Здрав живот

Довољно да се осећамо боље

Предлог Краљевине Бутан у Уједињеним нацијама да се Међународни дан среће прославља сваког 20. марта је прихваћен 2011. године једногласно - све 193 земље чланице су гласале за и донеле резолуцију 66-281.

Циљ 'Светског дана среће' је да се „повећа свест о важности потраге за срећом и добробити светског становништва“, с обзиром на то да је „потрага за срећом основни људски циљ“. Резолуција препоручује „правилан и уравнотежен привредни раст који се темељи на одрживом развоју, искорењавању сиромаштва и подстицању среће и благостања свих народа“.

Зато се позивају све земље чланице и друге међународне и локалне организације да се „удруже у промовисању наведених циљева и да кроз своје деловање упућују и образују јавност ради подизања свести о важности среће, односно обележавања Међународног дана среће“.

Идеја о 'Међународном дану среће' дошла је од Краљевине Бутан, у којој је седамдесетих година уведена нова мера националног благостања која се није мерила материјалним богатством, већ осећајем среће, позната као „бруто национална срећа“. Многе земље, као што су Канада, Француска, Британија, Јапан и Италија, су већ уврстиле мерило грађанске среће у своје званичне националне статистике.

Светска здравствена организација процењује да чак 300 милиона људи тренутно живи са депресијом, док се небројено више суочава са недијагностикованим недостатком среће у животу. Уз растући притисак да се успе у брзом, глобализованом друштву, многи не схватају озбиљно своје благостање, што може имати озбиљне последице на појединца, као и на његову околину.

Време је да се срећа стави у центар пажње.

Генетски модификована банана која не тамни и остаје свежа и жута и 12 часова пошто је ољуштена могла би да драстично смањи количину баченог популарног воћа.

Производ је један од последњих у серији генетски модификованог воћа и поврћа осмишљених да имају дужи животни век кад се уберу. Научници кажу да су нове сорте моћно оружје против пропадања хране, због чега огромне количине остану непоједене.

Нова банана, коју је развила биотехнолошка фирма „Тропик“ из британског Норвича, остаје свежа и жута 12 сати после љуштења и мање је подложна тамњењу када је ударена током брања или транспорта.

„Пропадање гране доприноси у великој мери загађивању и емисији штетних гасова. Банане су четврти највећи усев на планети, али веома лако пропада. Постоје процене да 50 одсто узгојених банана се никада не поједу“, истиче Гилад Гершон, извршни директор „Тропика“.

Компанија је такође развила и споро сазревајући банану која је одобрена у неколико земаља, а планира да је лансира наредне године. Други истраживачки тимови раде на салати чији листови теже вену, јабуке и кромпири који су отпорнији на ударце, као и на идентификовању гена који одређују брзину смежуравања грожђа и боровница.

Процене су да чак једна трећина свих култура које се пожњеју широм света никада не буду поједене због кратког животног века после брања. Банане су међу храном која се највише баца.

Урме су богате влакнима и антиоксидансима. Имају позитивно деловање на мождане функције, помажу варење, а препоручују се и трудницама. Додатна предност је што можемо јести сваког дана.

Пошто се једу као сушене, имају више калорија од већине свежег воћа. Већина калорија у урмама потиче од угљених хидрата, остатак - од веома мале количине протеина.

Упркос калоријама, урме садрже неке важне витамине и минерале поред значајне количине влакана (магнезијум, бакар, гвожђе, манган, витамин Б-6).

Урме су плод урмине палме, која се узгаја у тропским деловима света. Готово све урме које се продају у западним земљама су сушене, а то се најбоље види по набораној кожи плода. У зависности од сорте, свеже урме су ситног плода боје од јаркоцрвене до светложуте.

Иако се често сврставају у слаткише, не треба заборавити колико су корисне за здравље. Како пише портал Plant Science, плодови урме су заправо бобице богате антиоксидансима и хранљивим материјама које имају моћна терапеутска својства. Урме су богате витаминима, антиоксидансима, лако сварљивим шећерима и вредним микронутријентима.

