Прилози

Серијска производња новог, односно редизајнираног "фијата 500Л", званично ће, као што је Данас већ најавио, да стартује у јуну.

Међутим, први тако рестилизовани модел из крагујевачке фабрике почети да силазе током овог месеца - незванично је, уочи првомајских празника, потврђено нашем листу у компанији Фијат Крајслер аутомобили Србија. Менаџмент Групације ФАС одлучио је да редизајнирани "фијат 500 Л" представи међународној јавности 29. и 30. маја у Торонту, мада се раније очекивало да ће промоција бити на мартовском Салону аутомобила у Женеви, који слови за највећу европску, па и планетарно најзначајнију смотру новитета у светској аутомобилској индустрији. 

Упућени претпостављају да је Торонто изабран из два разлога. Први се односи на чињеницу да тај модел најслабији пласман, од почетка производње у Крагујевцу, бележи баш у Северној Америци, па би светска промоција у тој средини могла да "погура" продају у САД, Канади и Мексику. Други разлог за представљање "фијата 500Л" у најмогољуднијем канадском граду могао би да се веже за све већу окренутост компаније ФЦА, нарочито њеног извршног директора, Серђа Маркионеа, Америци и Азији и тамошњим тржиштима. Маркионе је о таквој пословној оријентацији ФЦА Групације у више наврата и јавно говорио, а уколико се то догоди, могло би значајно да утиче на судбину фабрике у Србији, као што утичу и још увек непотврђене информације да централа компаније у наредних неколико година не планира покретање производње нових модела малих, то јест аутомобила "А" и "Б" класе. Оно што забрињава јесте чињеница да је највећи део инсталириране опреме у крагујевачкој фабрици аутомобила намењен, као што је већ знано, за производњу аутомобила "Б" класе...

Први председник Републике Српске Радован Караџић рекао је да се повукао из политике уз споразум са америчким дипломатом Ричардом Холбруком да ће бити "остављен на миру", али су Американци прекршили договор, а НАТО планирао његову ликвидацију.

Караџић је напоменуо да је договор са Холбруком, који је "требало да остане тајна", подразумевао да се повуче из јавног живота, а да га заузврат "они оставе на миру".

Он је за београдске "Вечерње новости" навео да се дуго после одласка са власти слободно кретао по Палама и Републици Српској у уверењу да ће Холбрук одржати реч.

"Међутим, стизали су гласови да он не може да испуни свој део договора и да је НАТО пре за ликвидацију него за хапшење, јер се није знало са чиме још могу да изађем у јавност", рекао је Караџић. Он је навео да је хеликоптер УН" знао да лебди" изнад његове породичне куће и да су гласине о ликвидацији постајале све уверљивије, а да их је нешто касније потврдила и некадашњи главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте, о чему има снимак.

Караџић је испричао да је и његово обезбеђење на удаљеном брду са кога се види његова породична кућа открило опрему за термовизију и да је Дел Понтеова рекла Биљани Плавшић да могу да га посматрају у кући.

Он је навео да је непосредно после тога "одлучио да их `одведе` од куће" и да је после тога почело његово "дискретно становање" и озбиљније скривање.

"Најозбиљније је било што ближе местима на којима су становали представници УН и Сфора. Тако сам их посматрао док су ме они тражили негде около", рекао је Караџић.

Случај Рамуша Харадинаја још један је у низу случајева хапшења Албанаца у иностранству по потерници Србије због почињених ратних злочина на Косову и Метохији, а сви су се окончали на исти начин: оглушавањем о захтеве српских власти и пуштањем ухапшених на слободу.

Лидер косовске Социјалдемократске партије Агим Чеку хапшен је чак три пута по потерници коју је за њим расписала Србија. Ниједном, међутим, није био изручен Београду иако је Србија против њега расписала црвену потерницу која га терети за ратне злочине почињене над српским и неалбанским становништвом на Косову током оружаних сукоба 1999. године.

Бивши косовски премијер, некадашњи командант Косовског заштитног корпуса и начелник штаба Ослободилачке војске Косова (ОВК), први пут је по српској потерници ухапшен у Словенији, крајем октобра 2003. године. Ухапсила га је словеначка аеродромска полиција док је на Брнику чекао авион за Приштину. Код себе је, како су јавили тамошњи медији, тада имао пасош Хрватске.

