Генетско тестирање 2.980 испитаника показало је да 1.103 пацијента (око 37-40 одсто) имају мутације у генима који чине PI3K сигнални пут - сложени биолошки механизам који контролише раст и деобу ћелија. Када овај механизам закаже, ћелије се неконтролисано умножавају, што доводи до настанка тумора.

Пацијенти са PI3K мутацијама насумично су подељени у две групе: једна је три године након операције свакодневно добијала 160 мг аспирина, док је друга примала плацебо. Резултат је био упечатљив - код оних који су узимали аспирин ризик од повратка рака и метастаза био је смањен за чак 55 одсто у поређењу са групом која је добијала плацебо, преноси Дејли мејл.

„Ако имате ове мутације, после примене аспирина, ризик од повратка рака биће смањен за више од 50 одсто. То је огроман ефекат“, изјавила је професорка Ана Мартлинг, која је водила истраживање, и додала:

„Мислим да ће ово променити клиничку праксу.“

Персонализовано лечење рака

Мартлинг је нагласила да би сви пацијенти требало да се генетски тестирају.

„Аспирин је лек који је глобално доступан и изузетно јефтин у поређењу са савременим онколошким терапијама. Ово је пример како можемо да користимо генетске информације да персонализујемо лечење и истовремено уштедимо и ресурсе и патњу“, истакла је. „Аспирин се овде тестира у потпуно новом контексту као прецизна медицинска терапија.“

Стручњаци верују да аспирин делује тако што „смањује упалу, омета PI3K сигнални пут и смањује активност крвних плочица“ које могу да окруже ћелије тумора и „сакрију их од имуног система пацијента“.

Професорка Мартлинг сматра да иако још увек не разумемо све молекуларне везе, студија даје биолошко објашњење и сугерише да терапија може да буде посебно ефикасна код генетски дефинисаних подгрупа пацијената.

„Превенција спашава животе. Све је више доказа да код одређених група људи ниска доза аспирина може да пружи заштиту од рака дебелог црева. Потребне су нам веће и квалитетније студије попут овог недавног истраживања да потврдимо ко би имао највише користи од узимања аспирина и тако живео дуже, квалитетније, ослобођен страха од рака“, поручила је др Кетрин Елиот из организације Cancer Research UK.

Нежељена дејства

Аспирин, лек на бази ацетилсалицилне киселине који се користи већ више од једног века, познат је по дејству на ублажавање болова, упала и повишене температуре, а у малим дозама често се прописује за спречавање згрушавања крви, као превенција срчаних удара. Ефекти лека се обично јављају у року од 30 минута.

Дуготрајно узимање аспирина, међутим, носи и ризике: у ALASCCA испитивању забележена су четири озбиљна нежељена догађаја потенцијално повезана са аспирином, укључујући „алергијску реакцију, крварење у дигестивном тракту и крварење у мозгу“.

Четири пацијента су преминула у обе групе, а „један смртни исход могуће да је био узрокован аспирином“. Стручњаци упозоравају да људи са чиром на желуцу, поремећајима крварења или астмом треба да избегавају овај лек без претходне консултације са лекаром.

Упркос ризицима, нова открића показују да би за значајан број пацијената са PI3K мутацијама овај стари, јефтини лек могао да постане моћно оружје у спречавању повратка једне од најсмртоноснијих болести данашњице.

Погледајте - ALASCCA: adjuvant aspirin in colorectal cancer

Политика, Драгана Шубаревић