Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Последњих година у порасту је број самоубистава међу малолетницима, а у појединим случајевима откривено је да је велики утицај на самоубиства имала вештачка интелигенција.

Дечак од 14 година са Флориде развио је емотивну везу са „четботом” базираним на лику из једне популарне серије, пренели су амерички медији. Наводно је тај виртуелни лик тврдио да има лиценцу психотерапеута и са дечаком је размењивао експлицитне поруке. У последњим порукама, како су пренели тамошњи медији, „четбот” је позвао дечака да се „врати кући” наглашавајући да могу бити заједно само на небу, након чега је малолетник извршио самоубиство. Дечакова мајка тужила је компанију „Карактер АI”.

У априлу је самоубиство извршио 16-годишњак из Калифорније, а његови родитељи тврде да је главни кривац за самоубиство њиховог сина - Чет GPT. У оптужници је наведено да је малолетник користио вештачку интелигенцију за разговоре о психолошким потешкоћама, анксиозности и суицидним мислима. Такође, наведено је да му је вештачка интелигенција давала детаље о методама самоубистава и на који начин може да напише опроштајно писмо.

Вештачка интелигенција представља једно од најзначајнијих достигнућа савременог друштва. Њена примена мења начин на који радимо, комуницирамо, учимо и стварамо. Са једне стране, говори се да смо сведоци стварања технолошког чуда који обећава напредак, ефикасност и нове могућности, док, с друге стране, све више пажње привлаче и њене негативне последице - етичке дилеме, ризици по приватност и безбедност. Та дуалност чини вештачку интелигенцију феноменом који истовремено инспирише и забрињава, и покреће питање: где се завршава њена светла, а почиње мрачна страна?

Стручњаци сматрају да су позитивне стране вештачке интелигенције највидљивије у области науке, медицине и образовања. Алгоритми машинског учења омогућавају брзу обраду велике количине података и доношење одлука заснованих на прецизним анализама. У медицини помаже у раном откривању болести попут карцинома, предвиђању епидемија и развоју персонализоване терапије. Паметни системи прилагођавају темпо и садржај учењу појединца, што чини велики улогу вештачке интелигенције и у образовању. Индустрија и економија такође бележе значајне користи. Велики број предузећа користе савремену технологију за оптимизацију логистике, анализу тржишта и развој нових производа. На макроекономском нивоу вештачка интелигенција доприноси расту глобалне конкурентности и убрзању иновација, објашњавају стручњаци.

„Руку подруку” са бенефитима иду и злоупотребе па се тако, паралелно са овим напретком, развија и мрачна страна вештачке интелигенције. Највећи проблем представљају сексуална експлоатација деце на интернету и угрожавање приватности. Да није реч само о ширењу панике, показује податак да су у спречавању злоупотреба вештачке интелигенције укључене безбедносне службе из целог света, међу којима су и припадници Европола и ФБИ.

Пошто се технологија развија брзо, кривични законици многих земаља не могу да је испрате, па тако организоване криминалне групе и предатори проналазе рупе у закону. Вештачка интелигенција функционише на основу велике количине података, међу којима су често личне, биометријске и емоционалне информације. Њихово прикупљање и обрада отварају простор за злоупотребу, надзор и манипулацију. Предатори су и пре појаве вештачке интелигенције тражили методе како би задовољавали своје нагоне. Истраживања показују да готово свака фотографија малолетника (на плажи, у купатилу, у кревету...) коју родитељи објаве на друштвеним мрежама заврше у рукама педофила. Они за неколико секунди те фотографије претварају у видео-записе и то у потпуности промењене (уклањају одећу са деце и креирају филмове који симулирају сексуалне радње). Сличан садржај, у виду шале, распрострањен је и међу малолетницима па тако деца, најчешће у узрасту од 13 до 17 година, генеришу фотографије својих вршњака, и то представља један облик вршњачког насиља.

Истраживање Универзитета у Единбургу показује да је годишње више од 300 милиона деце широм света изложено сексуалном злостављању и експлоатацији на интернету. Шпанска студија „Сачувајмо децу” је показала да је свака пета млада особа доживела објаву своје генерисане фотографије без одобрења. Током 2023. године амерички Национални центар за несталу и искоришћену децу је добио скоро 5.000 пријава садржаја сексуалног злостављања деце - садржаја који су генерисани вештачком интелигенцијом.

И осветничка порнографија „цвета” последњих година.

Савремене технологије значајно иду у корист и људима са лошом намером који од фотографија некадашњих емотивних партнера креирају експлицитне садржаје.

Још једна димензија мрачне стране вештачке интелигенције јесте у вези са економском и социјалном неједнакошћу. Аутоматизација доводи до губитака радних места, нарочито оних који захтевају рутинске задатке.

Док висококвалификовани радници профитирају, они са нижим образовањем губе економске прилике, што продубљује друштвене разлике.

Поједини аналитичари упозоравају да би вештачка интелигенција могла створити „технолошку аристократију” - мањи број људи који контролишу податке и алгоритме, док већина постаје зависна од њихових одлука.

Светла и мрачна страна вештачке интелигенције нису две одвојене појаве, већ два аспекта исте технологије.

Светла страна показује невероватан потенцијал за напредак и добробит друштва, док мрачна открива ризике које доноси некритичка употреба технологије без моралних ограничења. Кључ будућности лежи у равнотежи, у иновацијама које служе човеку, а не човек технологији. Упозоравају да питање није да ли ће вештачка интелигенција обликовати свет, већ како ћемо ми обликовати њу.

РТС, Аница Алил