Антиоксиданси спречавају оштећења изазвана слободним радикалима, нестабилним молекулима који могу негативно утицати на тело и довести до болести. У поређењу са сличним врстама воћа, као што су смокве и суве шљиве, урме имају највећи удео антиоксиданаса.

Како постити, а да не угрозимо здравље

Данас почиње васкршњи пост. Прва седмица је строго пост на води, док се касније у исхрану могу укључити биљна уља и други посни састојци. Правилно избалансирана посна исхрана може бити хранљива, укусна и корисна за организам, али је кључ у одабиру природних и здравих намирница, истакли су гости Јутарњег програма, др Марија Анђелковић из Центра за спортску исхрану и суплементацију и Слободан Стијачић, спортски тренер.

Једна од најчешћих брига оних који данас започињу пост је како правилно постити, како се правилно хранити, а не угрозити здравље. Ако кренемо од тога шта је идеја поста, циљ сигурно није да се смањи телесна маса и ако неко креће у пост због тога, погрешни су му разлози, истиче др Марија Анђелковић из Центра за спортску исхрану и суплементацију.

„У основи поста јесте да човек осети једну врсту искушења у томе да нема довољно хране и основа поста јесте да ви у ствари немате баш велики избор хране. Данас људи који посте примарно се баве тиме како ће дан да испуне храном, ако већ не једу месо и намирнице животињског порекла. Тако да у ствари правилан пост значи планирање“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Онај ко креће у пост требало би да више води рачуна о свим микронутријентима - о извору протеина, што је највећи изазов поста, о избору угљених хидрата, пошто ће њих бити највише, али неки имају већу нутритивну вредност. Такође, треба правилно изабрати и масти, додаје Анђелковићева.

„Тако да неко ко креће у пост, осим ако неће да пости тако што ће да гладује, што опет и није идеја поста, требало би да планира своју исхрану. Оно што ће највише да недостаје су протеини. Биљна храна јесте богата протеинима, али је потребно уносити их у већој количини и много разноврсније, него што то чинимо у свакодневној исхрани.“

Магнезијум је минерал који је кључан за многе важне процесе у организму, као што су функционисање нервног система, регулисање крвног притиска и нивоа шећера у крви, одржавање здравља костију и многи други процеси.

Ваше дневне потребе за магнезијумом зависе од фактора старост и пол. Одраслим мушкарцима је потребно 400-420 милиграма магнезијума дневно, док одраслим женама треба 310-400 милиграма.

Недовољно уношење магнезијума може да повећа ризик од разних стања, укључујући болести срца. Повећање уноса хране богате магнезијумом, као што је воће, може да буде од помоћи, наводи Health. 

Суве смокве

Суве смокве су изванредан извор магнезијума. Једна шоља садржи 101 милиграм овог минерала. Поред магнезијума, смокве су богате влакнима и другим витаминима и минералима, као што су витамин Б6 и калцијум. Шоља сувих смокава пружа 14,6 грама влакана, што покрива више од 50 одсто дневних потреба за влакнима. Такође, смокве садрже полифеноле, антиоксидансе који штите ћелије од оштећења и регулишу упале.

Авокадо

Авокадо је богат бројним хранљивим материјама, укључујући влакна, здраве масти и минерале попут магнезијума. Шоља авокада садржи 43,5 милиграма магнезијума, што чини 10,35 одсто дневних потреба. За разлику од већине другог воћа, авокадо има мало угљених хидрата и много здравих масти, што га чини добрим избором за особе које прате дијету сa ниским уносом угљених хидрата, као што је кето дијета, и за оне са дијабетесом. 

