Здрав живот

Неко вас је случајно згазио у пролазу, чекали сте пола сата да подигнете новац, недавно поскупљење на пијаци дочекало вас је неспремне, а лоше вести и „шокантни“ наслови бомбардују са свих страна. Да нисте можда под стресом?

Научници говоре о стресу као одговору организма на сваки захтев, претњу или опасност из околине.

„Тај одговор је праћен предвидивим биохемијским реакцијама и променама у когницији и понашању, у смеру неутралисања стреса, или прилагођавања на његове ефекте. Сви људи осећају стрес и његове последице, разликују се једино његов интензитет и начини реаговања", рекао је др Милан Николић, доцент Хемијског факултета у Београду.

Није сваки стрес штетан. „Позитивна трема" пред неки важан догађај у животу, као што је полазак на студије, веридба или рођење детета, такође је манифестација стреса. Тада говоримо о добром, мотивишућем стресу (еустрес). Проблеме ствара дуготрајни, неконтролисани и по последицама деструктивни, лош стрес (дистрес). Њега повезујемо и са настанком хроничних болести: атеросклерозе, дијабетеса, или канцера.

Стрес и његове последице

Узрочника дистреса има много и они долазе, како „споља" (породица, посао, материјална ситуација, школа, велике животне промене, непредвиђени догађаји) тако и „изнутра" (бриге, несигурност, страхови, фрустрације, нереална очекивања, притисци и друго).

Запаљенски процес је здрава реакција тела на болест, али када се упала отргне контроли и постане хронична, може довести до низа здравствених проблема - од аутоимуних обољења до рака. Исхрана са много засићених масти и шећера, доказано је, доприноси настанку различитих упала, па пацијенти који имају дијагнозу неког аутоимуног обољења, често добијају препоруку лекар да пажљивије бирају намирнице и да предност дају намирницама које садрже мале количине шећера и масти. Најчешћа аутоимуна обољења су болести штитасте жлезде, реуматоидни артритис, системски лупус, болести органа за варење (Кронова болест и синдром нервозних црева), дијабетес, мултипла склероза, псоријаза, Хашимото синдром… Постоје и намирнице које смањују упалне процесе и баш о њима је амерички часопис „Тајм” недавно посветио посебно издање, нашироко описујући чак 100 намирница за које се тврди да поправљају здравље. Ево седам главних ведета са овог списка.

Паприке

Како их јести: исецкајте свежу паприке и једите је са хумусом, намазом од леблебија или припремљене са мало винског сирћета, соли и бибера. 
Зашто су добре: паприке, посебно оне црвене боје богате су антиоксидансима, а не садрже скроб. Слично као зелене љуте папричице, и црвене бабуре садрже капсаицин који смањује упале и ублажава болове. Сетите се популарних фластера који се залепе на болно место, а садрже капсаицин и у кратком року бар мало олакшају реуму и ишијас.

Недавно истраживање је показало да нам прехлада и болести прете и после додиривања држача у превозу, али и услед недовољно добро очишћене туш батерије у купатилу.

Уместо да пијете витамине и примате инекције боље би вам било да обратите пажњу на неке од следећих ствари које свакодневно користите, а које могу да вас разболе.

Магазини у лекарским ординацијама

Иако су одлични за прекраћивање времена, боље би вам било да не листате ове часописе и да се држите подаље од њих. Многи људи који су дошли ту пре вас имали су неке симптоме и болести чије су вирусе оставили на листовима и корицама магазина које сада ви додирујете. Тако се можете заразити болестима које доводе до појаве менингитиса и пнеумоније.

Четкица за зубе

Док перете зубе можете изложити ваше десни и усну дупљу опасним бактеријама. Према истраживању Универзитета у Манчестеру четкица за зубе може да садржи више од 100 милиона бактерија, укључујући и вирус као што је грип, ешерихија коли, гљивичне инфекције и страфилококе. Трик да избегнете болест је да увек лепо исперете четкицу после прања зуба, оперите је у још једној води и користите држач за четкице који стоји што даље од wc шоље. Мењајте четкицу на свака 3 месеца.

Поремећај чула мириса указује на ризик од преране смрти, закључак је најновијих истраживања и студија, објављених у "Annals of Internal Medicine".

