Здрав живот

Сваки трећи случај деменције у свету могао би да буде спречен уколико би људи променили животне навике и више водили рачуна о свом здрављу, истакнуто је на конференцији Међународног удружења за Алцхајмерову болест у Лондону. Студија представљена на овом скупу утврдила је девет фактора ризика за настанак обољења као што су недостатак образовања, губитак косе у средњем добу, пушење, физичка неактивност, нелечена депресија, социјална изолованост, висок крвни притисак, гојазност и дијабетес. Ови фактори носе 35 одсто ризика за настанак Алцхајмерове болести, док је осталих 65 одсто изван људске контроле, тврде научници.

„Иако се деменција јавља у старијем добу, промене у мозгу које воде ка њој развијају се годинама пре тога. Ако би се реаговало на време, живот људи са деменцијом и њихових породица би се значајно поправио и променио би будућност друштва”, навео је водећи аутор студије Гил Ливингстон, са Лондонског универзитетског колеџа.

Истражујући како начин живота и животне навике могу да смање ризик од настанка деменције, научници су последњих година посебно указивали на важност очувања менталних активности и у позним годинама. 

Кијавица и запушен нос су неминовни пратиоци прехладе, али и озбиљније респираторне инфекције.

Док кијавица отежава нормалну комуникацију, запушен нос знатно отежава дисање, нарочито ноћу и може да изазове упалу грла, као и појаву бактерија.

Да бисте се брже опоравили предлажемо вам неколико ефикасних биљних рецепата.

Против прехладе

Скувајте главицу црног лука у води и поједите је пре спавања.

Испирање носа и грла

Пола кашике камилице и пола кашике жалфије прелијте шољом кључале воде. Оставите да одстоји 10 минута. Чајем испирајте нос и грло, а затим га и попијте.

Да продишете

1. Три грама корена белог слеза попарите децилитром воде. Оставите да одстоји два сата. Испирајте носну шупљину ушмркавањем.

2. Пет грама раставића кувајте у децилитру воде три до пет минута. Када се прохлади и процеди ушмркавајте у нос више пута у току дана.

Novosti.rs

Један нар дневно учиниће чуда за здравље уколико се уноси на празан стомак, поручују нутриционисти. Mуке око чишћења овог ароматичног воћа исплатиће се и тело ће вам бити захвално, а коса, кожа и зуби лепши.

Црвена, сочна зрнца могу да помогну онима који пате од бола у зглобовима. Разлог за то су антиоксиданти флавоноли, подкласа далеко познатијих флавоноида. Флавоноли којима обилује нар богати су антиинфламаторним агенсима који смањују отоке који изазивају болове у зглобовима. Последица уношења флавонола из нара који ће спречити упалне процесе биће и чистија кожа и здравији зуби.

Наравно, они који имају проблема са болним зглобовима, а поготово они који узимају терапију треба да се консултују са лекарима како би били сигурни да је безбедно да у свакодневној исхрани имају нар.

Органско једињење пуницинска киселина зове се по нару, прецизније његовом латинском називу Punica granatum. Налази се у семену овог вођа а међу „специјалним моћима“ ове киселине је подстицање циркулације. 
То као последицу има бољу прокрвљеност коже главе, као и исхрану фоликула длаке због чега коса расте брже, више се сија и јача је.

После зимске празничне трпезе треба смањити количину оброка, изоставити слаткише и газиране напитке и повећати физичку активност.

Храна која се припрема за празнике, тако честе у зимским месецима, има велику енергетску густину јер садржи много масти, шећера и соли. Празнични оброци су праћени повећаним уносом безалкохолних заслађених напитака и алкохола, објашњава дијетотерапеут др Будимка Новаковић, професорка на Медицинском факултету у Новом Саду.

„У Србији 58 одсто одраслог становништва има прекомерну телесну масу, најчешће оболевамо од високог крвног притиска који представља ризик за настанак кардиоваскуларних и цереброваскуларних болести. Али чак и они који имају оваквих проблема уживају у празничним оброцима не мислећи на могуће здравствене последице”, наглашава наша саговорница.

