно уздржавање од мрсне хране, добар за организам?

"Изузетно је добро. Пост има изузетну вредност у духовном смислу. Самим тим и у здравственом смислу, јер ми уздржавањем од мрсне хране чистимо организам, подижемо наш имуни систем и  тим уносом дијетних влакана у великој количини, убрзавамо перисталтику црева, утичемо на микробиом црева, смањујемо упалне процесе у телу. То је изузетно значајно за организам, наравно код здравих одраслих особа", рекла је нутриционисткиња Сандра Милошевић.

Многи здравствени савети наглашавају важност узимања витамина, али начин и време узимања могу да утичу на апсорпцију. Пример је комбинација гвожђа и калцијума, која због међусобног „такмичења“ може да повећа ризик од болова и прелома. Стручњаци објашњавају да погрешно узимање витамина Д може да утиче на метаболизам и повезане болести као што је високи холестерол, дијабетес и гојазност.

Баш због тога лекари и саветници за исхрану наглашавају да погрешно узимање витамина Д може да „поремети метаболизам“. Дакле, витамин Д најбоље се апсорбује уз оброк са здравим мастима.

„Иако витамин Д може да се апсорбује и без прехрамбених масти, ефектније се апсорбује када се узима са мастима“, каже дијететичарка Vanessa Imus зa Paradе.

Лекар др Raj Dasgupta додаје: „Маст није нужна, али може да повећа количину витамина Д коју тело апсорбује“. Лекарка др Brynna Connor напомиње да није пресудно узима ли се ујутро или увече, већ да се узме уз оброк који садржи масти.

Количина масти потребна за апсорпцију витамина Д није строго одређена

Витамин Д утиче и на метаболичко здравље. Лекарка др Beth Oller наводи да су ниски нивои витамина Д повезани са гојазношћу, а друга истраживања спомињу повећан ризик од дијабетеса типа 2 и високог холестерола.

Зашто не смете да претерате

Нико не жели да се вози у хладном аутомобилу, тако да се током зимске сезоне радо ослањамо на функцију загревања седишта коју готово сваки новији аутомобил има. Иако то вожњу чини удобном, лекари упозоравају да постоји више разлога зашто не би требало да предуго да грејемо седиште.

Топлота седишта мора бити умерена.

Седишта са грејањем у аутомобилу не би требало држати укључена дуже од десет до 15 минута. Иако је функција врло корисна током хладних дана, продужено излагање топлоти може да има нежељене последице - од ширења крвних судова и накупљања отока, до погоршања хроничних урогинеколошких проблема.

Најбољи начин употребе је кратко укључивање пре поласка, тек толико да се седиште загреје на пријатну температуру, а затим искључивање током вожње. Тако се избегава и други екстрем - седање на ледено седиште у хладном возилу, што такође није добро за организам, према препорукама др Андреја Тјажелникова, главног специјалисте за примарну здравствену заштиту одраслих у Министарству здравља Москве.

Топлота изнад приближно 38 степени може да подстакне проширење судова и осећај тежине у ногама, нарочито током дужих путовања. Осим тога, прегревање у пределу карлице додатно може да активира упалне процесе или да погорша стања која већ постоје, па је овај ризик посебно изражен код људи који имају склоност ка проблемима урогениталног система.

Устајање из јако загрејаног седишта и излазак на хладноћу може да буде још једна потенцијална опасност, јер баш та нагла промена температуре може да изазове додатни стрес за организам.

3 које никада не треба да једете

Риба је једна од топ намирница по препоруци нутрициониста и дијететичара - а најбоље је да је на менију два до три пута недељно. Позитиван ефекат на здравље може да замени и 240 до 350 грама морских плодова, а у сваком случају важно је да бирате проверене врсте рибе и смао најквалитетније производе.

„Већина и даље не једе довољно рибе”, каже нутриционисткиња Бони Тауб Дикс за магазин Healthy која је издвојила које врсте би требало да бирате, а које да избегавате.

Најбоље: Дивљи лосос

Обилује витамином Д, селеном који подржава метаболизам, има омега-3 масне киселине које су здраве масти и штите од срчаних болести и витамин Б12 који је добар за ваш мозак и тело. Стручњаци кажу да је пацифички лосос уловљен у дивљини најбољи избор.

„Улов у дивљини значи мање накупљања живе и мање антибиотика и хормона, а риба може слободно да плива”, каже регистрована дијететичарка и нутриционисткиња Моника Аусландер Морено.

Најбоље: Пацифички бакалар

Бакалар је љускава бела риба благог укуса, слична ослићу и бакалару. Добар је извор витамина Б-12, протеина, фосфора и ниацина.

„Бакалар добро подноси различите врсте припрема, а да се не распадне и супер је намирница за разна јела”, каже Тауб Дикс.

Занимљив је и податак да у поређењу са мушкарцима који су јели говедину за ручак, они који су јели бакалар јели су 11 процената мање за вечеру у студији Европског часописа за клиничку исхрану. Истраживачи приписују његова својства мршављења великој количини висококвалитетних протеина у бакалару и његовим аминокиселинама које регулишу метаболизам.

Неколико нових закона требало би да ступи на снагу у Канади овог децембра, доносећи низ важних промена које ће утицати на сигурност запослених и јавну сигурност.

Већина нових закона су ажурирања постојећег канадског закона о раду. Један се фокусира на сигурност на радном месту, док други уводи промене у одсуству, на које канадски радници имају право под одређеним условима. Ево прегледа закона и правила која можете очекивати у Канади у децембру 2025.