Старије особе које не могу да препознају и разликују одређене мирисе имају 46 одсто веће шансе да живот заврше десет година раније него људи који имају оштрије чуло мириса.

Истраживачи сугеришу да би тестови чула мириса могли да постану рутински део прегледа лекара опште праксе.

„Ослабљено чуло мириса постаје све чешћи проблем како људи старе, а постоји и веза са прераном смрћу. Наша студија је прва која разматра потенцијалне опасности од овог поремећаја“, рекао је епидемиолог др Хонглеј Чен са Универзитета Мичиген у САД.

Епидемиолог се у свом истраживању усредсредио на губитак чула мириса код старијих особа.

Користећи податке из Националног института за здравство о старењу АБЦ студија, Чен и његов истраживачки тим објавили су резултате који су добијени анализама око 2.300 мушкараца и жена, различите боје коже, који су учествовали у студији о старењу. Студија је трајала 13 година.

Научници са Универзитета Алберта у својој студији дошли су до занимљивог закључка, који се тиче става о компетенцији лекара на основу његовог акцента.

Истраживањем су били обухваћени грађани кинеско-канадског и кавкаско-канадског порекла, који су слушали аудио снимак обраћања лекара, једног са кинеским акцентом, а другог са канадским акцентом. Испоставило се да су обе групе процениле да је лекар са кинеским акцентом мање компетентан, и то значајно, него лекар са канадским акцентом, без обзира на озбиљност болести о којој су говорили.

Истраживач Лорелај Бакиран каже да су ранија проучавања указивала на већи степен поверења у лекаре истог или сличног порекла, или са препознатљивим акцентом, али сада је очигледно да је важан степен културалне неутралности. Како објашњава, то указује да се од новодошлих очекује да се адаптирају, при чему присуство акценат показује колико се ко потрудио.

Готово петина лекара у Канади или није рођена, или није школована на овим просторима.

Професорка психологије Елена Николадис, која је надгледала истраживање, инсистира да је поверење пацијента у стручност лекара основа квалитетног третмана.

За људско здравље добро је оно што га крепи, негује, храни, јача, оплемењује, подиже задовољство живљења. Нажалост, савремени начин живота углавном чини супротно.

Недовољно кретање, брза храна, енергетски напици, убрзан темпо живота, стрес, свакодневна изложеност електромагнетном зрачењу кроз сталну употребу мобилних телефона и сате које проводимо пред компјутером, а ако се томе додају пушење, гојазност или појачано конзумирање алкохола, пут до доброг здравља постаје све дужи.

Неадекватном исхраном, пре свега великим уносом теста, шећера, масноћа повећава се ризик од настанка кардиоваскуларних обољења и то је пут озбиљног нарушавања здравља. Насупрот томе, ниске вредности масноћа као последица разних, популарних и агресивних дијета, такође нарушавају здравље.

У дужем периоду, неадекватна исхрана неминовно резултира здравственим проблемима и мањком хранљивих материја неопходних за снажан имунитет и правилно функционисање организма - упозорава др Предраг Маринковић, регионални менаџер, надлежан за лекове који се издају без лекарског рецепта и дијететске производе из компаније Хемофарм.

Извештај Министарства за рибарство и океане о статусу Атланског океана упозорава да су климатске промене фактор који у великој мери утиче на улов рибе и морских плодова, привредној грани вредној милијарде долара. Промене се манифестују кроз вишу температуру воде океана, смањени ледени покривач и измењене морске струје.

Извештај се односи на промене у све три атланске зоне, Њуфаундленд и Лабрадор, спруд Скотије и залив Ст. Лоренца.

Топлија вода код Нове Скотије смањила је популацију одређених врста шкампа и краба, које воле хладнију воду, али је учинила да се увећа број јастога. Такође, све чешће се у излову примећују егзотичне врсте из топлијих мора.

Скуше има чак за 86 одсто мање него што је било пре двехиљадите године, и процењује да је у критичној зони, из које би опоравак и опстанак могли бити угрожени прекомерним изловом. Додатна непогодност је и то што се мењају услови у заливу Ст. Лоренц, где се скуше мресте. 
Иначе, скуше се користе као мамац за јастоге, што их чини кључним елементом у том сегменту рибарства.

