Прилози

Укључење дијаспоре у развој Србије, уз 100.000 нових радних места и активније лобирање у корист наше земље, како би се решила најтежа спољнополитичка питања…

То су неки од кључних праваца програма који је представила Данијела Сремац, председница Српског института у Вашингтону, најављујући кандидатуру на председничким изборима. У изборној трци наступаће самостално, али је додала да ће истовремено са истим циљевима бити основан покрет „Будућност Србије”. Навела је и да кампању неће базирати на нападима на друге кандидате. Она истиче да су кичма српске привреде средња и мала предузећа и најављује формирање пет економских зона са 100.000 нових радних места, ван градова, да би се становништво задржало на селу.

Сматра да инвеститорима није потребно нудити новац да би дошли, већ им треба гарантовати стабилност, предлаже и оснивање Српске банке дијаспоре за повољне кредите, без камата за женско предузетништво.

Данијела Сремац истиче да би дијаспора требало да има представника у Скупштини Србије и подсећа да Срби из света у матичну државу унесу пет милијарди долара годишње.

На спољнополитичком плану, она очекује да ће нова америчка администрација имати више разумевања за Србију, а да би и она сама могла томе да допринесе захваљујући чињеници да има и држављанство Америке, где је дошла као мала, и да је данас чланица Републиканске партије.

Залаже се за отварање нових преговора о Космету у Уједињеним нацијама, уз тврдњу да је грешка што су они 2008. пренети у ЕУ.

„Потребно је створити северни ентитет на Косову, попут РС у БиХ”, сматра она и указује да је 1999. лобирала против бомбардовања СРЈ и администрације Била Клинтона.

Поручила је и да жели и боље односе Србије и Русије, а на питање да ли се залаже за улазак наше земље у ЕУ, одговорила је да није за то и да није добро да Србија „слепо трчи” ка Бриселу.

Никола Белић, Политика

Реклама од 30 секунди кошта пет милиона долара. Овогодишње рекламе током Супербола имале су и јаке политичке поруке против антимигрантске политике Доналда Трампа

Најзначајнији спортски догађај године у САД који из године у годину све више осваја и свет је свакако Супербол, финале Националне фудбалске лиге (NFL) у америчком фудбалу.

Са спортске стране, 51. Супербол одигран у недељу у Хјустону у ком су Њу Ингланд Патриоте из Бостона надокнадили заостатак од 25 поена и победили у продужецима Атланту, већ се проглашава за најбољи у историји. Статистичари су израчунали да је 30 рекорда оборено у овој утакмици, а приличан број се односи на Тома Брејдија, сада већ извесно најбољег играча у историји овог спорта.

Али Супербол није само спорт, већ и гаргантуанска фабрика новца око које се врте милијарде долара, дан у коме се троши, углавном на храну и пиће, неумерено.

Док се паре још броје нема званичних извештаја о приходима, али постоје неке процене колико се новца потрошило у Хјустону, али и широм Америке.

На пример, градске власти Хјустона процењују да је приход града од Супербол викенда око 350 милиона долара, а да ће се директно у градску касу слити око 11 милиона долара кроз таксе и порезе.

Цена најма куће у близини НРГ стадиона на ком је одигран меч скочила је на 10.000 до 15.000 долара за ноћ. Па и саме карте које су продаване пред утакмицу коштале су од 3.200 до 17.000 долара.

Међутим, неки стручњаци тврде да су бројке које организатори представљају поприлично надуване. Рецимо независна студија куће BBVA research  процењује нето приход од Супербола на 69 милиона долара, далеко мање него што је најављивано. 

Треба ли једном у току живота научити да на наша оправдана питања - Зашто - не мора да стигне одговор. Можемо ли се, морамо ли се једном научити да на она наша најважнија питања - Зашто - одговора нема, или кажи себи: Зато

Човек је вечити истраживач (homo investigator). Он истражује (опет еонима дуго) своје порекло истражујући порекло сунђера и алге, биљке и животиње, дуге на небу и дуге у себи. Човек тражи шта хоће да му каже електрон и неутрон, кварк и стринг, a у ћелији како аминокиселине помажу биосинтези и размножавању.

Човек је вечито дете игре (homo ludens) јер се стално чуди и диви, ствара и разара, поверује, па посумња. У сталној игри, заборави се, предаје се, будан сања.

