Здрав живот

За доручак, ручак или вечеру?

Авокадо је хранљиво и заситно воће, богато влакнима и мастима које су добре за срце, па је чест додатак разним јеловницима. Ако га једете уз оброк, може појачати осећај ситости и смањити потребу за грицкањем.

Стручњаци углавном кажу да не постоји једно „идеално“ време за једење авокада, али нека истраживања указују на то да вам тај избор може помоћи ако циљате нешто конкретно – на пример дужу ситост, стабилнији шећер у крви или бољи липидни профил, пише Health.com.

Авокадо ујутру за дужи осећај ситости

Студија из 2019. показала је да замена дела угљених хидрата у доручку авокадом може повећати ситост и продужити осећај пуноће. Показало се и да су особе које су јеле авокадо за доручак имале виши ниво пептида YY (PYY), хормона повезаног са ситошћу.

Истраживачи су приметили и бољи проток крви и бољу регулацију шећера у крви после таквог доручка, у поређењу са доручком без авокада.

Авокадо за ручак против поподневног грицкања

Друго истраживање показало је да конзумација авокада за ручак може да помогне особама са вишком килограма да се после оброка осећају задовољније. Због тога су ређе посезали за грицкалицама и до пет сати касније.

Учесници су такође имали стабилнији ниво шећера у крви после ручка. Зато авокадо у сендвичу, супи или салати може да буде добар трик ако вас између оброка често „ухвати“ жеља за грицкањем.

Пре него што проговори

„Да ли размишљаш пре него што проговориш?“ То је питање које је једна новинарка недавно поставила олимпијској шампионки Ајлин Гу и снимак је постао виралан.

Ајлинг Гу (22), најтрофејнија фристајл скијашица у историји Зимских олимпијских игара, постала је позната по ватреним, брзим одговорима на новинарска питања.

„Ја сам веома интроспективна млада жена“, одговорила је Гу. „Проводим много времена у сопственим мислима.“

Затим је поделила нешто изузетно.

„Можете да контролишете оно о чему размишљате“, наставила је. „Можете да контролишете начин на који размишљате, а самим тим можете да контролишете и то ко сте. А посебно када сте млади… Уз неуропластичност на својој страни, буквално могу да постанем тачно оно што желим да будем.“

Као тренер емоционалне интелигенције који више од деценије проучава најуспешније људе у спорту и бизнису, могу да потврдим да је оно на шта Гу указује - способност мозга да се прилагођава и мења - једна од кључних лекција за постизање успеха, како у послу тако и у животу, рекао је експерт Џастин Баризо за Inc.com.

Шта је стварно неуропластичност? И још важније, како можете да је искористите да остварите своје циљеве? Хајде да то разложимо.

Неуролошка основа контроле мисли

Гуина изјава ме је подсетила на још један познати цитат стар неколико деценија, америчког предузетника Frank Outlaw:

Деца све мање активна, а све гојазнија

Све је више деце са прекомерном тежином и гојазношћу, што повећава ризик од озбиљних здравствених проблема попут дијабетеса и високог притиска. Стручњаци упозоравају и на негативне емоционалне последице савременог начина живота, укључујући усамљеност и мањак социјалне интеракције. Као кључна решења истичу се већа физичка активност, улога породице, психолошка подршка и доследно спровођење физичког васпитања у школама.

Физичка активност. 2018. године још 28% деце било физички активно свакодневно, 2022. је тај проценат пао на свега 13%, према истраживању Института Батут, које се ради сваке четири године по јединственој међународној методологији.

Док физичка активност пада, време пред екранима расте. Викендом, чак 85% деце проводило је више од два сата на друштвеним мрежама. Четири године пре тога, 2018. било их је 60%.

Проценат деце са прекомерном тежином и гојазношћу порастао је са 21 на 26%. Ово није само естетски проблем, то је ризик за дијабетес, повишен притисак и озбиљне здравствене проблеме у одраслом добу.

„Ово је тенденција савременог друштва, времена у ком живимо у глобалног поретка. Подаци прикупљени на националном нивоу уклапају се и у европске и светске тенденције“, каже Оливера Нинковић са Института за јавно здравље „Батут“.

Са њом се слаже и Снежана Рсовац са Универзитетске дечје клинике у Тиршовој која наводи податак да једном до три пута недељно се сусрећу са појавом дијабетеса код деце млађе од седам година.

Али постоји цака

Узимање суплемената витамина Д могло би да помогне да се заштите делови наших хромозома који успоравају старење, што буди наду да би нас „витамин сунца“ могао одржати здравијима дуже, показују резултати недавне студије.

Истраживачи су открили да узимање 2.000 јединица витамина Д (стандардне мерне јединице за витамине) дневно помаже у одржавању теломера - ситних структура које делују као пластични капци на пертлама, штитећи нашу ДНК од оштећења сваки пут када се ћелије деле.

