Прилози

... у односу на регион?

Сложеној Политичкој кризи у Македонији не назире се крај. Присталице грађанске иницијативе "За заједничку Македонију" поново су синоћ, на 33. протесту у Скопљу, затражили од странака да се повуку из такозване "албанске платформе".

Демонстранти су поновили захтеве - противе се избору председника законодавног дома који подржава албанску и траже усвајање македонске платформе.

Истовремено, провокација у Куманову, гдје су двојица младића са јарбола скинули македонску и поставилa заставу Албаније. Стање у Македонији врло је сложено и везано за темеље македонске државе.

Спонзори македонске независности, САД и њихови европски партнери, услед промене снага у свету, нису више спреми да подрже Македонију каква је била од 91. односно 2001.године, сматра историчар Чедомир Антић.

Сада се, каже, поставља питање како може да опстане један систем који је дубоко неправедан и нечастан. Кривца види у Сједињеним Америчким државама, односно њиховој спољној политици.

"Да ли је могуће да једна држава примењује потпуно различите аршине и параметре, ево рецимо у БиХ подржава једну државу која нема јасне уставне надлежности, у Црној Гори обесправљује један народ којег има више него Албанаца у Македонији. На Косову и Метохији руши једну државу, односно од Србије узима Космет. Србима на Косову и Метохији не даје никакву аутономију", рекао је Антић. САД руши једну државу само зато што су православци њено већинско становиништво и баш на то Србија и Српска треба да обрате пажњу, каже Антић. Додаје и да није реч о демократији, јер би у том случају били спроведени избори.

Криза у Македонији траје већ готово три године, каже Миша Ђурковић из Центра за европску политику. Додаје, реч је о покушају партије која је изгубила изборе, да супротно традицији, уставности и мајском договору из 2008.године, избегне пораз и да као мањинска партија са коалицијом неколико албанских партија формира Владу, промени уставни поредак и редефинише оно што Македонија јесте.

Представнички дом америчког Конгреса одбацио је правилник о приватности на интернету, усвојен за време Барака Обаме, што ће омогућити провајдерима да податке корисника без њихове сагласности продају трећим лицима.

Према одредбама које би требало да потпише председник Доналд Трамп, провајдери ће моћи да чувају целу историју посећених сајтова, податке о коришћеним апликацијама, локацију и да их продају директно маркетиншким агенцијама, финансијским фирмама и другим компанијама које обрађује личне податке.

Ако су досад „Гугл” и „Фејсбук” знали највеће тајне корисника и успевали да их уновче продајући их кроз циљане огласе, сада на тржиште онлајн оглашавања, вредно 83 милијарде долара, улазе и телекомуникационе компаније. Разлика је у томе што су услуге „Гугла” и „Фејсбука” бесплатне, док провајдери наплаћују услугу коју ће додатно моћи да уновче. Затим, провајдери знају много више јер имају податке о свим онлајн активностима корисника, из којих могу да се сазнају финансијски подаци, политичко опредељење, сексуална оријентација и још много тога. Ако се неком не свиђа политика „Гугла”, може да промени претраживач или браузер, док је много теже променити провајдера. Велики број Американаца има у понуди само једну или две компаније које пружају услугу широкопојасног интернета, показује статистика.

Представници демократа гласали су против. Један од њихових конгресмена предвидео је жалосну будућност без основних мера за очување приватности. Подсетио је на захтев за патент једног провајдера за кутију с камером која би могла да препозна да се пар на каучу мази и у складу с тим објавила рекламу за романтично летовање или за контрацепцију.

Они који подржавају одлуку Конгреса тврде да строга ограничења спречавају иновације у овом сектору.

Оптужба за агресију и геноцид, иако поднесена против Србије, требало је уствари да уништи Републику Српску и Србе у БиХ, сматра председник Републике Српске Милорад Додик.

У колумни за „Глас Српске” Додик напомиње да то никада није крио ни Френсис Бојл, некадашњи саветник Алије Изетбеговића, који је током рата у БиХ Међународном суду правде поднео тужбу у име БиХ. Подсећа да је Бојл за један сарајевски медиј, пошто је у фебруару 2007. године донесена пресуда против Србије, рекао да је тужба добијена и да власти у БиХ то морају искористити за испостављање захтева за укидање Републике Српске.

Тужбом се, како наводи, Србија се теретила да је директно одговорна за геноцид почињен на целој територији БиХ и да је у оквиру тога „испланирала, припремила, сковала заверу, подстицала, охрабривала, помагала, подстрекивала и починила геноцид”.

Додик истиче да је цели процес пред Међународним судом правде био пун мањкавости и нелогичности, уз заобилажење правних правила.

