Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Здрав живот

Страница: 1 2 3 4 5 ... 130

Очајни родитељи чија деца игноришу молбе да престану да чачкају нос можда су коначно пронашли аргумент којим ће сузбити ту навику - могућ развој упале плућа!

Пнеумокок, узрочник бактеријске упале плућа, инфекције плућнога ткива која може да буде смртоносна ако се не лечи, преноси се ваздухом, односно капљично, често кашљем и киљањем заражених појединаца.

Британски научници сада тврде како су први пут доказали да се та бактеријска болест може пренети и рукама. У студији, чији су резултати објављени у часопису European Respiratory, групи одраслих волонтера пнеумокок је растрљан по длановима. Онда су добили непријатан задатак да понављају неколико најчешћих радњи, а реч је о свакодневном додиривању, трљању или копању носа.

„Ова студија је показала да се бактерија може ширити и рукама, а чак и предмети као мобилни или дечије играчаке могу допринети њеном ширењу“, изјавила је Victoria Konor, британска научница, пише АФП.

На глобалном нивоу упала плућа сваке године усмрти око 1,3 милиона деце млађе од пет година.

Премда је истраживање спроведено на одраслима, Конор наводи да су резултати студије усмерени првенствено према родитељима млађе деце.

Наставак...

Светска фондација за природу (СФП) је, поводом Светског дана хране, упозорила да је неопходна промена глобалног прехрамбеног система, који представља један од највећих загађивача природе.

Индустријска производња хране одговорна је за четвртину укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште, неодрживу сечу шума и уништавање природних станишта. Чак 34 одсто земљишта и 69 одсто слатководних система свакодневно се исцрпљује зарад прехрамбене индустрије, а забрињава податак да се чак трећина произведене хране не поједе, саопштио је СФП Адриа, западнобалкански огранак Фондације.

Поменуте податке СФП је изнео у истраживању спроведеном у Аустралији, Бразилу, Колумбији, Индији, Индонезији, Малазији, Холандији, Јужној Африци, Британији и САД, а ове земље су окарактерисане као највећи загађивачи природе због својих система производње, конзумације и одлагања вишка хране.

„Добра вест је да има начина да побољшамо прехрамбени систем и успоставимо да он делује у корист људи и природе. Уколико би се храна производила на одрживији начин, равномерно дистрибуирала и конзумирала одговорније, могли бисмо да нахранимо читаву планету без да угрожавамо шуме, реке и океане.

Наставак...

Иако су млечни производи, првенствено млеко, најбољи извор калцијума, минерала важног за здраве кости, зубе и исправно функционисање мишића и живаца, многи их не конзумирају јер су вегани или их не користе због нетолеранције на млечни шећер лактозу. У том случају извор калцијума треба потражити у лиснатом поврћу, махунаркама, воћу и риби, препоручује нутриционистица Фрида Харју-Вестман.

Oдраслим особама у од 19 до 64 године потребно је дневно око 700 милиграма калцијума, што је једна чаша обраног млека, али због нетолеранције не лактозу или немогућности пробаве млечног шећера неки га не смеју конзумирати, преноси Индепендент. Калцијум је најзаступљенији минерал у телу, од виталне важности за кости и зубе. Организму помаже у одржавању здравих крвних жила, регулише крвни притисак и спречава инсулинску резистенцију која може довести до дијабетеса типа 2. Калцијум се не производи у телу па га зато морамо узимати храном. Његову апсорпцију отежава масна храна, а натријум (со), кофеин и фосфати из газираних пића повећавају излучивање овог минерала из организма.

Седам немлечних намирница са природним извором калцијума

Бели пасуљ - ова махунарка је одличан извор калцијума, гвожђа и влакана, а садржи резистентни скроб, здраве угљене хидрате који стимулишу метаболизам. Садржи 175 милиграма калцијума по порцији.

Наставак...

Дани нам постају све краћи, а са првим тмурним јутрима није необична појава умора, нерасположења и мањка енергије. То је утицај јесени на наш ендокрини, нервни и пробавни систем, сазнајте како се исхраном и корисним саветима борити против јесењег блуеса.  Лето је иза нас - многима најдраже годишње доба. Деца га воле због силног слободног времена за дружење, игру и забаву. Одраслима је такође омиљено због годишњих одмора, летовања и дугих дана. Из тих разлога, повратак у стварност и обвезе може бити стресан и изазвати такозвану јесењу депресију.