Недавни извештај статистичког завода Канаде указује на то, да многи Канађани избегавају услуге оралне здравствене неге због трошкова. Подаци StatCana говоре да је скоро сваки четврти или 24 посто Канађана од 12+ година избегавао посету зубару у последњих годину дана, наводећи трошкове као главни проблем.

Иако су подаци забрињавајући, dr. Claire Karst, председница стоматолошког удружења Nova Scotia, каже да већина стоматолога није изненађена.

„Пораст трошкова живота потенцијално ствара финансијску баријеру, или повећава финансијску баријеру, када су у питању плаћања из џепа,“ рекла је dr. Karst током интервјуа за CTV Atlantic Morning Live у среду.

“И наравно, то се онда преноси на смањени приступ неопходним процедурама како бисте се бринули о вашем оралном здрављу.”

Орално здравље је јако повезано са целокупним здрављем људског тела, због чега dr. Claire Karst каже да је важно редовно посећивати стоматолога.

Канадски план стоматолошке неге  осмислила је влада, како би трошкове стоматолошке неге учинила приступачнијим.

Неке од квалификација за пријаву на план укључују:

- да имају 65 + година или да су млађи од 18 година

- да немају приступ стоматолошком осигурању

- да су поднели пореске пријаве у Канади, како би се проценили приходи породице за претходне године. Ово укључује супружника подносиоца или ванбрачног партнера

- да имају прилагођени породични нето приход мањи од 90.000 долара

- да су становници Канаде

Поморанџе су многима омиљено воће, нарочито током зиме. Не само да су лако доступне, већ их одликује освежавајући укус, а такође су пуне корисних материја. Ово сочно цитрусно воће је богато витамином Ц, влакнима и моћним антиоксидансима који помажу у јачању имунолошког система.

Дијететичарка Алиса Пачеко открила је за Eating Well шта се дешава са нашим телом ако једемо поморанџе сваки или скоро сваки дан и поделила са нама најпознатије здравствене бенефите повезане са конзумирањем овог воћа.

Зашто треба јести поморанџе?

Можда ћете се ређе разболевати

Поморанџе су богате витамином Ц, фолатом и антиоксидансима, који јачају имуни систем и помажу телу да се бори против инфекција. Такође садрже флавоноиде, посебно хесперидин, који има антимикробна, антиоксидативна и имуностимулирајућа својства.

„Витамин Ц је моћан антиоксиданс који може да ојача ваш имунитет и смањи оксидативни стрес“, истиче дијететичарка и додаје да једна средња наранџа садржи 92 одсто препоручене дневне вредности витамина Ц и 12 одсто фолата, кључних микронутријената за функцију имуних ћелија.

Кожа би могла брже да зарасте

Додавање поморанџе у вашу свакодневну рутину неге коже могло би имати дугорочне користи. Нутрициониста тврди да је „витамин Ц кључан за синтезу колагена и зарастање рана, посебно код декубитуса“, каже Пачеко.

Колаген, који кожи даје структуру и еластичност, зависи од витамина Ц. Конзумирање хране богате витамином Ц током зарастања рана помаже да се попуне исцрпљене залихе овог витамина услед упалног процеса.

Да ли употреба екрана и „труљење мозга“ заиста исцрпљује нашу способност да се фокусирамо и смањује наш IQ? Научници који су анализирали податке доносе свој суд.

Труљење мозга је изабрано за реч године, али да ли је то заиста прави опис наше стварности?

Ендрју Прзибилски, професор људског понашања и технологије на Универзитету у Оксфорду, врло је заузет. До поднева је већ присуствовао састанцима путем Скајпа, преко чета, а и обавио је FaceTime разговор. Чини се да се беспрекорно пребацује између различитих платформи, без икаквих знакова менталног умора, пише Гардијан.

„Не верујем да постоји нека сила у технологији која је штетнија од саме лепоте живота“, каже он.

