Прилози

Распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије донео је земљама наследницама више штете него користи, показује најновије истраживање агенције "Галуп" у којем је учествовало више од 1.000 испитаника у целом региону.

Југоносталгија је, како се наводи, највећа у Србији и Босни и Херцеоговини.

На питање да ли је распад СФРЈ користио или нашкодио њиховој земљи, већина Срба, 81 одсто, каже да је био штетан, док само четири одсто верује да је био користан, а осам одсто одговара да не зна.

Слична је ситуација и у БиХ, где само шест одсто сматра да је крај Југославије био од користи за ту земљу, док 77 одсто сматра да је био штетан.

И док је могуће да је негативно мишљење Срба о распаду бивше СФРЈ изазвано осећајем да више нису кључна нација некадашње вишенационалне државе, становиште испитаника у БиХ могло би да буде објашњено лошим економским и владиним резултатима, оцењује се у студији "Галупа" објављеној на сајту агенције.

Црна Гора, ускоро чланица НАТО-а, мање је носталгична, али и ту само 15 одсто испитаника каже да је распад СФРЈ био добар, док 65 процента верује у његове штетне последице.

Када је реч о Македонији, 12 одсто испитаних каже да им је распад СФРЈ користио, 61 проценат да није, док скоро четвртина Македонаца каже да не зна одговор.

Са друге стране, на Косову и Метохији, које се у студији засебно помиње, чак три четвртине испитаника (75 одсто) сматра да је распад СФРЈ била добра ствар, а само 10 одсто да је била лоша.

Слично расположење је и у Хрватској, где 55 одсто грађана каже да је распад био користан, док 23 каже да је штетан.

У Словенији је тај однос 41 према 45 одсто.

Анкета показује и да представници националних мањина више верују у штетне последице распада СФРЈ и наводи да Хрвати у Хрватској више сматрају да је распад донео користи него они Хрвати који живе ван ње.

Делимичан изузетак су Срби који, где год да живе, већином верују да је распад нашкодио њиховој земљи, наводи "Галуп".

Такође различито мишљење имају грађани зависно од година старости. Старији од 55 година више одговарају негативно о распаду, од оних између 15 и 35 година.

Танјуг

Пре једног века, наши сународници из расејања кренули су на Солунски фронт. Наш Чувени научник помоћ тражио од америчког председника Вилсона. Прва група од 254 војника је из Њујорка на пут пошла у јануару 1915.

Српска голгота у Првом светском рату имала је одјека међу нашим исељеницима у Америци, па су у јулу 1914. године организовали Српску народну одбрану, коју је лучно водио наш научник др Михајло Пупин. Наш чувени научник организовао је да се у 83 места насељена Србима, упишу добровољци за српску војску и одбрану отаџбине. То је, уједно, био и одговор на позив аустроугарског амбасадора у САД Константина Думбе свим исељеницима који су родом са територије монархије да се пријаве у конзулате ради евидентирања. Циљу тог евидентирања је било упућивање "под војну заставу", уз претњу онима који се не одазову запленом имања и прогоном њихових породица. 

Слање добровољаца из Америке у Србију, како за "Новости" открива професор др Владимир Гречић, стручњак за америчку емиграцију, одвијало се илегално. Прва група од 254 добровољаца је из Њујорка ка отаџбини кренула у јануару 1915, а до октобра исте године је послато укупно 1.900 добровољаца.

- Међу организаторима прикупљања добровољаца у Америци, на једној страни је био Милан Прибићевић, изасланик Краљевине Србије у САД и шеф Војне мисије, а на другој вође СНО, на челу са др Михајлом Пупином. Прибићевић је заговарао југословенство, и мобилизацију не само Срба већ и Хрвата, а Пупин је био за мобилизацију само америчких Срба - говори Гречић.

Наш саговорник каже да се Пупин обратио свом другу из студентских дана и сабрату из масонске ложе, америчком председнику Вудроу Вилсону: "Молим вас да одобрите мобилизацију америчких грађана српског порекла, како би отишли у Европу да бране своју отаџбину и народ. Ја вас као брат молим да нам помогнете!"

Последице брисања више од 67.000 Срба из бирачких спискова Хрватске 

Председник Информационо-документационог центра "Веритас" Саво Штрбац наводи да тада они као национална мањина чији број је спао испод пет одсто целокупне популације више неће имати законско право на место заменика начелника општине или жупаније.