Теломере се налазе на крају сваког од наших 46 хромозома и сваки пут када се ћелија реплицира, они се скраћују. Када постану прекратки, ћелије више не могу да се деле и на крају умиру. Научници су довели у везу краће теломере са неким од најстрашнијих болести које се код човека јављају у старости укључујући рак, срчана обољења и остеоартритис. Пушење, хронични стрес и депресија изгледа да убрзавају скраћивање теломера, док упални процеси у телу такође узимају свој данак.

Више од јаких костију

Добро је познато да је витамин Д неопходан за здравље костију, а на тај начин помаже нашем телу да апсорбује калцијум. Деци, тинејџерима и људима са тамнијом кожом или онима који се слабије излажу сунцу потребне су дидатне количине за изградњу и одржавање јаких костију. Такође, витамин Д јача и наш имуни систем. Анализом доказа стручњаци су утврдили да суплементи витамина Д могу учинити да се прореде респираторне инфекције, посебно код људи који имају дефицит овог витамина. Прва истраживања чак сугеришу да би могао помоћи у спречавању аутоимуних болести као реуматоидни артритис, лупус и мултипле склерозе, иако су потребна додатна испитивања.

A други падну у постељу

Студија са Јејла објашњава зашто иста инфекција риновирусом код неких људи изазива благе симптоме, док код других доводи до тешких напада астме и проблема са дисањем. Кључна разлика лежи у брзини интерферонског одговора - ране одбрамбене реакције организма која спречава ширење вируса.

Докторка Елен Фоксман добро се сећа тренутка када се њен мали син борио за ваздух током напада астме који му је стезао ситне дисајне путеве. За сваког родитеља то је застрашујући тренутак. Али за једног научника, то искуство је покренуло и дубље питање.

Фоксман је знала да њен син има астму. Такође је знала да инфекција риновирусом, најчешћим узрочником прехладе, може да изазове „звиждање“ у грудима код особа са астмом. У ствари, инфекција риновирусом је најчешћи окидач напада астме“, рекла је Фоксман, ванредна професорка лабораторијске медицине и имунобиологије на Медицинском факултету Универзитета Јејл.

Оно што ју је посебно занимало било је зашто иста инфекција риновирусом код неких људи изазива тешке нападе астме и друге по живот опасне симптоме, док се код других једва испољи као блага кијавица.

„Имате вирус који код многих људи не изазива никакве симптоме. Многи који га добију имају само обичну прехладу у носу. А онда, код одређених група људи, он покрене по живот опасне тешкоће са дисањем.
… То је заиста занимљив вирус“, рекла је Фоксманова.
Заједно са колегама са Јејла открила је да је један од кључних фактора који објашњава зашто неки људи различито реагују на исти вирус брзина којом ћелије у носу, такозване назалне ћелије, реагују на вирус и обуздавају га.

A по животну средину је погубна

Растуће неповерење у воду из чесме помогло је да флаширана вода постане глобална свакодневица, чак и у земљама где су јавни водоводи међу најстроже тестираним. Маркетинг је позиционирао флаширану воду као чистију, здравију и практичнију, али научни докази говоре другачије.

Перцепција чистоће кључна је за привлачност флаширане воде, али студије показују да овај производ често доноси сопствене ризике, како за здравље, тако и за животну средину.

Једна од студија спроведена ове године утврдила је да флаширана вода можда није толико безбедна колико многи верују. Тестови воде која се продаје у амбалажи за поновно пуњење и пластичним боцама показали су високе нивое бактеријске контаминације. Ови налази иду у прилог све већем броју истраживања која указују да је у многим срединама вода из чесме не само безбедна, већ често и строже регулисана и поузданије надзирана од флаширане. У већини развијених земаља, вода из чесме подлеже строжим законским и тестним стандардима него флаширана вода. Јавни водоводи се дневно надзиру због присуства бактерија, тешких метала и пестицида.

У Србији су за то задужени јавни заводи за здравље. У Великој Британији, Инспекторат за пијаћу воду објављује резултате јавно. У САД, водоводи морају да задовоље Националне прописе о квалитету пијаће воде, под надзором Агенције за заштиту животне средине. Широм Европе, квалитет воде регулише ЕУ Директива о пијаћој води.

Флаширана вода, насупрот томе, регулише се као паковани прехрамбени производ. Тестира се ређе, а произвођачи нису дужни да објављују детаљне информације о квалитету

Здрава црева после педесете

Здрав дигестивни систем је темељ снажног имунитета, контроле упала и одржавања здраве телесне тежине. Како старимо, разноврсност цревних бактерија опада, што може да доведе до слабије апсорпције хранљивих материја, успореног метаболизма и мањка енергије.

Кључне намирнице за здравље црева после 50. године

Према речима лекарке др Валери Першад, уравнотежен микробиом је кључан за здраво старење јер здравље црева директно утиче на имунитет и метаболичку ефикасност, што је посебно важно за жене старије од 50 година. Зато, она препоручује старијим женама да укључе следеће намирнице у своју исхрану ако желе да одрже здравље црева, ојачају имуни систем или да изгубе неколико килограма.

Ферментисано поврће (кисели купус, кимчи)

Ферментисано поврће је један од најефикаснијих начина да се корисне бактерије унесу у црева. „Ова храна је природно богата разним пробиотицима и влакнима“, каже др Першад за СхеФиндс. Живе културе помажу у јачању цревне баријере и смањењу упале, што подржава имунитет и метаболичку регулацију.