Труљење мозга

Прзибилски би требало да зна: он проучава утицај технологије на когнитивне функције. Ипак, континуирани ток књига, подкаста, чланака и студија натераће вас да помислите да дигитални живот лоботомира све нас до те мере да је у децембру Универзитетски издавач у Оксфорду објавио да је његова реч године била „труљење мозга“ (технички две речи, али нећемо се замарати тим детаљем) - метафора за тривијалан или неизазован садржај на интернету и ефекат скроловања кроз њега.

Сви ови догађаји изазвали су широку забринутост да онлине свет у којем ми - и наша деца - немамо много избора осим да обитавамо, мења структуре наших можданих функција, исцрпљујући нашу способност да се фокусирамо, памтимо ствари и смањујући наш IQ. Што је катастрофа, јер још једна ствар која може значајно утицати на когнитивне функције је брига.

Ипак, многи научници верују да не постоји разлог за панику.

Уколико сте ви, или неко кога познајете, искусили штетне последице пушења, ускоро бисте могли да затражите део историјског споразума који су предложили канадски дувански гиганти.

Прошлог октобра је Квебечки савет за дуван и здравље, Quebec Council on Tobacco and Healt, после петогодишњих преговора, објавио предлог аранжмана са три велике дуванске компаније, JTI-Macdonald Corp, Rothmans, Benson & Hedges и Imperial Tobacco Canada.

Савет објашњава да се ово дешава преко 25 година пошто је покренута тужба против три произвођача дувана због штете коју су нанели и скоро десет година после историјске победе за стотину хиљада жртава пушења у Квебеку.

Ових дана је Врховни суд Онтарија започео серију саслушања ради разматрања одобрења предложене нагодбе од 32,5 милијарди долара. Рочишта ће се по потреби одржавати у трајању од девет дана, од 29. јануара, до 13. фебруара, са паузама. Ако буде одобрен, план ће омогућити расподелу значајне финансијске компензације жртвама, њиховим наследницима, и наследницима њихових наследника.

По плану, дуванске компаније ће да плати 4,25 милијарди долара за намирење потраживања жртава групне тужбе у Квебеку, односно до стотину хиљада долара сваки од њих.

У другим провинцијама и територијама, поравнање би могло да буде исплаћено пушачима којима је дијагностификован рак плућа, грла или хронична опструктивна болест плућа, у периоду од 8. марта 2015. до 8. марта 2019. године. Они би добили накнаду од по 60 хиљада долара.

Могу да оштете органе, па чак и плод трудница

Флаширану воду неки сматрају сигурнијом алтернативом за воду коју пијемо са славине, јер је пречишћена и без хемикалија. Међутим, нова студија научника са Универзитета Колумбија и Ратгерс показује да флаширана вода може бити далеко гора када су у питању микроскопски пластични загађивачи који могу да прођу у крвоток, кључне органе, па чак и плаценту.

Претходне студије су откриле да литар флаширане воде може садржати десетине хиљада пластичних честица видљивих микроскопом. Те студије су се зауставиле код открића честица величине једног микрометра (милионити део метра), углавном због технолошких ограничења.

Поменута студија објављена почетком овог месеца користила је новоразвијену ласерску технологију за проналажење још мањих фрагмената, коју је изумео биофизичар са Универзитета Колумбија и коаутор студије, Веј Мин. Тада је откривено просечно 240.000 пластичних фрагмената по литру флаширане воде.

Отприлике за 90 одсто честица се сматра да је реч о нанопластици, која је за разлику од микропластике, способна да прође кроз црева и плућа у крвоток. Одатле, честице могу да се задрже у срчаном мишићу и другим органима, прођу кроз крвно-мождану баријеру у мозак, па чак и у тела нерођене деце кроз плаценту, како открива студија.

Није изненађујуће да је један од најчешћих типова нанопластике у три тестирана бренда флаширане воде (научници нису навели брендове) био полиетилен терефталат или ПЕТ, који се најчешће користи у индустрији флашираних пића, наводе аутори истраживања.