Закон о опасним производима

Иако су Закон о опасним производима и прописи ступили на снагу 15. децембра 2022. године, добављачима је дат трогодишњи прелазни период до 15. децембра 2025. године. Током те три године, добављачи су били дужни да “ускладе класификације производа, сигурносно-техничке листове и етикете сa изменама и допунама”. Овај закон представља ажурирање Информационог система о опасним материјалима на радном месту (WHMIS). Овај свеобухватни систем пружа информације о здрављу и сигурности опасних производа који се користе, којима се рукује или који се складиште на канадским радним местима.

Добављачи и увозници су одговорни за испуњавање захтева Закона о опасним производима и прописа. То укључује:

- Одређивање одговарајуће класификације опасних производа,

- Пружање ознака,

- Обезбеђивање сигурносно-техничких листова

Одсуство повезано сa трудноћом, одсуство због губитка детета, одсуство због смрти и одсуство ради смештаја детета

Предлог закона Ц-59 уводи неколико ажурирања канадског закона о раду и очекује се да ће ступити на снагу 12. децембра.

Једна новост је ново одсуство везано за губитак трудноће. Раднице које доживе рођење мртвог детета имају право на до осам седмица одсуства, или три дана одсуства за било који облик губитка трудноће. Раднице које су навршиле три месеца посла имају право на плаћено одсуство током прва три дана.

Јача имунитет и штити од прехладе

У сезони прехлада и болова у грлу многи траже природан начин да ојачају имунитет и убрзају опоравак.

Уместо класичних лекова, све више људи посеже за топлим напицима који комбинују једноставне, али ефикасне састојке. Један од њих посебно се издваја јер тренутно ублажава бол у грлу, а истовремено помаже у смањењу упала у телу. Стручњаци се слажу да овај напитак може да буде користан додатак свакодневној рутини.

За припрему су потребна само три састојка - ђумбир, лимун и мед.

Комбинација ових намирница позната је по свом противупалном деловању и способности јачања имунског система.

Ђумбир се кува у води око десет минута, затим се процеди, а напитак обогаћује свежим лимуновим соком и кашиком меда. Резултат је ароматичан и умирујући напитак који помаже код болова у грлу и осећаја исцрпљености.

Према речима стручњака, ђумбир има антиоксидативна, противупална и антимикробна својства која могу да ублаже симптоме упале, мучнине и пробавних тегоба. Такође може помоћи у јачању имунитета захваљујући састојцима који делују антибактеријски и антивирусно.

Лимун, са друге стране, садржи велику количину витамина Ц који помаже телу да се избори са инфекцијама, док мед доноси природну слаткоћу и благо антисептичко деловање.

Старење не протиче код свих људи једнаком брзином. Нова студија показује да вишејезичност очигледно штити од убрзаног старења. Људи који редовно користе више језика остају когнитивно способни дуже време. Старење је сложен биолошки процес - и не одвија се код свих једнако брзо. Док неки људи и у позним годинама остају ментално и физички витални, код других се рани знаци старења појављују много раније. Научници тада говоре о „убрзаном старењу“. У таквим случајевима физичке и когнитивне функције опадају брже него што би се статистички очекивало.

Који фактори могу да успоре тај процес једно је од централних питања истраживања старења - од исхране и физичке активности, па све до менталне ангажованости.

Неурологија већ дуже време претпоставља да вишејезичност може бити један од заштитних фактора. Онај ко редовно прелази са једног језика на други, тренира притом механизме пажње и контроле који са старењем често слабе. Ипак, до сада није било јасно да ли тај ефекат заиста може мерљиво да се одрази на биолошко старење.

Опсежна студија о вишејезичности и старењу

Нова, велика студија сада први пут пружа јасне доказе да људи који говоре више од једног језика заиста старе спорије. Да би потврдио везу између вишејезичности и успореног старења, истраживачки тим је у обзир узео и друге факторе који утичу на старење, попут образовања, физичке активности и социјалних утицаја.

Овом студијом потврђено је оно што се у истраживањима старења већ дуго претпостављало. Тако мисли и генерални секретар Немачког друштва за неурологију, Петер Берлит, који је за дпа изјавио: „Ова студија потврђује мање посматрачке студије које су показале да вишејезичност очигледно представља заштитни фактор од деменције.“

Последњих година у порасту је број самоубистава међу малолетницима, а у појединим случајевима откривено је да је велики утицај на самоубиства имала вештачка интелигенција.

Дечак од 14 година са Флориде развио је емотивну везу са „четботом” базираним на лику из једне популарне серије, пренели су амерички медији. Наводно је тај виртуелни лик тврдио да има лиценцу психотерапеута и са дечаком је размењивао експлицитне поруке. У последњим порукама, како су пренели тамошњи медији, „четбот” је позвао дечака да се „врати кући” наглашавајући да могу бити заједно само на небу, након чега је малолетник извршио самоубиство. Дечакова мајка тужила је компанију „Карактер АI”.

У априлу је самоубиство извршио 16-годишњак из Калифорније, а његови родитељи тврде да је главни кривац за самоубиство њиховог сина - Чет GPT. У оптужници је наведено да је малолетник користио вештачку интелигенцију за разговоре о психолошким потешкоћама, анксиозности и суицидним мислима. Такође, наведено је да му је вештачка интелигенција давала детаље о методама самоубистава и на који начин може да напише опроштајно писмо.

Вештачка интелигенција представља једно од најзначајнијих достигнућа савременог друштва. Њена примена мења начин на који радимо, комуницирамо, учимо и стварамо. Са једне стране, говори се да смо сведоци стварања технолошког чуда који обећава напредак, ефикасност и нове могућности, док, с друге стране, све више пажње привлаче и њене негативне последице - етичке дилеме, ризици по приватност и безбедност. Та дуалност чини вештачку интелигенцију феноменом који истовремено инспирише и забрињава, и покреће питање: где се завршава њена светла, а почиње мрачна страна?