Здрав живот

Антички лекар из Перикловог доба створио је етичке принципе на којима се заснива медицинска доктрина, одбацио дотадашња празноверја заменивши магију научним објашњењима и веровао у лековиту снаге природе.

Хипократ је поставио темеље медицинске етике и праксе који су преживели кроз векове, али и његова филозофска размишљања настављају да инспиришу и усмеравају све који траже пут ка здравом и срећном животу.

"Човек треба да сматра здравље једним од највећих благослова, а ако је мудар, научиће како да властитим мислима извуче корист из своје болести", говорио је Хипократ, отац медицине, који је острвом Кос на којем је рођен и осталим деловима Грчке ходао у четвртом и петом веку пре нове ере.

Некад ни најбоља мотивација и највећа подршка нису ефикасни ако човек не жели да промени себе. То је знао и мудри Грк, који је савете делио без улепшавања стварности: "Ако нисте у могућности да промените начин живота, онда вам нико и ништа неће помоћи". Дакле, воља игра - и очигледно је одувек играла - најважнију улогу. Ево још неколико цитата и постулата великог човека који с правом заузима значајно место у светској историји...

- Не причајте о болести, тако је нећете отерати

- Немојте никоме говорити о својој болести, иначе ћете је погоршати. Причајте о здрављу, и привући ћете га.

Многима се у познијим годинама, или тек када се пензионишу, јави жеља да драстично промене свој живот. То подразумева и пресељење у нову средину, било да се ради о другом граду, одласку на село, или чак у нову земљу.

Часопис International Living је овог месеца објавио свој годишњи глобални индекс прензионисања за 2026. годину, у којем даје десет најбољих земаља за пензионере. Уз напомену да се не ради само о рангирању, већ о оквиру који може помоћи у доношењу одлука, они су дали оцене за најбоље земље на основу трошкова живота, здравствене заштите, становања, климе, опција за боравишне визе и многих других фактора.

На првом месту се нашла Грчка, која нуди много тога што је пензионерима потребно, пре свега дивно време током читаве године, приступачно становање, одличну храну, љубазне становнике и невероватну историју.

Затим је ту Панама, у којој су ниски животни трошкови примамљиви за пензионере, а не треба занемарити ни близину северноамеричког континента као један од фактора који може да буде одлучујући. Костарика, на трећем месту, нуди такође ниске трошкове живота, али и одлично здравство, модерну телекомуникациону инфраструктуру, прелепе плаже, позоришта, уметничке галерије и фину храну

Божићна погача је једна од најважнијих погача у српској традицији и неизоставан део божићне трпезе. Припрема се од основних састојака - брашна, воде или млека, квасца и соли - што симболизује једноставност, заједништво и ослонац на кућу и породицу. Ломи се рукама, а не сече ножем, чиме се наглашава идеја заједничког учешћа и равноправности за празничним столом.

У Божићну погачу, односно Чесницу традиционално се ставља новчић, као симбол среће, благостања и напретка у години која долази, док се додаци као жито, кукуруз или украси од теста повезују са плодношћу, здрављем и добрим родом. Облик и начин украшавања разликују се од краја до краја, али значење остаје исто - Чесница представља жељу за миром, обиљем и слогом у дому.

Божићна погача - Чесница

Састојци:

750 г брашна

1 коцка свежег квасца (око 40 г)

3,5 - 4 дл млека (млаког)

2 кашичице шећера

1 кашичица брашна (за активирање квасца)

1 јаје

3 кашике уља (маслиново или неко друго)

1 кашичица соли

За премаз и декорацију:

1 беланце

мало сусама

мало семенки лана

прстохват сол

Годишње премине 800.000 људи

У најновијем извештају Светске здравствене организације (СЗО) истиче се да Европа има највећи ниво конзумације алкохола на свету, што знатно доприноси превременој смртности и повредама. СЗО наводи да је конзумација алкохола разлог за око 800.000 смртних случајева сваке године у Европи. Поводом сезоне божићних и новогодишњих празника, СЗО је упозорила на ризике које доноси повећано конзумирање алкохола, укључујући саобраћајне удесе, падове, тровање и насилно понашање, подсетивши да је сваки трећи смртни случај услед повреде или насиља изазван алкохолом.

Како је навела СЗО у саопштењу, ниједна друга психоактивна супстанца не доприноси у толикој мери настанку повреда као алкохол, било да су оне изазване саобраћајним несрећама, или самоповређивањем. Према подацима СЗО, у 2019. у Европи је регистровано скоро 145.000 смртних случајева од повреда које могу да се припишу конзумацији алкохола.

Како се наводи, алкохол представља посебно опасну претњу по младе.

„Алкохол је токсична супстанца која не само да изазива седам типова канцера и других непреносивих болести, већ такође утиче на расуђивање и самоконтролу, успорава реакције, умањује координацију покрета и појачава ризично понашање”, навела је регионална саветница за алкохол и дроге при СЗО у Европи, Карина Фереира-Борхес.