Према његовим речима, то је дугорочно смишљено да се Срби сведу на максимално три одсто, по могућности и испод тога. 

То је "жељена пројекција Туђманове политичке елите са поцетка деведесетих година прошлог века, када је зацртано и речено да ће српско питање у Хрватској бити решено за сва времена тек онда када их буде било мање од три одсто", навео је Штрбац. 

Статистика показује да данас у Хрватској живи само 186.633 Срба од 581.663 Срба, колико их је било 1991. године у Хрватској, преноси РТВ. 

Штрбац тврди да су подаци хрватског Министарства управе, који показују да је применом Закона о пребивалишту само у последње време са пописа бирача у Хрватској избрисано чак 67.496 хрватских грађана српске националности, у извесном смислу нетачни, те да је много више Срба избрисано. 

"Ови подаци се односе на 10 жупанија, које отприлике покривају ратом захваћено подручје, али и у другим жупанијама има Срба, негде више а негде мање, који су избрисани. Даље, цак 60.000 избрисаних није се национално изјаснило, а наравно да је међу њима највише Срба који су скривали свој национални идентитет", рекао је Штрбац у емисији Прави угао Радио-телевизије Војводине. 

Поводом тврдњи председника Хрватског хелсиншког одбора Ивана Звонимира Чичка да се ради о 40.000 Срба и да брисање није уперено против Срба, Штрабац је оценио да је то тврђење непоштено, јер је за доста Хрвата који су избрисани то било секундарно пребивалиште, као и да се бројка о 40.000 избрисаних Срба заснива на потпуно различитим подацима од оних које су користили представници Срба. 

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцеенио је да је профашистичко понашање хрватских матураната, који су увикивали усташки поздрав "За дом спремни", уобичајено.

"Скандалозна је чињеница да је хрватска полиција мирно посматрала матуранте како узвикују усташки поздрав `За дом спремни` што још једном потврђује проусташки карактер Хрватске", истакао је Линта у писаној изјави. Он је навео да је један од најбољих доказа профашистичке оријентације већине хрватске омладине истраживање из 2015. године, које су спровели Институт за друштвена истраживања у Загребу и хрватска невладина организација ГОНГ, а према којем чак 71 одсто ученика завршних разреда средњих школа у Хрватској сматра да НДХ није била фашистичка творевина.

"Ништа друго и није било да се очекује када се узме у обзир чињеница да је у обавезној лектири за шести разред основне школе роман Стјепана Томаша који садржи промовисање усташтва односно усташки поклич `За дом спремни` и реченице као `Ми смо спремни поглавниче`", навео је Линта. Он је указао и на постојање три приручника за основну школу у којима се велича улога усташа као ослободилачког покрета, који се тобоже борио против српског централизма, а поричу злочини, односно геноцид над Србима у НДХ.

Линта је напоменуо да на профашистичку оријентацију већине хрватских матуранта посебно утиче проусташки певач Марко Перковић Томпсон који велича усташке покоље Срба.

Према његовим речима, у Хрватској постоји на стотине портала који су посвећени усташама, НДХ, Анти Павелићу и другим познатим усташким злочинцима, а држава је дозволила и да се у надлежном министарству региструју разна ветеранска удружења који у грбу имају усташки поздрав "За дом спремни".

СРНА
Погледајте ВИДЕО 

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је да реакције хрватског државног врха на забрану концерта проусташког певача Томпсона у Марибору још једном потврђују да Хрватска није прошла процес денацификације због лажног братства и јединства и да је у суштини наследник злогласне Независне Државе Хрватске.

Линта је као скандалозну, али очекивану, оценио реакцију хрватског председника Колинде Грабар Китаровић и хрватског премијера Андреја Пленковића на одлуку градске власти Марибора да забрани концерт проусташког певача Марка Перковића Томпсона.

"Бесрамна је и за стотине хиљада српских жртава у злогласној НДХ увредљива изјава Китаровићеве да је забрана концерта Томпсона контрапродуктивна јер је музика, тобоже, ту да спаја људе", саопштио је Линта. Он је навео да је трагична чињеница да хрватски државни врх подржава певача који годинама пева песме у којима се славе Анте Павелић и усташки злочини над Србима, као и шовинистичка песма "Бојна Чавоглаве" која почиње са усташким поздравом "За дом спремни".