Чеку је, крајем фебруара 2004. године, поново приведен по потерници коју је за њим расписала Србија. Овога пута то се догодило у суседној Мађарској. Портпарол мађарске пограничне службе Шандор Ородон изјавио је поводом Чекуовог хапшења да су га службеници хрватске амбасаде у Будимпешти идентификовали као грађанина Хрватске због чега је предат сарадницима амбасаде Хрватске у Мађарској. Чеку је у мају 2009. године, на основу српске потернице, протеран из Колумбије где је учествовао на конференцији о разоружању. Упркос захтеву српских власти да Интерпол Колумбије ухапси Чекуа то се није догодило. Објашњење тамошњих власти било је да закони те државе забрањују примену мере задржавања страних држављана оптужених за кривична дела почињена пре 2005. године.

Председавајући Међурелигијског већа БиХ, владика захумско-херцеговачки Григорије каже да он и Александар Вучић никада нису били на истој страни.

"Вучић и ја никад нисмо били на истој страни. Од 1992. до данас. Ја кад сам био за Европу и демократију, он није био. Ја сам увек био против (Слободана) Милошевића, никад нисам био за њега", казао је Григорије за регионалну Н1 телевизију. Владика захумско-херцеговачки додао је да је Вучић "озбиљан, способан и опасан политичар" и да "све прати и све види". 

"Он зна да ја нисам за њега, баш ме брига што зна. Има један детаљ у којем видим нашу различитост која је болна, по мене болна", казао је Григорије, не објашњавајући који је то детаљ. 

Он је још оценио да у Вучићевом наступу "има доста наметљивости" и да је "много на телевизији, сувише прича и врло је способан да све покрије". 

"Нисам ни ја неспособан дефинитивно, али... Имам утисак да је претерао. Имам утисак да мисли да су медији придали превише значаја. Важно је имати медије и покривати медије, али се то врати као бумеранг. Мислим да је претерао у покривању медија", навео је владика захумско-херцеговачки. 

Григорије тврди да је 1992. године као студент теологије био један од предводника протеста против Слободана Милошевића. 

"Хтели смо зауставити рат. Имали смо осећај да смо паметни, били смо млади и храбри, а то тада није било нимало једноставно. У најкраћем, могу рећи да се не стидим тога, не поносим се превише јер смо доживели неуспех неке врсте", казао је он, истичући да подржава и садашње протесте у Србији. 

"Апсолутно подржавам протесте у Србији. Не бих саветовао људима да се истичу да су вође, јер смо се ми истицали када је то било озбиљно. Нисам баш имао прилику да подржавам било кога у Србији, али могу рећи да никад нисам подржавао ни (Томислава) Николића ни Вучића. То сам му рекао у директном разговору у Мостару", рекао је Григорије.

Бета

У Хрватској се Срби боре за право гласа. Применом новог Закона о пребивалишту, то право изгубило је више од 67 хиљада грађана српске националности. Законом је предвиђено да ће свако ко у Хрватској не борави више од три месеца - бити избрисан са бирачког списка.

Пет година после усвајања новог закона, Хрватска је са бирачког списка избрисала 67 хиљада и 496 грађана српске националности. Иако се закон односи на све грађане са хрватским држављанством који живе у иностранству, податак који се односи на Србе боде очи.

Са списка су избрисани и поједини Хрвати који већ годинама живе у Херцеговини, а имају пријављено место пребивалишта у Хрватској. Тешко је занемарити чињеницу да је због рата из Хрватске протерано око 400 хиљада Срба, а многима од њих данас није омогућено да се врате на своја огњишта. Због тога, овај закон нема смисла бар према Србима, каже председник "Веритаса" Саво Штрбац.

"Е то је оно што ја замерам Хрватској држави која је занемарила тај рат и ту чињеницу и сада долазимно до апсурдне ситуације да нас бришу из пребивалишта", каже Штрбац.

Према подацима хрватског Министарства управе, у Сисачкој жупанији са бирачког списка избрисано је 10.000 Срба, у Карловачкој око 8 хиљада, нешто више од шест хиљада у Шибенско-книнској, Задарској исто толио, у Пожешко-славонској и Личко-сењској око пет хиљада Срба. Председник Српског демократског форума у Хрватској Вељко Џакула тврди да све владе Хрватске од 1991. године до данас, спроводе дугорочну и смишљену политику брисања Срба у тој земљи. 

"Српским повратницима у Хрватској није омогућено запослење да не би имали право гласа, односно да не би изабрали своје представнике власти, иако се тиме кршио уставни закон о правима и запошљавању националних мањина", изјавио је Џакула.