Човек је и вечити стваралац (homo creator). Он имитира Првог Ствараоца, али покушава да буде Други, чак Нови Стваралац (Чарлс Дарвин никада није негирао Првог Ствараоца, али је природу прогласио Другим Ствараоцем). Доживљајан и уман хришћанин непрестано понавља: Гле, „све ново настаде”!

На „крају крајева”, све је ипак у откривању Смисла Живота. Има га или га нема? Зар нам наши архетипови религиозног човека, човека путника, истраживача, игре, ствараоца, не откривају Смисао? Када су они у нама откривени (а како долази до открића ових архетипова?) требало би да је откривен и Смисао, али онда и његов Творац.

А смрт? „Животни елан”, невероватна Енергија која куља, по речима Николе Тесле из „језгра свемира”, пружа мрвице те енергије и човеку, ако је овај тражи и зна куда ће је усмерити (а енергија му долази и када је не тражи, али онда не зна куда са њоме).

У седишту Уједињених нација у Њујорку уприличено је свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. У галерији Фам, у Хобокену (Њу Џерси) отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав”, поводом обележавања 75 година од оснивања овог логора

Ветерани који су преживели мучења у концентрационим логорима током Другог светског рата поздрављени су у седишту Уједињених нација у Њујорку где је уприличено свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. Генерални секретар УН Антонио Гутереш истакао је да о злочинима против човечности треба говорити у име оних који су изгубили животе у холокаусту, додајући да се заборав злочина спречава ширењем знања о том периоду, као и сећањем на настрадале жртве. Послата је порука о неопходности поштовања људских права и одговорности да се образовање о холокаусту прошири на цео свет, посебно на младе. Присутнима се обратио и Ноа Клегер (1926), који је причао о заробљеништву у Аушвицу и томе како је као новинар извештавао о питањима везаним за холокауст.

Догађају су присуствовали Милан Милановић, амбасадор Србије при УН, Ђерђ Матковић, амбасадор Србије у Вашингтону, Мирјана Живковић, наш конзул у Њујорку, Владимир Божовић, саветник премијера РС и Иван Костић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине РС. Покрај српске заставе у УН-у, Божовић је уручио плакету у част преживелих логораша, Јелени Радојчић и Гојку Рончевићу, који су били у дечјим логорима у НДХ.

„А шта Ви, Ђорђе, имате против наших националних симбола?“ „Зашто сте Ви против тога да наши грађани са севера КиМ имају бољу везу са остатком Србије?“ „Зар и Ви одобравате употребу силе против нашег народа на Косову и Метохији? „Забога, није то тенк, то је само воз!“ Ово су само неке (пристојније) реакције које су прорежимски коментатори на друштвеним мрежама остављали поводом моје критике на рачун „операције косовски воз“ и њеног неславног исхода. Уосталом, сличну „аргументацију“, у форми љутитих контрапитања, употребио је и премијер Вучић, обраћајући се новинарима на конференцији за новинаре.

После таквог пропагандног рафала свако позивање на реалност, разум и чињенице делује бледо и узалудно. 

1. Коме објашњавати да је воз (само „обичан“, а не претворен у „цркву“, односно билборд на точковима) већ годинама саобраћао на релацији Краљево - Косовска Митровица, и да нико није спречавао нашу железницу да линију продужи до Београда, ако за тим има потребе и жеље. 

2. Мени лично су ти симболи којима је воз био украшен лепи. Али, треба ли подсећати на шта врло брзо почне да личи унутрашњост наших превозних средстава и каква је судбина слика и натписа по њима? 

3. Да ли они који су ову акцију са возом смислили знају да наши највиши државни руководиоци (укључујући председника, премијера, министре, па и шефа Канцеларије за КиМ) без одобрења приштинских власти не могу ући на територију „Косова“ - па је, рецимо, зато председник Николић пре две недеље морао одустати од прославе Божића у Грачаници. 

4. Уосталом, о чему ми уопште разговарамо и зар је ико могао имати трунку очекивања да ће тако украшен и уз такву помпу из Београда отпослат воз (на коме је на 22 језика, укључујући и албански, исписано да је „Косово Србија“) икада прећи „административну линију“ са Косовом - која, узгред буди речено, из године у годину све више личи на праву правцату (међу)државну границу?!