„Тада тужена СР југославија није била чланица УН, чији орган је тај суд, па није ни могла бити страна у поступку. Тужба, а и каснији поднесци, били су активност искључиво муслиманскобошњачке стране у БиХ”, пише Додик. Он истиче да је именовање Сакиба Софтића за агента пред Међународним судом било врло упитно.

„Наиме, Живко Радишић као тадашњи члан Председништва БиХ изабран као представник коалиције која чини и садашњу власт Српске, још 1999. године, обратио се Народној скупштини Републике Српске због оллуке Председништва донесене његовим прегласавањем од бошњачког и хрватског члана. Председништво БиХ је 6. октобра 1999. године донело одлуку о наставку поступка пред Међународним судом правде поводом тужбе коју је ондашња Република БиХ поднела против тадашње СР Југославије”, пише Додик.

Највећа примања међу председничким кандидатима има Војислав Шешељ, који од посланичке плате и пензије укупно месечно има 147.000 динара.

Следи Бошко Обрадовић са 136.971 динар, од посланичке плате и закупа стана, док је Александар Вучић на трећем месту са премијерском платом од 112.024 динара, показује база података о имовини председничких кандидата коју је објавила Мрежа за истраживање криминала и корупције КРИК. 

Ненад Чанак има посланичку плату од 105.256 динара. Милан Стаматовић прима као председник Општине Чајетина 79.359 динара, док Саша Радуловић као народни посланик има месечно 70.000 динара. Поред редовне професорске плате од 60.000 динара Александар Поповић месечно има још 35.000 за рад у научној области.

Сa друге стране, најмања званична примања има Лука Максимовић, кандидат групе грађана „Бели – само јако“ свега 3.000 динара, за посао одборника у Скупштини општине Младеновац. Председнички кандидати Саша Јанковић и Вук Јеремић у овој бази КРИК-а воде се без примања, а за кандидата Мирослава Паровића није познато колика су му примања.

Према сакупљеним подацима, највреднију имовину поседују садашњи премијер Србије Александар Вучић и његова породица. Власници су више станова у Београду и земље који укупно вреде 1,2 милиона евра. Према подацима КРИК-а у власништву Вучића води се стан од 30 квадрата, до се преосталих нешто више од 800 квадрата у разним некретнинама води на његове родитеље, супругу или брата. Како КРИК наводи, Александар Вучић је стан дод 118 квадрата добио од државе када је био министар информисања 1998. године. Премијер тврди да је, пошто је његова странка изгубила власт, отплатио стан. У томе му је, како каже, помогла породица, али и тадашњи страначки шеф Војислав Шешељ. Вучић је у децембру 2013. године стан уговором поклонио тадашњој супрузи Ксенији, али је у катастру он и даље уписан као власник. Укупна вредност свих тих некретнина је  1.280.000 евра.

Министарство одбране ЦГ забранило је полагање венаца и цвећа жртвама НАТО бомбардовања
Припадници Војске Југославије из Црне Горе, њих 46, као и 10 цивила од којих троје деце из Мурина, жртве НАТО агресије 1999.године, доживели су у четвртак другу смрт. 

Њиховим породицама, саборцима из Удружења бораца, као и представницима политичких партија из опозиције-Нове српске демократије, Демоса и Српског националног савета није било дозвољено да положе венце и цвеће на спомен обележја жртвама бобардовања у касарнама у Подгорици и Даниловграду. Они су, на крају, решили да то учинили на живој огради испред зграде Министарства одбране у Подгорици. Баш је овај владин ресор одлучио да се традиција прекине.

Чак ни Душану, оцу прве жртве НАТО бомбардовања у Црној Гори, војника Саше Стајића није било дозвољено да закорачи у касарну у Даниловграду. Џаба што је уцвиљени отац покушао да објасни да је ту због сина јединца који је имао 19 година када је убијен, али са друге стране стигла је порука да се од капије не може даље! 

Слично је било и касарни "Морача" у Подгорици. Бес због оваквог односа надлежних није могао сакрити Радан Николић, председник Удружења бораца ратова Црне Горе од 1990.године.

- Ево докле је дошло непоштовање жртава НАТО у Црној Гори. Брука! Како ће министар Предраг Бошковић изаћи пред ове људе, породице погинулих бораца и цивила. Оцу Саше Стајића одузето је право да положи цвеће и венац на место погибије свога јединца сина, коме је место његове погибије данас све у животу. Мислили смо да режим својим сулудим одлукама не може више потонути, али овим чином дотакли су дно. Подижу гробља фашистичким окупаторима а на жртве свога народа пљују! Ова војска више није црногорска, већ приватна коју режим изнајмљује НАТО-у ради личне сигурности - казао је он.