Пошто је 2012. године усвојен закон, сви са хртватским држављанством имали су рок од две године да доставе образложење због чега не бораве на териоторији те државе. Они који су избрисани са бирачких спискова, не губе држављанство и прилику да гласају на предсендичким и општим изборима, већ то право губе када је реч о локалним изборима.

РТРС

Неистините изјаве не доприносе миру и суживоту

Председник Републике Српске Милорад Додик упутио је отворено писмо бањалучком бискупу Фрањи Комарици у којем му поручује да његове неистините изјаве не доприносе миру и суживоту и наглашава да се у Републици Српској поштују темељна људска права, односно људско достојанство и право сваког човека на слободу и властити идентитет.

"Поштујући највећи хришћански празник - Вакрс, био сам уздржан да не реагујем одмах на Ваше непримерене и недоличне изјаве, али видим да се Ви не либите да злоупотребите и овај велики хришћански празник да изнесете низ неистина и да нападнете Републику Српску, у којој столујете и живите без икаквих проблема, као и сви Хрвати, Бошњаци и остали грађани Републике Српске", истакао је Додик у писму Комарици.

Подсетивши на чињеницу да бањалучки бискуп већ дуже времена даје недоличне изјаве на рачун Републике Српске, као оне да је "у њој извршен геноцид над Хрватима", Додик је нагласио да се "Комарица дубоко и авантуристички меша у политику и при том показује њено тотално непознавање, чиме не доприноси миру и поверењу међу народима у Републици Српској".

"Није тачно да ентитет Република Српска значи да у њој не постоје други народи, нити је тачно да је Република Српска лакрдија од државе како то неодговорно и непримерено обичног грађанина, а камоли бискупа Ви тврдите. У Републици Српској се поштују темељна људска права, односно људско достојанство и право сваког човека на слободу и властити идентитет, а доказ за то је, рецимо, и податак да су три министра у Влади Републике Српске, потпредседник Владе или председник Врховног суда из реда хрватског народа", подсетио је председник Српске.

Пре тачно 73 године Београд је тешко страдао у савезничком бомбардовању 16. априла, погинуло је око 1.200 људи, а разарани су сви делови града, укључујући и предграђа у којима није било војних циљева

Од Енглеза они су се надали слободи, не знајући да та нада право у смрт води... Овај помало скривени натпис на Новом гробљу у Београду, у чијем саставу се налази и  спомен-гробље погинулима у савезничком бомбардовању из 1944, подсећа на трагичан догађај од пре 73 године, у току којег је страдало више од 1.200 наших суграђана.

Била је недеља 16. април 1944. године. Освануо је сунчан дан, а пошто је био Васкрс у граду је и поред оскудице и недаћа изазваних окупацијом владало празнично расположење. Одједном, на небу се појавио велики број бомбардера - углавном Б17 и Б24, познатијих као „летеће тврђаве”, које су припадале британском и америчком ратном ваздухопловству.

Није им био први пут да лете изнад града, али њихово присуство у толиком броју, и то на Ускрс, за Београђане је значило симболичну поруку да је слобода близу, па су многи од њих изашли на терасе и кровове зграда да их поздраве... Али, као савезнички „одговор” на ове поздраве према граду су полетели „теписи” бомби.

Почело је бомбардовање које се, према последицама, може упоредити са нацистичким из априла 1941. године. Мада су, званично, мета били само војни циљеви - фабрике, мостови, аеродром, складишта са муницијом, немачке касарне и гарнизони, бомбе бачене са висине од око две хиљаде метара нису бирале циљеве.

Погођени су палата „Албанија”, Народно позориште, Теразије, Бајлонијева пијаца, простор око Железничке станице, породилиште у Крунској, данашња Студентска поликлиника, Болница за унутрашње болести, већи број школа и обданишта...

Загребачкој полицији је било потребно готово 24 сата да утврди да ли је на централном градском Тргу бана Јелачића, а поводом обележавања дана оснивања НДХ, у понедељак била окупљена група профашистичке омладине, која је носила транспаренте са усташким симболима и натписом "убиј Србина" и националистичком заставом са првим белим пољем на шаховници.

Иако се све јасно види на фотографијама које објављује портал Антифашистички вијесник, у полицији Зареба тврде да им је промакла група људи која је била окупљена на централном градском тргу, па и транспаренти и њихово понашање и да то тек испитују.