У Новом Саду комеморацијом и полагањем венаца обележена 75. годишњица Рације. Обележавању једне од највећих трагедија у историји Новог Сада присуствовао и председник Србије Томислав Николић. Он је изјавио да ране нанете "бићу народа", пре 75 година, данас зацељујемо "праштањем, помирењем и искрном посвећеношћу да се зло више никада не понови и да се очува мир". Николић је рекао да је снага човека и народа у праштању, очувању културе сећања и способности да се упркос тешкој прошлости граде будући односи са свима који деле исте вредности.

Због тога, Николић је рекао да ће предложити да се у правни систем Србије уведе установа "спомен жртве", као и да се изгради јединствени спомен комплекс у знак сећања на све невине жртве Првог и Другог светског рата.

Он је предложио и да се уведе и реч "затирање" као заједнички генерички назив за страдање Срба током ратова, а по узору на називе којима је називано страдање других народа попут јеврејског "холокауста".

"Српски народ сразмерно броју становника припада народима који су највише страдали у историји човечанства. Затирање нека означава покушај истребљења српског народа за време Првог светског рата, али и фашистичких режима у нацистичкој Немачкој и НДХ", рекао је он.

Помен Јеврејске заједнице одржао је врховни рабин Србије Исак Асиел, који је са присутнима поделио причу о страдању новосадских породица, и послао поруку да је страдање више од 1.200 људи током Новосадске рације разлог за вечно сећање на невине жртве.

"Ко год да убије једну душу, као да је убио цео свет, а онај ко одржи једну душу, спасио је цео свет", рекао је Асиел током служења за "свете жртве" убијене само зато што су били Срби, Јевреји, Роми или други.

Како је један бивши амбасадор ове земље у само једној реченици показао сву беду политике која је вођена у наше име

Више је, за последња два месеца, у Београду проливено суза због пораза Хилари Клинтон на председничким изборима него у самој кући Клинтонових.  

Неки у овдашњим политичким, дипломатским, интелектуалним круговима и даље верују да је ово ружан сан, да ће се све променити у тренутку, а Трамп нестати. 

На то их још од затварања изборних места наводи и Си-Ен-Ен. Ова медијска кућа, са крвавим траговима широм планете, кампању против Трампа довела је до врхунца 24 сата уочи инаугурације, анализом могућности да изабрани председник САД буде убијен пре уласка у Белу кућу.

Бивши досовски амбасадор СР Југославије у Америци (ако му наведем име, одмах ћете се сетити ко је - да парафразирам Матију) изјавио је на дан Трампове председничке промоције, да Америка на челу са Доналдом Трампом, први пут после Другог светског рата, постаје фактор потенцијалне нестабилности у свету.

Значи, по мишљењу професора, Америка је у наведеном периоду била фактор стабилности у свету. Ту "стабилност", ширила је по Вијетнаму, Јужној Америци, Либији, Сомалији, Ираку, Југославији... остављајући иза себе милионе мртвих, разрушене градове, уништене економије, грађанске ратове, затроване просторе, беду сваке врсте... На страну константно деловање ЦИА и разних америчких фондова. Од Другог светског рата свет већег зла од Америке није имао. 
Али, пустимо амбасадора, он је само још једна слика оних који су нас водили и представљали после "октобарске револуције", да видимо шта нас чека са Трампом. 

Доналд Трамп данас преузима дужност 45. америчког председника. Данас почиње и мандат његовог кабинета – најконтроверзнијег у америчкој историји.

Милијардери, војни ветерани, људи без искуства у дипломатији или политици, али на челним позицијама у банкама или нафтним компанијама чиниће Трампов тим и играти кључне улоге у следеће четири године, преноси Дневник.хр. Овај портал издваја неколико најконтроверзнијих канидидата.

Један од њих је будући шеф дипломатије. Рекса Тилерсона Трамп описује као светског играча. Нема никакво искуство у јавном сектору. 40 година радио је у Ексону - највреднијој нафтној компанији на свету и последњих десет на њеном је челу. Највећи проблем је његов однос са Москвом. Путина познаје већ 20 година, а добио је и руску државну медаљу. Због тога га је на саслушању у Сенату оштро напао сенатор Марко Рубио.

Међу онима који имају оштар став према Русији је “Бесни пас” Џејмс Матис. Маринац без длаке на језику кандидат је за министра обране. Матис је у војним круговима изразито цењен, али и познат по својим контроверзним изјавама попут: "Буди пристојан, буди професионалан, али имај план за убијање сваког кога упознаш."