Славен Радуновић, потпредседник Нове српске демократије, оценио је да је овај догађај још један у низу срамних у историји Црне Горе.

Од малигних болести до менталних поремећаја

Ни после 18 година не постоје прецизни подаци о последицама бомбардовања.

Лансирано је више од 400.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. На југу Србије, Космету и Црној Гори 112 локалитета бомбардовано је осиромашеним уранијумом.

"Извршена је деконтаминација Пљачковице, рта Арза у Црној Гори. Опасност је смањена, али не можемо да тврдимо да је потпуно елиминисана", истиче пензионисани генерал Слободан Петковић, начелник Управе АБХО Генералштаба Војске СРЈ 1999.

Од 2000. године бележи се пораст оболелих од малигних болести, посебно на југу Србије.

"На основу леукемије лимфома, ми смо дошли до закључка да је уранијум утицао на повећање броја умирања од карцинома у Србији. На крају деценије стопа инциденце је била већа 110 одсто него 2001. године, а стопа морталитeта 180 процената већа него 2001. То нам је био круцијални доказ", напомиње проф. др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака.

Према извештају Организације уједињених нација за животну средину, велике последице оставило је дејство НАТО снага на индустријска постројења јер су хемикалије, чије се дејство може поредити са бојним отровима, неконтролисано испуштене у животну средину.

"Ми смо сведоци да су у појачању и аутоимуне болести, колико спонтаних побачаја је било, колико се младих парова, наизглед потпуно здравих људи, лечи од стерилитета. Наравно да бомбардовање није једини разлог, али ја сам убеђена да и те како има утицаја", указује проф. др Даница Грујичић, начелник Центра за неуроонкологију Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије.

Нема података о угрожености животне средине, а ни прецизне процене материјалне штете.

Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров упозорио је западне земље на опасност заоштравања ситуације у Македонији.

- У Македонији је тренутно изузетно сложена ситуација, можемо је чак назвати и својеврсном кризом, која је умногоме вештачки изазвана и која води ка друштвеној подели - нагласио је Лавров, изразивши наду да "Запад разуме опасност те ситуације".

Када је реч о Црној Гори, Лавров је рекао да жали што је та земља решила да уђе у НАТО.

- Црна Гора је попустила пред ултиматумом - или Русија или НАТО. Она се одлучила да занемари економски аспект и да жртвује односе са Русијом. Нека је та одлука на савести црногорских лидера, као и на руководиоцима НАТО-а. Међутим, апсолутно је несхватљиво како ће чланство Црне Горе допринети повећању безбедности НАТО-а - додао је он.

Лавров се осврнуо и на проблематику целокупног балканског региона, поготову када је реч о наводним провокативним дејствима Русије, рекавши да "све нормалне везе балканских земаља са Русијом истог часа постају брига појединих званичника који то коментаришу као мешање Русије у унутрашња питања Балкана".

- Ми се не плашимо таквих изјава, наши ставови се поклапају са ставовима многих земаља Балкана - истакао је Лавров, преноси "Спутњик". нОн се осврнуо и на оптужбе упућене Москви на рачун мешања у изборни процес других земаља и нагласио да се Русија тиме не бави.

- Ми се не мешамо у унутрашња питања других земаља, између осталог и у изборне процесе. Запањим се сваки пут када прочитам у новинама апсолутне измишљотине о наводном мешању у изборе у Француској или Немачкој - рекао је министар иностраних послова Русије.

Лавров је додао да ће се Русија са апсолутним поштовањем односити према резултатима избора и у Француској и у Немачкој.

СРНА

Постоје две америчке спољне политике, званична Трампова и незванична - Клинтонова. Тренутно је у офанзиви ова друга, посебно кадa је реч о Балкану.

Доналд Трамп јесте победио Хилари Клинтон на председничким изборима у Америци, али није осујетио њену политику на Балкану. Клинтонови, ако рачунамо и оба мандата Барака Обаме, дуже од двадесет година суверено одлучују о свему што се дешава на овим просторима. Кријући се иза “Клинтон фондације“, овај политички и супружнички пар уз помоћ Џорџа Сороша још “влада Балканом“, пише Спутњик.

Зашто је Клинтоновима битан баш Балкан?

Иза свега се, наравно, првенствено крију новац и бизнис. Трговина оружјем, улагање у инфраструктуру од гасовода, па до аутопутева, рудних богатства. Наравно, нема ни доброг бизниса без политичког аспекта. Балкан је идеалан за оне који желе да држе под контролом Европу, Блиски исток и изблиза “надгледају Русију“. Имајући то у виду, не треба да чуди што се такозвана Хиларина “љубичаста револуција“, првобитно скројена за обарање Трампа, очас посла преселила на наше просторе.

