Здрав живот

Људска врста на корак од отварања Пандорине кутије

Неки људи се надају да ће преварити смрт тако што ће своју свест сачувати у дигиталној форми. Наука још није дотле дошла, али направили смо довољно истраживања мозга и памћења да би то имало последице и да бисмо почели да постављамо непријатна питања.

Идеја о постизању дефакто бесмртности превођењем мозга у код и чувању личности као дигиталне копије путем интернета, заокупља људску машту већ дуже време. Посебно је популарна међу трансхуманистима, људима који се залажу за унапређење људског интелекта и физиологије помоћу најсофистицираније доступне технологије.

Док технолошки најнапредније нације широм света улажу огромне ресурсе у анализе људског мозга, а јучерашња научна фантастика постаје стварност, чини се да се човечанство ближи пробоју у овом пољу.

Како стоје ствари?

Пре него што можемо дигитализовати људски мозак, морамо га у потпуности разумети, а научници на томе напорно раде.

Од 2013. године међународни пројекат "Иницијатива мозга" мапира мозак како би револуционализовали наше разумевање најтајанственијег дела тела, са циљем побољшања "превенције и лечења поремећаја мозга".

Јапанска компанија „Тошиба“ развила је тест крви који за само неколико сати може да открије неколико врста карцинома са високим процентом тачности.

Удружена са са Токијским медицинским универзитетом и Националним центром за рак, јапанска фирма развила је технологију која мери концентрацију тзв. микро РНА молекула које ослобађају ћелије рака.

Кажу да ова врста теста може, са тачношћу од 99 одсто, да открије 13 врста карцинома у раним фазама, укључујући рак гуштераче, желуца и дојке.

Новој технологији спакованој у мали уређај, довољна су два сата да открије обољење. Верују да би овакво тестирање могло да смањи цену скрининга рака.

„Рано откривање рака је важна технологија, која омогућава повећање стопе преживљавања“, истакао је Који Хашимото, истраживач из „Тошибе“.

У плану су даља испитивања која би требало да доведу до комерцијализације уређаја у року од неколико година.

Нада Руменић Петрић, РТС

Од проналаска пеницилина 1928. године, антибиотици су променили модерну медицину - излечили су милионе људи и поправили квалитет и дужину живота. Међутим, колико год добра донели, треба бити опрезан јер њихово коришћење има и негативне последице, због чега је 18. новембар посвећен рационалној употреби антибиотика.

- Антибиотици могу да помогну, али нису увек одговор када сте болесни, па тако немају ефекта у борби против вируса.

- Антибиотици су намењени сузбијању одређених бактеријских инфекција.

- Зависно од дужине терапије и јачине лека, антибиотици могу да изазову нуспојаве, попут поремећаја цревне флоре. Због тога је током лечења препоручљиво коришћење пробиотика.

- Антибиотици доприносе еволуцији бактеријских сојева и развијању њихове отпорности.

- Узимајте антибиотике онако како вам је доктор преписао и немојте прекидати терапију на први знак побољшања.

- Пре свега се уздајте у свој имунитет, а у антибиотике као помоћ кад "загусти". Помозите себи здравом исхраном и редовним кретањем.

РТС

Савремена достигнућа олакшавају свакодневни живот, ДНК апликација помаже при куповини хране која побољшава здравље.

Стручњаци за дијететику саветују- не идите у куповину хране гладни и без списка.

У монденском "Covent Gardenu" у Лондону, кажу и без наруквице која ће на основу вашег ДНК показати која је храна права за вас.

Наиме, за мање од једног сата, заинтересовани могу да ураде ДНК анализу и добију наруквицу која ће их усмерити ка здравијим изборима.

Са тако добијеним резултатима генетски предодређеним стањима или болестима, довољно је наруквицу прислонити уз бар код неког производа. Зелено светло одобрава избор купца, црвено упућује на даљу потрагу за одговарајућом храном. 

