Поред дела класичне музике Моцарта, Вивалдија, Бетовена, понуђени су снимци зова китова, шума морских таласа, летње олује с грмљавином или поја птица певачица.
Многи медицински стручњаци сматрају да музика чини чуда у ублажавању стреса, бола и страха и да утиче на побољшање расположења и стимулише позитивне емоције.
Пракса терапије музиком уведена је када су болнице уочиле емотивно и физичко побољшање које је било везано за слушање музике код рањених ратних ветерана током Другог светског рата, а у новије време та се терапија показала ефикасном и код људи који имају проблем да изразе своја осећања.
Амерички научници су дошли до закључка да слушање музике само сат времена дневно може знатно да смањи тегобе код болесника с хроничним болом у леђима или зглобовима, а истраживање канадских научника указује да мала деца која похађају музичко образовање имају боље памћење и способност учења.
Позитивно дејство музике потврђује и пример Меморијалне болнице Мористаун, у којој харфисткиња свира пацијентима који се опорављају од операције срца.
Сваког дана по два сата музике предвиђено је за пацијенте који су у различитим стањима свести док медицинске сестре помно контролишу пацијенте који се буде из анестезије.
Обучени терапеути широм света музиком помажу људима на различитим местима - у школама, болницама, домовима за негу старијих особа...
Музикотерапеути морају бити изузетно музички образовани и свестрани што се тиче жанрова и у том смислу чувени бостонски колеџ Беркли води један од највећих програма за образовање музикотерапеута у Америци.
Многи користе музику да би смањили напетост, опустили се после напорног радног дана, јер је од настанка људског рода музика увесељава, умирује и доводи до стања узвишене медитације.
Древни Египћани употребљавали су исти хијероглиф и за музику и за уживање, а у 6. веку пре нове ере, грчки лекар и филозоф Питагора преписивао је музику као лек.
Познато је да музика делује позитивно на несаницу, стога није чудно ако у потрази за неким леком у апотеци приметите да се продају и ЦД издања Моцарта, Баха или Бетовена, амбијенталне музике, релаксирајуће звуке природе, специјални програм за труднице...
Моцарт је, на пример, познат и под називом "чистач можданих вијуга".
Међутим, од свих музичких праваца рок је најексплицитније повезан са изражавањем сексуалности, а мушко идентификовање са извођачем је изражено не само у сексуалним оквирима, већ и као слободније присвајање доминације, моћи и сигурности.
Као што неки стручњаци кажу, музика је, између осталог и витамин за душу и утиче на подизање имунитета, а када схватимо колико позитивно утиче на здравље, можда ћемо у зимским хладним данима уз чајеве чешће конзумирати и класичну музику Моцарта , Хајдна и Бетовена.
Александра Миловановић, Танјуг