И друштвеним мрежама круже фотографије на којима окупљени позирају салутирајући нацистичким поздравом. На транспарентима су се могли видети и стихови из песме "Дух ратника" Марка Перковића Томпсона, које његови обожаватељи често повезују уз границе Велике Хрватске, наводи Антифашистички вјесник, који пише и како је све ово прошло без интервенције полиције.

Истовремено, ХОС-овци у Сплиту узвикивали су усташки поклич "За дом спремни" и то у присуству представника најутицајније владајућег ХДЗ-а и изасланика министра бранитеља, о чему је полиција такође најавила истрагу.

"Ми сада прегледамо све, не само камере. Проверавамо и предузимамо све да идентификујемо све укључене особе", рекла је за Н1 особа задужена за односе са јавношћу загребачке полиције, чије име се не наводи.

Фотографију снимљену на тргу један је грађанин попратио коментаром да на Тргу бана Јосипа Јелачића "у сваком тренутку има барем један полицајац у цивилу. Уз то, на том простору су у близини увек барем две патроле са по два полицајца. Уз набројано, на диспозицији је цела полицијска станица у непосредној близини, а комби возило са барем десет интервентних полицајаца је у самом средишту града од 0-24."

После великог протеста данас у подне у Београду, заједно са полицијским и војним синдикатима, протести су се наставили и по другим градовима Србије вечерас после 18 часова.

На вечерашњем, петом протесту „Против диктатуре“, на главном градском тргу, Ужичани су, дувањем у пиштаљке и трубице, али ударањем у бубањ, поново исказали незадовољство изборним резултатом председничких избора и свеопштим стањем у земљи, поручивши да не желе да живе у диктатур, јавља дописник Данаса из Ужица.

Уз повике „Ав, ав, ав“, „Лопови“, пароле „Мали Алек, пут му далек“, „Нећу да гледам свет кроз ружичасте научаре, које ми стављаш“ и друге, прошетали су градским улицама. На неколико минута су се зауставили испред седишта локалног одбора СНС, окренули леђа и певали песме „Диктаторе“, бенда Џа или Бу, и „Вуче, вуче, бубо лења“.

- На протестима сам од прве вечери, јер желим да се изборим за боље сутра, а не да факултетски образовани млади људи раде на киосцима или и за минималац - казала је млада Ужичанка Снежана.

Са младима протестују и нешто старији Ужичани, који су учествовали у сличним окупљањима пре тридесетак година.

- Ми смо такозвани „првоборци“ из 1996. и 1997. годне, а сада сам овде да подржим младе. За садашње поражавајуће стање је одговоран Вучић. Он нас је извео на улице и он је организатор протеста - рекла је Станка и додала да су њена деца у иностранству и да би, као свака мајка, желела да буду у својој земљи.

- Овде сам да подржим младе и да се борим против диктатуре и једноумља. Протести не могу да имају лош исход, а ако ништа дуго - млади ће сазнати и видети с ким имају посла у Србији - рекао је Ђорђе о свом учешћу у протестима.  

У Србији је број запослених повећан за преко 400.000 између 2010. и 2016. године, али повећање броја запослених маскира проблем ниске продуктивности рада, што поставља питање квалитета нових радних места, објавила је Светска банка.

"Ово значајно повећање одраз је у већој мери повећања стопе активности него пада незапослености", оцењено је у новом извештају о трендовима на тржишту рада Западног Балкана у 2017. години, који су објавили Светска банка и Бечки институт за међународне економске студије.

У региону Западног Балкана између 2010. и 2016. забележено је повећање броја запослених од око 300.000, што представља укупно повећање запослености од око шест одсто.

"То је добра вест, али је потребно да се та стопа повећања запослености убрза да би се остварио већи утицај на велику незапосленост и распрострањену неактивност", објавила је Светска банка.

Нови извештај показује да се незапосленост у региону смањила, али је и даље превисока, на нивоу од 21 одсто радне снаге.

Стопа незапослености даје процену броја људи који желе да раде и активно траже посао, док је неактивност шира мера људи који су економски неактивни због низа разлога.

Наводи се и да 40 одсто становништва у радно активној доби је неактивно – што је много већа стопа него у упоредивим земљама ЕУ, при чему је неактивност нарочито велика међу женама и мање образованима.

Према извештају, недавни опоравак запослености је, изненађујуће, био у корист старијих радника.