Треба разликовати депресију као болест и депресију као стање. Депресија као болест је хронична ствар, нешто што траје, нешто што је дубоко, нешто што захтева фармакотерапију. И дефинитивно треба потражити стручну помоћ. За разлику од депресије као стања која се најчешће јави акутно код неких људи при одређеним променама, објашњава професор психологије Борис Блажинић.

Такође напомиње да јесен у многима евоцира сећања на детињство када је септембар означавао велику промену из безбрижности у стрес школских обавеза: “Као деца имали смо један нагли прекид из забавног лета у одлазак у школе, дисциплина, све то асоцира и може изазвати осећај безвољности, умора, тежине. Неки људи могу добити осећај апатије, губитак енергије, жеље, воље, постају пасивни, повлаче се”.

Наставак...

Сви знају да здрава прехрана треба да буде богата воћем и поврћем и да садржи што мање шећера и пржене хране. Мање је познато колико често треба јести и колико брзо.

„Телесни метаболизам је упоредив са камином“, каже немачки нутрициониста Хеико Григухн. „Треба га редовно пунити како би добро радио“. Он зато препоручује да се једе често, пет до седам пута дневно.

Људи који желе да изгубе на тежини често греше јер једу ретко и нередовно, каже Григухн. После дугог раздобља без хране, тело почиње да чува енергију тако што сагорева мање калорија. Уз то, ако прегладните вероватно ћете посегнути за брзом храном или слаткишима. „Зато је боље чешће ‘презалогајити’, али и то учините мудро. Мале порције поврћа или других лаганих оброка између доручка, ручка и вечере сасвим су у реду“, објаснио је.

Не изненађује, међутим, што су мишљења о оптималној учесталости оброка различита. Неки су људи уверени да им помаже повремени пост, други пак воле класична три оброка на дан. Недвосмислено је да се за одржавање здраве телесне тежине у организам не сме унети више калорија него што их се потроши.

Здрава исхрана не укључује само „шта“ јести, него и „како“.

Наставак...

Истраживање етичких питања око генетске модификације људског ембриона утврдило је да „асполутно не постоје разлози да се процес не настави“. Али, пре тога у британско право морају бити уведене одговарајуће мере, наведено је у извештају који позива на даље истраживање, како на медицинском, тако и на друштвеном нивоу.

Према речима професора Керена Јенга последице по друштво биле би опсежне, дубоке и дугорочне.

Измена гена у ембрионима је према британскм закону дозвољено само у одређеним истраживањима.

Модификација људских гена са собом привлачи контроверзе због забринутости да отвара врата стварању - „дизајнираних“ беба.

„Ово је срамота. Интерне забране за еугенички генетски инжењеринг постоје већ 30 година. Али ова група научника мисли да зна боље, иако је јасно да нема никаквих медицинских бенефита од овог процеса. Људи у Британији су пре 15 година рекли да не желе генетски модификовану храну. Да ли мислите да желе генетски модификоване бебе?“, каже директор Хјуман Џенетик Алерта Дејвид Кинг, коментаришући извештај о модификацији људских гена који је издао Нафилд Савет.

Независно истраживање Нафилд Савета закључује да би сваки проналазак требало да се заснива на два кључна начела - добробити будућег појединца и добробити друштва.

Наставак...

Риба се сврстава међу нутритивно највреднију храну, богата је важним састојцима, између осталих омега 3 масним киселинама, и изузетно је корисна за организам

Риба (речна и морска) садржи обиље хранљивих састојака, које већина људи не уноси довољно. То су у првом реду висококвалитетни протеини, јод, разни витамини и минерали. Неке рибе су боље од других, а масне врсте рибе (лосос, пастрмка, сардина, туњевина и скуша) сматрају се најздравијим.

Масне рибе такође садрже и више омега 3 масних киселина. Ове масне киселине омогућују да тело и мозак функционишу оптимално и утичу на смањење ризика од многих болести. Свим особама препоручује се да у исхрану укључе рибу најмање једном или два пута недељно. Риба смањује ризик од кардиоваскуларних болести. Срчани напад и мождани удар су два најчешћа узрочника преурањене смрти у Србији, али и у целом свету. Не изненађује што су многе студије показале да људи који редовно једу рибу имају мањи ризик од срчаног удара и шлога.

Једна од важних омега 3 масних киселина из рибе јесте и докозахексаеноинска киселина (ДХА). ДХА се акумулира у мозгу и очима у току развоја. Из тог разлога, препорука је да труднице и дојиље обавезно једу довољне омега 3 масне киселине. 
Ипак, труднице би требало да обрате пажњу: поједине врсте риба имају висок садржај живе (скуша, сабљарка), што је, иронично, повезано са проблемима развоја мозга.
 