"Свима је јасно као дан да десетине хиљада Хрвата који долазе на концерте Томпсона то чине због тога што усташе сматрају борцима за националне интересе, а не мисле да су били злочинци и највећа љага и срамота у историји хрватског народа", поручио је Линта. Он је истакао да тврдђење да Хрватска није прошла процес денацификације због лажног братства и јединства и да је у суштини наследник злогласне НДХ, потврђују и бројне друге чињенице, као што је спомен-плоча са усташким поздравом у Јасеновцу.

Амбасадорка Француске у Србији Кристин Моро каже за Н1 да није најбоље разумела бес Београда који је упућен Паризу после ослобађања Рамуша Харадинаја. Она је истакла да разуме разочарање српског правосуђа и грађана, али и да је француско правосуђе независно и да влада не може да утиче на судове.

“Што се тиче владе и државних органа, ми смо као и увек предани сарадњи са Србијом. Надам се да ће се та сарадња наставити нормалним ритмом што је пре могуће, ми смо за то расположени", рекла је Моро.

Говорећи о одлуци српских власти да државни званичници три месеца не путују у Француску, Моро каже да ће Француска наставити да их позива на разне манифестације и подсећа да је српски амбасадор у Француској присуствовао пријему у Паризу на инаугурацији председника Емануела Макрона.

Одговарајући на питање о утиску да је у региону тренутно много међусобног препуцавања, Моро каже да је потребно избегавати губљење времена како би се избегле стагнације.

"Данас је још битније питање управљање временом. Ствари се брзо мењају, мјња се читава парадигма у разним доменима, свет еволуира и не можемо да чекамо оне који губе време", оцјењује Моро.

Моро не види проблем у томе што Србија жели да има најбоље односе са Русијом, Кином и другим земљама ван ЕУ.

"И ми развијамо односе са Кином, азијским земљама и другима. За мене је Србија европска земља па је природно да буде део те културне целине којој припада. ЕУ није искључиво економска целина па се не може правити егзактна паралела и не можемо односе са ЕУ стављати у исти план са односима са другим деловима света", каже она. С тим у вези Моро ипак додаје да се од Србије очекује да се придржава спољнополитичких ставове ЕУ и да о томе треба размислити временом и делити процјене ЕУ.

Б92

Погледајте ВИДЕО

Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић изјавио је данас, за регионалну телевизију Н1, да би пред Међународним судом правде поново покренуо поступак ревизије по тужби БиХ против Србије. Он је казао да би поново ушао у исти поступак, за који Н1 наводи да је подигао велику прашину на локалној али и регионалној политичкој сцени.

„Апсолутно. Ово су мале штете које ће бити саниране, било је мало љутње у међуљудским односима. Ти људи би то исто урадили да су на мом месту. Кад је у питању Јасеновац, Срби никад не би одустали. Кад је у питању Блајбург, Хрвати никад не би одустали, докле год могу тражити правду”, каже Изетбеговић. Он тврди да то није било уперено против модерне Србије.

„Односи се на једно време када је Милошевићев режим Србију увукао у ужасне злочине. Пресуда против тадашње Југославије уопште не оцртава до краја шта је урађено у БиХ”, каже Изетбеговић.

Упитан да ли је ревизија завршен процес, он је додао да је „могуће да неки будући сазив Председништва покрене процес”.

„Шанса за правду и истину увек постоји. Можемо се ми обраћати УН-у, али ево овај пут је прошло како је прошло и видећемо након завршетка процеса Младићу хоће ли њихов став бити исти”, рекао је Изетбеговић.

У истом интервјуу за Н1, Изетбеговић је додао да би сваки покушај одвајања Републике Српске од БиХ неминовно водио до сукоба који би имали несагледиве последице по цео регион, и оценио да је то „црвена линија” коју председник РС Милорад Додик никако не би требало да покуша да пређе.

Дан пошто је председник Косова Хашим Тачи расписао ванредне парламентарне изборе за 11. јун, све је извесније да се политички представници Срба неће наћи на једној листи. И даље трају неспоразуми ко се може сматрати лидером такозване Српске листе, па је у Централној изборној комисији данас регистрована нова политчка партија Срба.

За разлику од прошлих избора, српске странке на Косову и Метохији ће највероватније на изборе 11. јуна изаћи одвојено, конкуришући једна другој.

Председник Либералне странке Косова, Слободан Петровић каже да тренутно не постоји договор којим би се на изборе ишло заједно, али да је он спреман за разговоре за добробит српских интереса на Косову и Метохији.