Како се додаје, алкохол је такође главни узрочни повреда који може да буде спречен, а истовремено доприноси стопи смртности у Европи, где се бележи највећи ниво потрошње алкохола у свету.


Традиционални рецепт са млевеним орасима

Посна сарма са млевеним орасима једно је од оних јела које се са разлогом често налази на славском столу. Богата, мирисна и заситна, она показује да посна кухиња може бити једнако раскошна и укусна као и мрсна, а притом у потпуности поштује правила поста.

Скромна по састојцима, а богата по укусу, посна сарма са орасима остаје симбол домаће кухиње и јело које се са разлогом преноси с генерације на генерацију.

Рецепт за посну сарму

Састојци (за 4–6 особа):

1 већа главица киселог купуса (око 1,5–2 кг)

200 г белог пиринча (округлог зрна)

150 г млевених ораха

2 средње главице црног лука (око 300 г)

2 шаргарепе (око 200 г)

4 кашике уља

1 пуна кашика алеве паприке

1 кашичица млевеног бибера

со по укусу (умерено, због купуса)

1 кашичица сувог зачина (опционо)

2 ловорова листа

1 кашика млевене слатке паприке

2 кашике парадајз-пиреа или сока

вода (колико да огрезне)

Припрема:

Свети Никола, најчешћа је слава код Срба. Први је у низу такозваних зимских празника који почињу 19. децембра и трају до Богојављења. Зашто се славе обележавају зими, иако се одређени светитељи празнују два пута годишње?

Да ли трепеза мора да буде посна и зашто је одмор од мрсне хране добар за организам објаснили су гости Јутарњег програма РТС-а, етнолошкиња Весна Марјановић и нутриционисткиња Сандра Милошевић.

"Окупља се породица, увече долазе и пријатељи. Наравно, већ је био свештеник, осветио водицу, којом је требало да се меси колач. Колач не умем да месим, па га купујем, као што и већина данашњег становништва чини", рекла је Весна Марјановић.

Свети Никола пада у време божићног поста и требало би да буде посна трпеза. На неким трпезама се ипак нађу и прасетина и сарма

"Празници од 28. новембра па све до Божића, сви који се славе у овом периоду, јесу посне славе,тако да је и и Свети Никола посна слава. Тај ритам је некако према црквеном календару одређен. Дакле, тих шест недеља је пост. Онај ко не пости, њему је свеједно и на славу гледа као на једну врсту друштвеног окупљања, а не оног духовног и религијског, па се и не поштују сва правила која треба да се испоштују према црквеном канону. Некада у прошлости је било и прича да је свештеник разрешио поста људе зато што те и те године није било рибе, није могло да се набави. Међутим, то су само приче које су сачуване до данас", рекла је Весна Марјановић.

Колико је пост, односно уздржавање од мрсне хране, добар за организам?

"Изузетно је добро. Пост има изузетну вредност у духовном смислу. Самим тим и у здравственом смислу, јер ми уздржавањем од мрсне хране чистимо организам, подижемо наш имуни систем и  тим уносом дијетних влакана у великој количини, убрзавамо перисталтику црева, утичемо на микробиом црева, смањујемо упалне процесе у телу. То је изузетно значајно за организам, наравно код здравих одраслих особа", рекла је нутриционисткиња Сандра Милошевић.

Многи здравствени савети наглашавају важност узимања витамина, али начин и време узимања могу да утичу на апсорпцију. Пример је комбинација гвожђа и калцијума, која због међусобног „такмичења“ може да повећа ризик од болова и прелома. Стручњаци објашњавају да погрешно узимање витамина Д може да утиче на метаболизам и повезане болести као што је високи холестерол, дијабетес и гојазност.

Баш због тога лекари и саветници за исхрану наглашавају да погрешно узимање витамина Д може да „поремети метаболизам“. Дакле, витамин Д најбоље се апсорбује уз оброк са здравим мастима.

„Иако витамин Д може да се апсорбује и без прехрамбених масти, ефектније се апсорбује када се узима са мастима“, каже дијететичарка Vanessa Imus зa Paradе.

Лекар др Raj Dasgupta додаје: „Маст није нужна, али може да повећа количину витамина Д коју тело апсорбује“. Лекарка др Brynna Connor напомиње да није пресудно узима ли се ујутро или увече, већ да се узме уз оброк који садржи масти.

Количина масти потребна за апсорпцију витамина Д није строго одређена

Витамин Д утиче и на метаболичко здравље. Лекарка др Beth Oller наводи да су ниски нивои витамина Д повезани са гојазношћу, а друга истраживања спомињу повећан ризик од дијабетеса типа 2 и високог холестерола.