Бобично воће богато полифенолима (боровнице, малине, нар)

Бобично воће не само да задовољава вашу жељу за слаткишима, већ и храни ваше корисне цревне бактерије. „Бобично воће је богато влакнима и полифенолима, биљним једињењима која подстичу раст корисних микроба“, објашњава докторка. Ова једињења повећавају производњу масних киселина кратког ланца, које подржавају здравље црева, имунитет и регулацију тежине.

Некад су баке знале да кажу:
„Попиј мало маслиновог уља ујутру, па ће све прорадити како треба.“
Испоставља се да у тој старој пракси има доста истине, не само као народни савет, већ и са научне стране. Маслиново уље делује као природан подстицај пробави, нарочито када је у питању затвор. Његова масноћа подмазује црева и помаже да се столица лакше креће кроз дигестивни тракт.

Уз то, олеинска киселина, масна киселина која се налази у маслиновом уљу, може подржати равнотежу добрих бактерија у цревима, као бифидобактерије, које доприносе здравијем варењу на дуже стазе.

Како делује и како га користити

Маслиново уље функционише на једноставан, али ефикасан начин. Он даје цревима потребну влагу и „клизавост“, па тело лакше обавља свој посао. Иако не постоји званично прописана количина, најчешће се препоручује 1 кашичица до 1 супена кашика ујутру на празан стомак.

За оне који тек почињу, боље је кренути са мањом количином, рецимо 3/4 кашичице (око 4 мл), и пратити како тело реагује. Ефекат може да буде брз, али понекад је потребно и неколико сати.

Мере опреза

Иако је у питању природан састојак, маслиново уље није за свакога. Не препоручује се бебама и малој деци, јер густина уља може да отежа гутање и изазвати гушење. Такође, особе које морају да ограниче уношење масти (чак и оних здравих) или које имају алергију на маслине требало би да се посаветују са лекаром пре него што га пробају.

Важно је напоменути и да маслиново уље може благо да снизи крвни притисак, па ако неко већ узима лекове за притисак, требало би да буде опрезан и да не претерује с количином.

Министарство здравља Канаде тврди да сваки пети Канађанин не уноси довољно витамина Д, па се сада захтева од произвођача млека и маргарина да више него удвоструче његову количину у својим производима, како би се њиховим конзумирањем повећао унос такозваног сунчевог витамина.

Стручњаци кажу да до недостатка витамина Д долази због недовољно сунчеве светлости, коју наше тело користи за производњу овог витамина. Стручњаци напомињу да због географског положаја Канаде, шест до осам месеци у години, током краћих дана, са мање интензивним сунчаним зрацима током зимских месеци и због ниског угла сунца, наше тело производи мање витамина Д, па се зими удвостручује вероватноћа да људи на овим просторима имају низак ниво овог витамина. Он је неопходан за апсорпцију калцијума, који је неоходан за здравље и чврстину кости и зуба. Истраживања сугеришу да је неодстатак витамина Д фактор ризика и за развој мултипле склерозе.

Витамин Д може да се уноси и путем хране и суплемената, а Министарство здравља је пре четири године, у оквиру стратегије за обогаћивање хране, креирало регулативу која дозвољава компанијама да више него удвоструче његову количину у крављем и козјем млеку и маргарину. Ова регулатива је постала обавезна од последњег дана 2025. године.

Светлост уништила 99 одсто ћелија рака

Звучи као научна фантастика, али долази из лабораторија једних од најугледнијих америчких универзитета. У њима су научници открили начин да униште ћелије рака користећи искључиво светлост, без хемиотерапије, без лекова и без разорног зрачења, које често оставља тешке последице по организам.

У лабораторијским условима, успешност ове методе достигла је чак 99 одсто, а здраве ћелије остале су нетакнуте.

Истраживање су спровели научници са Рајс универзитета у Хјустону, у сарадњи са колегама са Texas A&M University и Универзитета Тексас, а резултати су објављени у престижном научном часопису Nature Chemistry. Метода се заснива на потпуно новом принципу - механичком разарању ћелија рака помоћу светлосно активираних молекула, које су истраживачи сликовито назвали „молекуларни чекићи“.

Ови посебно дизајнирани молекули имају способност да се селективно везују за мембране ћелија рака, игноришући здраве ћелије. Када се пацијентово ткиво изложи блиској инфрацрвеној светлости, молекули почињу да вибрирају изузетно великом брзином. Те вибрације нису хемијске, већ физичке и довољно су снажне да дословно поцепају мембрану малигне ћелије, која се потом урушава и умире.

Механичка терапија заснована на резонанцији

За разлику од хемиотерапије, која убија и здраве и болесне ћелије, ова технологија делује прецизно и локално, без токсичних супстанци и без системског оштећења организма. Научници истичу да је кључна предност методе то што се не ослања на биохемијске процесе, већ на чисту механику, због чега ћелије рака не могу да развију отпорност, што је чест проблем код савремених терапија.