"Још немамо некакав договор који ће донети до резултата, али и поред те чињенице ја сам спреман да разговарамо о том питању и да се коначно нађе заједничко решење које ће сигурно свима нама бити много лакше, а пре свега имати многи већи значај за наше грађане који очекују пуно од својих представника”, рекао је Петровић.

“Али то не зависи само од једне политичке странке. Важно је да свако каже свој став и важно је да да свако свој предлог и допринос. Још једном наглашавам, важно је у ком се формату излази и на који начин, али још важније је који ће из тих политичких странака или из те политичке опције, који ће људи бити у парламенту и влади који ће представљати српске интересе”, додао је он.

Централна изборна комисија регистровала је данас политичку партију Грађанска иницијатива Српска листа на чијем је челу Славко Симић.

У ненормалним условима живота недостојних човека, сваки дан у дечјем концлогору Јастребарско умирало је 10 до 15 малишана, а уместо њих стално би долазили нови, део је сећања преживелог логораша Гојка Рончевића Мраовића, које је данас поделио са београдским гимназијалцима. На јавном часу историје посвећеном жртвама Јасеновца, којем су присуствовали ученици Прве, Треће и Земунске гимназије, он је, са преживелом логорашицом из Старе Градине Јеленом Бухач Радојчић, поделио са њима сећања на страхоте које је преживео.

„Имао сам седам година када је почео рат, и по формирању НДХ, одмах је почео прогон Срба. Већ првих данас рата почели су да убијају и пале српска села”, рекао је Гојко Рончевић Мраовић.

У дечји логор је одведен 3. августа 1941. године, свакодневно су тамо умирала деца, а само за два месеца 1942. године тамо је умрло више од 400 деце.

„Српски партизани су ослободили логор 1942. године и ја сам се нашао на слободи, а затим, можда и невероватно, под заштитом Немаца, дошао сам у Беоргад”, испичао је он.

Гимназијалци су, поред његове приче, страхоте концентрационог логора могли да виде и на изложеним фотографијама на изложби у холу Скупштине Србије „Јасеновац - право на незаборав”, у оквиру које је одржан јавни час, а на којима се приказани усташки расни закони и њихова злодела у концентрационим логорима.

Јавни час је отворио помоћник министра просвете за средње образовање и образовање одраслих Александар Пајић, који је поручио да никад не смемо да заборавимо наше жртве и страхоте и грозоте које су се дешавале не тако давно, а наш народ довеле до ивице постојања.

„И Јелена и Гојко ће са вама поделити бар делић онога што су преживели и што вероватно никада никоме и нису рекли”, рекао је Пајић. Он је казао да су јавни час, али и сама изложба, добар начин да мислимо о ономо што се дешавало у прошлости, а тако и о ономе што ће се дешавати у будућности.

Запослени у 'Вечерњим новостим'а данас у саопштењу упозоравају да су суочени са "драматичним најавама о могућем краху" ове медијске куће и траже хитну реакцију Владе Србије. Имајући у виду црне прогнозе да 'Новости', притиснуте нагомиланим дуговима, неће дочекати август, указује се у саопштењу, "захтевамо да Влада, као управљач, овласти Надзорни одбор да под хитно отпочне системско решавање драматичне ситуације у компанији од које живи 368 породица".

"Руководство компаније обавестило нас је да је 'реалан потпуни колапс', укључујући чак и престанак штампања дневног листа Вечерње новости", напомиње се у саопштењу запослених.

У саопштењу се таксативно набрајају показатељи тешке финансијске ситуације у 'Новостима' и додаје да руководство нема механизам да реши ове проблеме, јер су пропали сви досадашњи покушаји да се укључи држава, као управљач.

"Забринути због ових суморних бројки, у чију аутентичност не желимо да сумњамо, а обесхрабрени одговором руководства да је 'немоћно да се носи са овим баластом' од Владе, као управљача, тражимо да се што пре покрене питање даље судбине наше компаније", поручују запослени.

"Захтевамо да се коначно реши питање власништва и имовине коју деценијама користи компанија. Захтевамо промену односа чланова Надзорног одбора према нашој кући", наводе запослени, који сматрају да се држава према њима, за сада, односи маћехински.

"Наши управљачи су нас само током ове године лишили прихода од око 30 милиона динара, износећи огласе државних фирми у таблоидна издања, која свакодневно промовишу друштвени талог, кич и примитивизам", указују запослени.