Зашто не смете да претерате

Нико не жели да се вози у хладном аутомобилу, тако да се током зимске сезоне радо ослањамо на функцију загревања седишта коју готово сваки новији аутомобил има. Иако то вожњу чини удобном, лекари упозоравају да постоји више разлога зашто не би требало да предуго да грејемо седиште.

Топлота седишта мора бити умерена.

Седишта са грејањем у аутомобилу не би требало држати укључена дуже од десет до 15 минута. Иако је функција врло корисна током хладних дана, продужено излагање топлоти може да има нежељене последице - од ширења крвних судова и накупљања отока, до погоршања хроничних урогинеколошких проблема.

Најбољи начин употребе је кратко укључивање пре поласка, тек толико да се седиште загреје на пријатну температуру, а затим искључивање током вожње. Тако се избегава и други екстрем - седање на ледено седиште у хладном возилу, што такође није добро за организам, према препорукама др Андреја Тјажелникова, главног специјалисте за примарну здравствену заштиту одраслих у Министарству здравља Москве.

Топлота изнад приближно 38 степени може да подстакне проширење судова и осећај тежине у ногама, нарочито током дужих путовања. Осим тога, прегревање у пределу карлице додатно може да активира упалне процесе или да погорша стања која већ постоје, па је овај ризик посебно изражен код људи који имају склоност ка проблемима урогениталног система.

Устајање из јако загрејаног седишта и излазак на хладноћу може да буде још једна потенцијална опасност, јер баш та нагла промена температуре може да изазове додатни стрес за организам.

3 које никада не треба да једете

Риба је једна од топ намирница по препоруци нутрициониста и дијететичара - а најбоље је да је на менију два до три пута недељно. Позитиван ефекат на здравље може да замени и 240 до 350 грама морских плодова, а у сваком случају важно је да бирате проверене врсте рибе и смао најквалитетније производе.

„Већина и даље не једе довољно рибе”, каже нутриционисткиња Бони Тауб Дикс за магазин Healthy која је издвојила које врсте би требало да бирате, а које да избегавате.

Најбоље: Дивљи лосос

Обилује витамином Д, селеном који подржава метаболизам, има омега-3 масне киселине које су здраве масти и штите од срчаних болести и витамин Б12 који је добар за ваш мозак и тело. Стручњаци кажу да је пацифички лосос уловљен у дивљини најбољи избор.

„Улов у дивљини значи мање накупљања живе и мање антибиотика и хормона, а риба може слободно да плива”, каже регистрована дијететичарка и нутриционисткиња Моника Аусландер Морено.

Најбоље: Пацифички бакалар

Бакалар је љускава бела риба благог укуса, слична ослићу и бакалару. Добар је извор витамина Б-12, протеина, фосфора и ниацина.

„Бакалар добро подноси различите врсте припрема, а да се не распадне и супер је намирница за разна јела”, каже Тауб Дикс.

Занимљив је и податак да у поређењу са мушкарцима који су јели говедину за ручак, они који су јели бакалар јели су 11 процената мање за вечеру у студији Европског часописа за клиничку исхрану. Истраживачи приписују његова својства мршављења великој количини висококвалитетних протеина у бакалару и његовим аминокиселинама које регулишу метаболизам.

Неколико нових закона требало би да ступи на снагу у Канади овог децембра, доносећи низ важних промена које ће утицати на сигурност запослених и јавну сигурност.

Већина нових закона су ажурирања постојећег канадског закона о раду. Један се фокусира на сигурност на радном месту, док други уводи промене у одсуству, на које канадски радници имају право под одређеним условима. Ево прегледа закона и правила која можете очекивати у Канади у децембру 2025.

Закон о опасним производима

Иако су Закон о опасним производима и прописи ступили на снагу 15. децембра 2022. године, добављачима је дат трогодишњи прелазни период до 15. децембра 2025. године. Током те три године, добављачи су били дужни да “ускладе класификације производа, сигурносно-техничке листове и етикете сa изменама и допунама”. Овај закон представља ажурирање Информационог система о опасним материјалима на радном месту (WHMIS). Овај свеобухватни систем пружа информације о здрављу и сигурности опасних производа који се користе, којима се рукује или који се складиште на канадским радним местима.

Добављачи и увозници су одговорни за испуњавање захтева Закона о опасним производима и прописа. То укључује:

- Одређивање одговарајуће класификације опасних производа,

- Пружање ознака,

- Обезбеђивање сигурносно-техничких листова

Одсуство повезано сa трудноћом, одсуство због губитка детета, одсуство због смрти и одсуство ради смештаја детета

Предлог закона Ц-59 уводи неколико ажурирања канадског закона о раду и очекује се да ће ступити на снагу 12. децембра.

Једна новост је ново одсуство везано за губитак трудноће. Раднице које доживе рођење мртвог детета имају право на до осам седмица одсуства, или три дана одсуства за било који облик губитка трудноће. Раднице које су навршиле три месеца посла имају право на плаћено одсуство током прва три дана.