Наставак...

Бундева је добра за дијабетичаре, кестен се препоручује анемичнима, дуња даје снагу, а крушка регулише ниво холестерола у крви

Бундева, јабуке, крушке, кестен, шипак, дуње… све краси пијачне тезге ових дана. Зато треба искористити благодети воћа и поврћа плодне јесени и повећати виталност организма.

Наранџасто месо бундеве садржи низ драгоцених и лековитих састојака. Осим мањих количина беланчевина, угљених хидрата и масти, ту су витамини А, Це, Бе, фолна киселина, калијум, фосфор, калцијум, гвожђа. Енергетска вредност није висока – у 100 грама плода има само 30 калорија. Бундева је добар избор за гојазне, дијабетичаре и за особе са обољењима желуца и танког црева. У народној медицини препоручује се као диуретик, за избацивање сувишне воде из организма. Одлична је и код псоријазе.

Плодови кестена одлични су извор калцијума, гвожђа и калијума. Свеж плод кестена има 170 калорија у 100 грама и три пута мање калорија од лешника, бадема или ораха. Не садржи холестерол, глутен и идеална је намирница за оболеле од целијаклије. Богат је шећерима, минералима фосфором и витамина Бе комплекса. Познат је по слатком укусу и благој текстури. У народној медицини препоручује се анемичнима и онима који имају лошу пробаву. Кестен је добар и за лечење респираторних проблема, попут кашља.

Наставак...

За неке ће дијета значити програм исхране који треба да нас држи под контролом занемарујући њихове потребе, док ће за друге бити „казна” за понашање у нормалној исхрани на коју су навикли и у коју желе да се врате после ње. Истина је негде друго, а то је да је дијета начин да промените лоше навике у исхрани и више размишљате о томе шта једете.

Наравно да ће у дијети бити заступљена нутритивно вредна и здрава храна, водећи рачуна о њеној количини и потребама појединца. Дијета се најчешће држи у циљу регулисања телесне тежине и ради постизања бољег здравственог стања.

Свака дијета утиче на психу појединца који је држи, па морате паметно и да приступите њој. Како би осигурали успех у дијети ради постизања одређеног циља, неопходна је ментална припрема и одлука да промените ваш начин исхране, али и неке лоше навике које можда имате.

Популарне дијете које не воде рачуна о вашим потребама су лоше решење јер ћете у том случају кренути корак напред да бисте се вратили два или три корака назад. 
Опасности од дијете нису мале и због тога је битно пре започињања било које дијете да консултујете нутриционисту.
 Ако не уносите довољно калорија на дан, смањује се ниво глукозе у крви, што представља основни извор енергије за мозак и мишиће, па тело надокнађује овај мањак разграђујући гликоген који се налази у јетри и мишићима. Затим ће тело тражити нов извор енергије, а то је путем катаболизма, где ће разграђивати мишићно ткиво и синтетисати глукозу потребну за рад мозга и тела.

Наставак...

Јабука не пада далеко од стабла, па од родитеља можемо наследити бројне физичке особине, али и болести

Од сваког родитеља "купимо" по две копије свакога гена, а мутација одређених гена главни је окидач за наследне болести. Први на листи је високи холестерол, за шта у потпуности можемо да "кривимо" породицу, тврди америчка генетичарка Шивани Назарет.

"Један од 500 људи има генетску мутацију која је узрочник породичне хиперхолестеролемије - наследне болести срца која може бити узрок преурањеног срчаног или можданог удара", открива Назарет и додаје да оболели од породичне хиперхолестеролемије не могу да регулишу холестерол који се зато нагомилава у венама. Не помажу чак ни ригорозне дијете или физичка активност, јер су у овом случају гени учинили своје, каже Назарет.

И док оба родитеља могу бити кривци за високи холестерол, рак дојке наслеђујемо од оца.

Наиме, сваки човек је рођен сa генима БРЦА1 и БРЦА2 који не стварају здравствене проблеме док нису мутирани. Али жене које наследе мутацију једног или оба БРЦА гена од стране оца, имају већи ризик од настанка рака дојке. Докторка Назарет објаснила је да наведени гени нису опасни по здравље мушкараца јер је рак дојке ретка појава међу мушком популацијом, док се исто не може рећи и за жене.

Ако за губитак косе окривљујете мушку страну породице - обраћате се на погрешну адресу. Ген који има кључну улогу код ћелавости налази се на хромозому X, који мушкарци увек наслеђују од мајки, док жене исти ген преузимају од оба родитеља.

Наставак...
Страница: 1 2 3 4 5 ... 130