То, како пише Спутњик, није ново, јер је Хиларин план о преуређењу Балкана у неколико наврата, премда стидљиво, изнет и у њеној председничкој кампањи.

С обзиром да су Клинтонови, или боље речено Бил Клинтон и Медлин Олбрајт, фактички пре свих “скројили“ садашњи изглед Балкана, није ни чудо што су себи дали за право и да га преправе.

Наравно, што већа нестабилност у овој регији, то већи страх у Европи. Владавина страхом од сукоба на тлу Европе је у неку руку изум Клинтонове администрације. Пелцер се примио, па се ни Обама ни Меркелова нису усудили да демистификују ову појаву, упркос чињеници да је немачка обавештајна служба располагала подацима о такозваним фингираним сукобима на етничкој основи у режији Америке.

Данас се навршава 13 година од мартовског погрома над Србима, српским светињама и српском имовином на Косову и Метохији. Тог 17. марта 2004. године и током наредна два дана Срби су други пут после 12. јуна 1999. године доживели егзодус.

У том злочиначком подухвату Албанци су протерали 4.012 Срба, од којих се, према званичним подацима УНХЦР-а, вратило тек нешто више од двеста, иако је у међувремену изграђено око 500 повратничких кућа.

Државни секретар у Министарству спољних послова Србије Вељко Одаловић уверен је да су Албанци крвави пир спровели у пуној координацији са међународним субјектима.

"Дани прогона, уништавања свега што је српско или подсећа на Србе, дани су који ће остати уцртани не само у подсвести сваког Србина, већ и у историјским читанкама", рекао је Срни Одаловић. Он подсећа "савесне миротворце" да су свој цинизам показали и разобличили "товарењем" Срба из угрожених подручја у војне камионе, одвозећи их у жицама ограђене просторе, из којих су путеви повратка на огњишта били забрањене руте.

У том злочиначком подухвату Албанци су протерали 4.012 Срба од којих се, према званичним подацима УНХЦР-а и Министарства за заједнице и повратак самопроглашеног Косова, вратило тек нешто више од двеста, иако је у међувремену изграђено близу 500 повратничких кућа. 

Пуста су остала насеља Свињаре и јужни део Косовске Митровице, где једино парох са своја три сина чува српство и светињу посвећену Светом Сави.

Без Срба је остао урбани део Обилића, Доње Махале, Ораховца, Зочишта, Велике Хоче, Српски Бабуш и Талиновац у општини Урошевац, као и десетине српских села уз магистрални пут Клина-Пећ и Пећ-Дечани.

... трошен амерички новац на Балкану

Група америчких сенатора затражила је од новоименованог државног секретара Рекса Тилерсона да неодложно и детаљно истражи потрошњу америчког новца на Балкану, а посебно се помињу Албанија и Македонија.

„Тражимо неодложну истрагу о томе како је амерички новац трошен у Стејт департменту и Америчкој агенцији за међународни развој (УСАИД) да би се подржале лево оријентиране политичке групе и наметала та опција сувереним државама. Једна од таквих група која је примала новац преко УСАИД-а је Отворено друштво, фондација иза које стоји Џорџ Сорош”, наведено је у писму шест сенатора.

Како је пренео сарајевски Дневни аваз, међу потписницима писма је и некадашњи републикански кандидат за председника САД Тед Круз, Мајк Ли из Јуте, Џејмс Инхоф из Оклахоме, Давид Парду из Џорџије, Том Тилис из Северне Калорине и сенатор Бил Касиди из Лузијане.

У писму сенатора државном секретару Тилерсону, истиче се да су америчке амбасаде у Македонији и Албанији „активно годинама интервенисале у политички живот” тих држава, снажно подржавајући лево оријентиране странке.

То, међутим, како се наводи, није довело до стабилизације и унапређења ситуације у тим државама, већ напротив.

Сенатори истичу да је у Албанији забележен раст корупције, шверца наркотицима и организираног криминала.

„Током протеклих неколико месеци, изабрани званичници и политички лидери страних држава сусретали су се самном преносећи ми разочаравајуће вести о америчким активностима у њиховим државама. У њима су и извештаји о томе како дипломате фаворизирају своје политичке миљенике, новцима УСАИД-а се подржавају екстремни, а некада и насилнички политички активисти, као и да америчка влада ради на маргинализацији умерених и конзервативних лидера”, навео је Ли у саопштењу за јавност. Он је упозорио да су, на примјер, активности на реформи правосуђа у Албанији такве да фактички само јачају актуелног премијера Едија Раму и дају му потпуну контролу над органима државе за провођење закона.