Најављује се да ће овакви извештаји да се раде сваке четврте године, као и да ће сличан преглед стања Арктичког океана бити објављен током ове године.

Новине Торонто

Промена времена не утиче само на расположење, већ и на кожу. Било да је сунце или киша, кожу треба штитити

Од сунца не треба бежати, али се од њега треба заштитити. За почетак одећом од природних материјала и капом.

„Од краја априла, као и у мају, крећу виши ув индекси. Чак и када је облачно време, треба да обратимо пажњу, да се непотребно не излажемо сунцу. Оно што је важно да пренесемо јесте да  је боравак на сунцу добар за наше здравље, због синтеза витамина Д, али за то је потребно свега 15 минута“, истиче проф. др Лидија Кандолф Секуловић, дерматолог са ВМА.

У нередним месецима посматрајте своју кожу. Уколико уочите нешто ново на њој, правац код дерматолога.

„Ако приметимо нешто ново, што се појавило расте, мења се, променило је ивце, боју, то је аларм да се јавимо дерматологу“, напомиње др Лидија.

„Имала сам промену младежа, који је сврбео, па сам отишла у клинички центар, где ми је постављена дијагноза“, каже  Беба Голубовић из Удружење пацијената оболелих од меланома.

„Ја сам годинама ишао код лекара и једном од рутинских контрола откривен је младеж на глави. Откривен је  малигни меланом, који је успешно излечен“, каже Саво Пилиповић из Удружење пацијената оболелих од меланома.

За православне хришћане пост подразумева уздржавање од хране животињског порекла: меса, месних прерађевина, млека, млечних производа и јаја. Исхрана је базирана на житарицама, поврћу и воћу, а риба је дозвољена само у одређене дане. За разлику од вегетаријанства, пост је периодичан и временски ограничен.

Поред једнодневних постова средом и петком, са изузетком трапавих седмица и дванаестодневице, а то је време од Божића до Богојављења, Црква прописује уздржавање од хране и на Крстовдан 18. јануара, на Усековање главе Светог Јована Крститеља 11. септембра и на Воздвижење часног крста 27. септембра. Вишедневни постови су: божићни, који траје 40 дана и увек почиње 28. новембра, а завршава се 7. јануара, васкршњи, који је покретан и најдужи јер траје седам недеља или 48 дана, петровски, који је променљиве дужине, али се увек завршава на Петровдан 12. јула, и госпојински, који траје две недеље, од 14. до 28. августа.

Током прва два века хришћанства васкршњи или велики пост састојао се од свега 40 сати поста, што је било сећање на Христов четрдесетодневни пост у пустињи, и Великог петка и Велике суботе који су били посни дани.

У другој половини трећег века проширен је на велику или страсну седмицу, а у четвртом веку говори се о четрдесетодневном посту. Православни канони настали касније говоре о четрдесетници, а не о великом посту.

Васкршњи пост у ствари се састоји из два дела:

Једна јабука на дан тера доктора из куће ван. Још док смо били деца, то су нам говориле баке. Да ли има истине у овој изреци?

Било да је сирова, кувана, печена, црвена, зелена или жута, јабука је, тврде нутриционисти, прави чувар здравља. Зашто? Зато што се у само једној јабуци налазе бројни витамини и минерали, а они утичу позитивно на наше срце, крвне судове, плућа, мозак...

„Јабука је богата и споља и изнутра с обзиром на то да она у свом саставу садржи највише воде и витамина Ц, А и Е. Кора је јако драгоцена с обзиром на то да обилује пектинима, који убрзавају наш метаболизам и перисталтику“, објашњава нутриционисткиња Ана Тодоровић.

За почетак, јабука чува наше срце и крвне судове.

„Јабука садржи доста растворљивих дијетних влакана, који у нашим цревима праве један гел, који упија вишак масноће из хране и самим тим се то рефлектује на снижење нивоа холестерола у нашој крви, што је протективно за срце и крвне судове“, истакла је нутриционисткиња Јована Срејић Ферлуга.

Ово воће храни наш мозак и стабилизује цревну флору.