Posle уживања у празничним данима, које је праћено физичком неактивношћу, многи су незадовољни због повећања обима струка и по ко зна који пут обећавају себи промене у начину исхране.

„Последице празновања су погоршање обољења која већ постоје, повећање вредности шећера и масти у крви, крвног притиска до акутних стања као што су срчани и мождани удар. Posle празника све чешће се поставља дијагноза дијабетеса, високог крвног притиска и других обољења код особа које су сматрале да су здраве”, напомиње Новаковићева.

Глобални систем исхране мора под хитно да се реформише како би се смањила потрошња меса и повећала потрошња махунарки јер је три милијарде људи потхрањено, а производња хране премашује могућности планете, упозорили су научници у новом извештају.

Како преноси „Еурактив”, извештај, који је резултат двогодишње сарадње 37 научника из 16 земаља, указује на нераскидиву везу здравља људи и еколошке одрживости.

- Цена погрешних система исхране је да је готово милијарду људи гладно, а готово две милијарде људи једе превише лоше хране - истиче се у извештају и додаје да је пољопривредна производња већа него икада раније, али да није ни отпорна ни одржива.

Заокрет који је потребан на плану исхране захтева знатно смањење потрошње нездраве хране, попут црвеног меса, најмање 50 одсто. Истовремено је потребно укупно повећање потрошње махунарки, орашастих плодова, воћа и поврћа више од 100 одсто, зависно од региона.

Међутим, преобилна потрошња нездраве хране расте, упозорава се. - Интензивна производња меса је на незаустављивој путањи и појединачно највише доприноси климатским променама - оцењује се у извештају. Научници предлажу бројне мере са циљем да се измени начин исхране, од увођења великих пореза на неке производе до повлачења „неприкладне” хране са тржишта.

Пет начина да побољшате квалитет ваздуха у просторији

Загађен ваздух широм света доводи до смрти седам милиона људи сваке године. И наизглед нема излаза.

Девет од десет особа је под ризиком да оболе од различитих болести, доживе мождани удар, респираторне инфекције и канцер плућа само због удисања неквалитетног ваздуха. Ова микроскопска загађења су свуда и настављају да нам штете, нарочито када смо у затвореној просторији.

Према налазима истраживања америчке Агенције за заштиту природе, загађење ваздуха је често између два и пет пута веће унутра него напољу.

„Унутрашњи ваздух садржи сва спољашња загађења, као и све што додајете унутар просторије, као кување, испарења средстава за чишћење и грађевинског материјала“, објашњава Метју Џонсонс, главни научник у Ерлабсу, компанији која инсталира технологију за филтрирање ваздуха широм света.

Срећом, постоје и неке ствари које свако може да уради како би побољшао квалитет ваздуха у кући.

Ево пет савета, за почетак:

1. Побољшајте вентилацију

Лоша вентилација омогућава загађеним честицама да остану у ваздуху.

Мислите да је ваш супруг слабић када је у питању бол? Истраживање је показало да мушкарци осећају бол интензивније него жене ако знају да следи болно искуство кроз које су већ прошли.

Тим истраживача из Канаде открио је да су мушкарци осетљивији и да су под стресом када знају да ће проћи кроз болно искуство које им се раније десило. За ову студију, 41 мушкарац и 38 жена били су смештени у просторију у којој су првобитно били изложени нижим а затим вишим нивоима бола.

Да би се утврдило какву улогу у подношењу бола има фактор памћења, исти учесници су замољени да се врате следећег дана у исту собу. Подвргнути су истим тестовима, а у поређењу са женама, мушкарци су пријавили јачи бол него претходног дана.

„Ово је важан налаз јер је све више доказа да се бол интензивније доживљава ако се очекује познато (проживљено) болно искуство. Можда ћемо моћи да помогнемо неким пацијентима ако будемо директно деловали на механизме памћења", објаснио је Лорен Мартин, коаутор студије са Универзитета у Торонту.

