Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Годишњица мартовског погрома на Космету

2017.03.17

Данас се навршава 13 година од мартовског погрома над Србима, српским светињама и српском имовином на Косову и Метохији. Тог 17. марта 2004. године и током наредна два дана Срби су други пут после 12. јуна 1999. године доживели егзодус.

У том злочиначком подухвату Албанци су протерали 4.012 Срба, од којих се, према званичним подацима УНХЦР-а, вратило тек нешто више од двеста, иако је у међувремену изграђено око 500 повратничких кућа.

Државни секретар у Министарству спољних послова Србије Вељко Одаловић уверен је да су Албанци крвави пир спровели у пуној координацији са међународним субјектима.

"Дани прогона, уништавања свега што је српско или подсећа на Србе, дани су који ће остати уцртани не само у подсвести сваког Србина, већ и у историјским читанкама", рекао је Срни Одаловић. Он подсећа "савесне миротворце" да су свој цинизам показали и разобличили "товарењем" Срба из угрожених подручја у војне камионе, одвозећи их у жицама ограђене просторе, из којих су путеви повратка на огњишта били забрањене руте.

У том злочиначком подухвату Албанци су протерали 4.012 Срба од којих се, према званичним подацима УНХЦР-а и Министарства за заједнице и повратак самопроглашеног Косова, вратило тек нешто више од двеста, иако је у међувремену изграђено близу 500 повратничких кућа. 

Пуста су остала насеља Свињаре и јужни део Косовске Митровице, где једино парох са своја три сина чува српство и светињу посвећену Светом Сави.

Без Срба је остао урбани део Обилића, Доње Махале, Ораховца, Зочишта, Велике Хоче, Српски Бабуш и Талиновац у општини Урошевац, као и десетине српских села уз магистрални пут Клина-Пећ и Пећ-Дечани.

У градском делу Истока остало је њих десетак, у Клини двадесетак, Призрену, ако се не рачунају ученици Богословије, десетак, Ђаковици две монахиње, у Србици само монахиње у Манастиру Девич, у Малишеву, Штимљу, Сувој Реци, Качанику, Подујеву и Урошевцу нема Срба, а у Вучитрну само локални парох са супругом.

Десетак Срба у Српској улици у Гњилану и у Косовској Витини њих тридесетак чувају српство.

У главном граду јужне српске покрајине двадесетак стараца и Српкиња у мешовитим браковима, са двојицом пароха и њиховим породицама живи су сведоци етничког чишћења и прогона Срба.

У синхронизованој акцији етничког чишћења Космета у мартовском погрому убијено је осморо Срба.

У сукобима са припадницима Кфора и међународним полицајцима убијено је 11 Албанаца.

Повређено је најмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили са локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.

Порушено је око 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и Цркву Богородице Љевишке у Призрену, која је касније стављена на листу споменика под заштитом Унеска.

Порушено је или запаљено десет српских школа, домова здравља, пошта и других објеката државе Србије.

Према подацима Епархије рашко-призренске Српске православне цркве из априла 2004. године, уништено је око 100 црквених објеката.

Међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.

Повод или изговор за погром била је кампања албанских медија у којој су локални Срби оптужени да су, користећи псе, натерали преко реке Ибар двојицу албанских дечака из села Чабар, код Зубиног Потока, од којих се један утопио.

УНМИК полиција утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су "преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села".

У Грачаници ће данас полагањем цвећа и венаца испред Споменика косовским јунацима и академијом у Дому Културе, у организацији Удружења родбине несталих и киднапованих на Косову и Метохији, бити обележено 13 година од мартовског погрома.

СРНА

Ауторска права Радио Оаза 2026