„Имам ген за хипертензију, па морам да будем веома опрезан када је со у питању. Открио сам да има мање соли у сланом него у суво печеном кикирикију. То на годишњем нивоу значи да бих могао унети око два килограма соли мање у свој крвоток. Раније, нисам то схватио, истакао је проф. Крис Томазоу, директор фирме за производњу ДНК наруквица.

Наруквица прати и физичку активност, упозоравајући рецимо на предуго седење.

Нада Руменић Петрић, РТС

Ако често осећате отеченост или патите од задаха, можда ствар није само у томе да превише једете или нередовно перете зубе. Могуће је да имате озбиљније проблеме са цревима.

Проблеми са здрављем црева могу да нас чине уморнијим, али могу и да доведу до великих здравствених проблема, укључујући и дијабетес.

Стручњаци препоручују да пратимо како наш желудац реагује на различите намирнице

Стручњаци препоручују да пратимо како наш желудац реагује на различите намирнице

Др Мишел Вулхаус из Викторије у Аустралији наводи симптоме лошег функционисања црева на које би требало обратити пажњу.

Први знак који указује на проблеме је нередовна столица. Сваког дана, требало би да имамо једну до три столице.

„Честе дијареје и опстипација знак су да са цревима нешто није у реду и потребно је отићи на преглед“, наводи др Вулхаус.

Осећај надувености је убичајен за особе који су преосетљиве на одређене намирнице.

Како доктори кажу, надувеност настаје због превелике производње гаса у цревима, а узрок тога могу бити стрес и нетолеранција на неку храну.

Због убрзаног темпа живота многи људи журе и када једу. Други разлог за уношење хране на брзину је и неиздржива глад настала услед прескакања оброка.

Независно од разлога због којих људи практикују ову лошу навику, научници са Универзитета Хирошима у Јапану открили су да брзо уношење хране у организам утиче на наше тело. Према резултатима њиховог истраживања постоји веза између брзог уношења хране и метаболичког синдрома.

Што је метаболички синдром?

То је медицински термин који обухвата повишен крвни притисак, висок шећер у крви, вишак телесне масти у подручју струка и повишен ниво холестерола. Све заједно повећава ризик од срчаних болести, можданог удара и дијабетеса.

У овом истраживању учествовале су 1083 особе чија је просечна старост износила 51,2 године, а подељени су у три групе. Прву групу чиниле су особе које једу споро, другу које једу средњом брзином и треће које једу пребрзо.

После пет година посматрања њихових прехрамбених навика, научници су открили да је у првој групи 2,3 одсто учесника развило метаболички синдром, док је у другој групи та бројка износила 6,5 одсто. Највиши проценат учесника који су развили метаболички синдром забележен је у групи која је јела брзо - њих 11,6 одсто.

Недавна вест да црвено и прерађено месо није толико шкодљиво колико се годинама уназад писало и инсистирало, обрадовала је многе и данима је била једна од важнијих на новинским ступцима. Много мање медијске пажње добила информација у Њујорк тајмсу да је студија о томе била финансијски подржана од стране индустрије.

Студија, коју је потписао канадски епидемиолог професор Бредли Џонстон, потпуно је збунила потрошаче. Они више не знају коме да верују, јер и тврдње да се месо доводи у директну везу са срчаним обољењима и раком, и ове које указују да црвено месо није толико штетно по здравље, долазе од компетентних научника.

Но, Њујорк тајмс доводи у сумњу најновије истраживање тврдњом да је др Џонстон повезан са прехрамбеном и месном индустријом, за коју је и раније радио плаћена истраживања. Он није негирао тврдње, али је саопштио да његова веза са индустријом није имала никаквог утицаја на студију и њене резултате. Признао је да је за једно истраживање новац добио 2015. године, али по правилима, то није морао да пријави, јер се сукоб интереса мора пријавити уколико га је било у периоду од последње три године.