Кроз хормоне које производи, штитна жлезда утиче на готово све метаболичке процесе у организму. Поремећаји везани за штитну жлезду варирају од малих готово нешкодљивих, као што је увећана жлезда, за коју није потребно лечење, па све до оних проблема опасних по живот, као што је рак.

Кроз хормоне које производи, штитна жлезда утиче на готово све метаболичке процесе у организму. Поремећаји везани за штитну жлезду варирају од малих готово нешкодљивих, као што је увећана жлезда, за коју није потребно лечење, па све до оних проблема опасних по живот, као што је рак.

Најчешћи проблеми везани за штитну жлезду укључују абнормалну производњу тироидних хормона. Превише ових хормона доводи до стања познатог као хипертироидизам, док премало производње овог хормона доводи до хипотироидизма.

Иако ефекти могу бити непријатни, већина проблема са штитном жлездом се може решити или држати под контролом, уколико се на време дијагостификује и лечи.

Неки од знакова да ваша штитна жлезда не функционише како би требало, јесу: отицање врата, хркање, затвор, лоша концентрација и меморија, сува кожа, нокти који лако пуцају, губитак косе, хладне руке и стопала, болови у мишићима и зглобовима, хормонални дисбаланс, нерегуларне менструације, губитак сексуалне жеље, проблеми са расположењем, анксиозност, депресија, гојење или немогућност губитка килаже, умор чак и после 8 до 10 сати сна. 

После празничне еуфорије, идиличног расположења, уређивања, украшавања, печења меса, руске салате, колача, схватамо да су празници много брже прошли него што смо могли и да замислимо.

Време даривања поклона и славља се приближава крају, а ми се полако враћамо у реалност. С обзиром на то да повратак са одмора није увек лак задатак, али верујте нам да је могуће одржати добро расположење и после празника. Главни проблем настаје када се после прославе Нове године и слава поново суочавамо са нагомиланим свакодневним обавезама. Почетак године је дефинитивно време за нове победе, па помоћу ових савета учините да вам 2019. година буде најбоља до сада.

- Пре свега одбаците негативне мисли.

- С обзиром да је ова зима делимично подношљива, искористите сваки зрачак сунца и уживајте у њему. Када је хладније, слободне тренутке искористите за добру књигу, филм или нови хоби. Има ли шта лепше од филмског маратона или читања књиге испод топлог ћебета уз омиљено пиће!? 
- Спавајте осам сати дневно и храните се здраво. Претпостављамо да вам тешко пада да се са грицкалица и колача вратите на здравију храну, али ваше тело ће вам бити захвално. Нека ваша исхрана обилује салатама, воћем и рибом. 

Исхрана намирницама које у себи садрже више влакана, као што су хлеб од целог зрна, интегралне тестенине, мусли, коштуњаво воће и махунарке, смањиће ризик од кардиоваскуларних обољења и преране смрти, наводи се у извештају Светске здравствене организације.

Аутори извештаја за Светску здравтвену организацију (СЗО) наводе да су то добре вести, али да нису у сагласаности са модерним дијетама у којима се инсистира на мањем уносу угљених хидрата.

Истраживање је водио доктор Џим Ман са новозеландског Универзитета Отаго који је заслужан што су у смерницама СЗО знатно смањене препоручене количине за уношење шећера. Шећер је лош угљени хидрат, док су влакна која се налазе у хлебу од житарица са целим зрном и мусли од овса добри угљени хидрати.

Зато дијете које радикално одбацују угљене хидрате, чак и оне богате влакнима, која, како тврде научници, спасавају животе, треба избегавати.

У истраживању се говори да би свака особа дневно требало да уносе најмање 25 до 29 грама влакана, уз напомену да би 30 и више грама било још боље. Већина светске полулације уноси мање од 20.