Од “Бесног пса” још више је споран Трампов избор за челног човека правосуђа. За закон и ред требало би да буде задужен Џеф Сешонс. Целу каријеру прате га оптужбе за расизам. Пре 20 година ушао је у историју као други човек икада који није постао савезни судија због својих расистичких изјава.

Ту су још и министри попут Вилбура Роса који је познат као “краљ банкрота”, министар финансија који долази из Голдман Сакса, људи који имају много новца, али без искуства у политици.

Стручњак за безбедност Џевад Галијашевић позвао је бошњачког члана Председништва БиХ и лидера СДА Бакира Изетбеговића да буде паметан и престане да ради оно што је радио његов отац - да „ставља бошњачку главу на пањ” и изазива нови ратни сукоб, преноси данас РТРС.

Галијашевић је, наиме, упозорио да Изетбеговић, преко директора Обавештајно-безбедносне агенције БиХ Османа Мехмедагића Осмице, припрема „озбиљан сукоб и рат који ће избити на пролеће”.

„Ово што видимо као невиђену пропаганду у самој земљи, мржњу и стварање климе погодне за напад на Републику Српску, прате и догађаји у региону, а очигледно је да ту постоји договор”, оценио је Галијашевић. Према његовим речима, док Хашим Тачи и Колинда Грабар Китаровић „вежу пажњу Србије за себе”, изазивајући ексцесе и сукобе, Изетбеговић са друге стране, посредством Мехмедагића, предузима специјалне операције о којима не обавештава хрватску, ни српску компоненту у самој обавештајној служби.

„У вехабијским насељима врше се буквално борбене обуке и припреме за само пролеће”, тврди Галијашевић. Сматра да је важно да се, како каже, Изетбеговић „окрене око себе” и да погледа да ништа после 20. јануара (инаугурације новог председника САД Доналда Трампа) у овом свету неће бити исто и да се свет већ променио.

„Турска и Иран ступају заједно на међународној сцени са Русијом и решавају своје виталне националне интересе уз помоћ Русије. Истовремено Саудијска Арабија договара аранжман око цене нафте управо са Русијом”, навео је Галијашевић.

Изетбеговић ће, наводи, оставити Бошњаке на ветрометини, да доживе судбину оних Бошњака који по другим земљама страдају невини као емиграција.

„У Турској се празне цела вехабијска насеља, изгоне се они Босанци и Херцеговци који су били веза за слање на ратишта у Сирију. Сви се они враћају овамо, концентришу се групе исламиста купујући читава насеља, а истовремено Сарајево буквално пушта ратне трубе и позива на конфликт”, каже Галијашевић.

Танјуг

Статистички подаци говоре да дете нема свака трећа жена рођена осамдесетих година прошлог века, а свака друга тридесетогодишњакиња која није постала мајка живи у Београду

Свака четврта жена у Италији, Шпанији и Грчкој која је рођена седамдесетих година прошлог века највероватније неће имати децу, песимистичке су прогнозе француских стручњака из Националног института за демографске студије, који упозоравају да се Европа ближи рекордно ниској стопи материнства. Иако се удео жена без деце повећава у целој Европи, они скрећу пажњу на чињеницу да је стопа неплодности најбрже порасла у земљама на југу континента, које су погођене економским проблемима.

Ова статистика, нажалост, важи и за нашу земљу. Подаци изведени из последњег пописа становништва сведоче да дете нема чак свака трећа жена која је рођена осамдесетих година, а свака друга тридесетогодишњакиња која није постала мајка живи у Београду.

Ту није крај, већ само почетак бриге демографа који упозоравају да је просечна старост прворотке у нашој земљи 29 година. С обзиром на то да су рупе у законима биологије веома ретке, статистика говори да рађање првог детета у тридесетој години смањује шансу за поновни одлазак у породилиште.

Цела западна Европа има више стопе рађања од јужне Европе већ 30 година. Разлог због којег бабице постају технолошки вишак у великом броју медитеранских земаља јесу масовне миграције младих у земље западне Европе, а други разлог је касно осамостаљивање младих и одвајање од примарне породице. Просечан Француз, Немац и Британац осамостаљују се у двадесетим годинама, док Италијани, Грци и Шпанци напуштају родитељски дом у касним тридесетим. Због тога су  стопе рађања ниске – жене у јужној Европи у просеку рађају једно, а у великом броју држава на западу континента двоје деце. Занимљиво је да највиши природни прираштај имају државе у којима се највећи број деце рађа ван брака, а то су скандинавске земље.