Најутицајнија европска организација за заштиту потрошача БЕУЦ, која је кренула у неколико нових акција против моћних индустрија, истиче да се међу њима као најтврђе издвајају фармацеути, произвођачи пестицида и, посебно, индустрија хране.

Ребека Чуран из Садберија у Канади приметила је да су јој нос и брада из године у годину све већи. Порасле су јој и шаке, а број ципела се током времена повећао са 41 на 43. Била је очајна, а сваки рођендан би провела у сузама, јер није могла да схвати шта јој се дешава.

Данас 29-годишња социјална радница била је код више од десет лекара, али нико није могао да објасни шта узрокује Ребекине физичке промене.

"Постављали су ми погрешне дијагнозе: гранични дијабетес, генерализовани анксиони поремећај, депресију и синдром полицистичних јајника", каже она.

- Рекла сам тој докторки да ми се лице мења, да сам све ружнија и да не разумем зашто се гојим, јер скоро ништа не једем.

Крајем марта 2019. та докторка је послала Ребеку на анализу крви код које се мери садржај фактора раста ИГФ-1, сличног инсулину, а који контролише раст ткива и костију у телу. Референтна вредност је између 97 и 297, зависно од старости, а Ребеки је измерено запањујујућих 1015. Додатни тестови су показали да има бенигни тумор на хипофизи, жлезди у мозгу која ослобађа хормон раста. Тумор је узроковао редак поремећај акромеагалију - појачано лучење хормона раста, због кога органи постају абнормално велики.

Опушци од цигарета чине невероватну једну трећину укупног пластичног отпада на планети и веома је дискутабилно да ли уопште штите пушаче од дуванског дима, истичу научници са Лондонске школе за хигијену и тропске болести и траже од Велике Британије и власти широм света потпуну забрану филтера на цигаретама.

Осим тога што чине огроман део у загађивању животне средине, научници тврде да филтери на цигаретама не штите пушаче на начин на који се представља и да због њих цигарете нису мање штетне.

Цигарете са филтером су се први пут појавиле 50-их и примарно су направљене од целулозног ацетата. Испрва су били осмишљени као начин да се смањи излагање бројним штетним хемикалијама, за које су научници у то време почели да сумњају да изазива рак.

Убрзо је, међутим, постало очигледно да улогу за коју су намењени нису обављали како је планирано.

Упркос томе што филтери могу да блокирају крупније честице, као катран, они не спречавају ситније честице које пробијају дубље у плућа. Штавише, уживаоци чешће још јаче и дубље удишу, јер филтери доприносе на пријатности приликом пушења и смањују иритирање плућа.

Ништа нас неће боље разбудити од топле шољице кафе. За већину људи је прва јутарња кафе апсолутна потреба и посебан ритуал.

Због ове навике не треба се осећати кривим, јер конзумација кафе има бројне здравствене користи, једна од њих је и заштита мозга од деменције.

Иако је кафа добра за наш организам, никада је не треба пити на празан желудац, јер кафа може озбиљно да поремети пробавни систем, може да убрза процес старења.

Ако се пије на празан желудац може да оштети слузокожу желуца и изазове лошу пробаву и киселину.

„Осим тога ово није једини ризик. Конзумација кафе на празан желудац може изазвати узнемиреност и промену расположења", рекао је доктор Адам Симон.

Кафа може повећати симптоме анксиозности и убрзати рад срца, изазвати раздражљивост и немогућност фокусирања.

Наравно, неки људи годинама конзумирају кафу на празан желудац и осећају се сасвим добро. Ако се то односи на вас, можете наставити свој мали ритуал јутарњег испијања кафе.

Лесли Лангевин, дијететичарка, препоручује испијање кафе са укусним доручком, али ако нисте љубитељ доручка, пре кафе треба појести неко воће или комадић хлеба. Наш стомак ће нам бити захвалан.

РТС