Прилози

Данас се навршава две године од како се срушио хеликоптер Војске Србије, када је погинуло седам особа. Тужилаштво се 15 месеци после несреће изјаснило да нико није одговоран и да истраге неће бити, а Виши војни суд је укинуо дисциплинску пресуду генералима Ранку Живаку и Предрагу Бандићу.

Једина пресуда због пада хеликоптера, који се срушио 13. марта 2015. године у близини београдског аеродрома, донета је седам месеци касније - 23. октобра. Војни дисциплински суд донео је пресуде против двојице генерала за дисциплинске преступе тако што им је забрањено напредовање.

"Генерал мајор Ранко Живак оглашен је кривим због дисциплинског препуста пропуштања радње на коју је лице у служби овлашћено ради спречавања незаконитости или штете. За исти пресутп оглашен је кривим и бригадни генерал Предраг Бандић, као и за прекорачење службеног овлашћења".

Међутим, Виши војни суд је 2016. године укинуо ову пресуду и поступак вратио на почетак. Живак и Бандић у другостепеном поступку указали су на низ пропуста у истрази, као и на мистериозан нестанак појединих доказа, пре свега аудио-записа и транскрипата разговора посаде и њихових претпостављених.

Неколико дана пре објављивања ове одлуке Вишег војног суда, Више јавно тужилаштво изјаснило се да нико није одговоран за пад хеликоптера и да истрага неће бити покренута. Тако је после 15 месеци стављена тачка на случај хеликоптер, а поред кривичне изостала је и политичка одговорност.

Министар одбране Братислав Гашић смењен је, али не због пада хеликоптера већ због сексистичке поруке новинарки Б92.Златибор Лончар је наставио да буде министар здравља, а исту функцију добио је и после парламентарних избора у априлу 2016. године.

На недавно завршеном сајму мобилне телефоније у Барселони „Самсунг” није представио свој најновији смартфон, али је освојио једну од награда технолошког магазина „Пи-си”, и то за уређај који ће значајно променити брзину интернета. Јужнокорејски џин представио је кућни рутер за интернет пете генерације (5Г) , технологију која је још далеко од широке комерцијалне примене, али је свакако део будућности у којој ће све што користимо бити повезано на интернет.

Рутер у идеалним условима достиже брзину од 4 Гбпс (гигабита по секунди). То је 500 мегабајта по секунди, што значи да би игра од 50 гигабајта могла да се скине за мање од два минута, а филм најбољег квалитета од 100 ГБ за мање од четири минута.

Са сваком новом генерацијом долазе значајна побољшања брзине преноса података. Брзине протока података у 4Г мобилној мрежи најчешће су око 100 Мбпс приликом преузимања и до 40 Мбпс при постављању садржаја, што је до три пута брже него код 3Г.

Просечна брзина интернета у Сједињеним Америчким Државама била је прошле године 55 мегабита у секунди, или 6,5 мегабајта у секунди. Амерички новинари успут су се пожалили да скупо плаћају интернет. У Њујорку је брзина од 70 Мбпс 65 долара месечно, док су у Барселони видели да је 200 Мбпс само 21 долар. Иако је нови рутер још у фази тестирања и цена није поменута, изразили су наду да ће са њим добити бржи, а јефтинији интернет.

„Самсунгов” рутер је у време демонстрације брзине био одмах поред преносне 5Г ћелије. То значи да су поменуте брзине од 4 Гбпс могуће само у савршеним условима, када је рутер изузетно близу ћелије, без икаквог мешања, препрека или загушености мреже.

Ипак и кад би достигао само 50 одсто обећаног, код куће бисмо имали брзине од 2 гигабита у секунди, па чак и 25 одсто би било сјајно у поређењу са садашњим стањем америчког интернета, пише „Пи-си” магазин.

Србија је заузела последње, 80. место, на листи најбољих земаља коју је објавио амерички портал "U.S. News & World Report”.

Рангирање "Најбоље земље" извршено је на основу девет категорија - предузетништво, грађанство, квалитет живота, културни утицај, отвореност за пословање, покретљивост, моћ, авантуризам и наслеђе, а у свакој од тих категорија налазило се више атрибута помоћу којих су испитаници оценили сваку од 80 земаља.

Истраживањем су испитана 21.372 појединца из 36 земаља, међу којима је око 12.400 припадало "информисаној елити", а око 6.500 пословним руководиоцима.

Прво место на листи заузела је Швајцарска, а онда следе Канада, Велика Британија, Немачка и Јапан. Међу првих десет земаља налазе се и Шведска, САД, Аустралија, Француска и Норвешка. Кина је на 20. месту, а Русија на 27. месту.

Од земаља региона најбоље је пласирана Хрватска на 49. месту, док је Словенија на 53. месту, Румунија на 58. и Бугарска на 63.

Србија је најбоље пласирана у категорији моћи - на 46. месту. У тој категорији која која обухвата и политички и економски утицај, чврсте међународне савезе и снажну војску, на врху листе су САД, Русија, Кина, Велика Британија, Немачка и Француска, а на дну Румунија, Бугарска, Уругвај, Хрватска, Словенија и Летонија.

У категорији грађанство, која обухвата бригу о људским правима и животној средини, родну равноправност, верске слободе и друго, Србија се налази на 57. месту, док су на врху листе Норвешка, Шведска, Швајцарска, Канада, Финска и Данска, а на дну Египат, Тунис, Либан и Иран. 
Србија је на 58. месту у категорији предузетништво, што обухвата повезаност са светом, образованост становништва, развијеност инфраструктуре, иновативност и друго. Најбоље рангирни су Немачка, Јапан, САД, Велика Британија и Швајцарска, а на дну Ангола, Казахстан, Боливија и Гватемала.

Музичар и композитор Владо Георгиев постао је централна политичка фигура ових дана у Србији, јер му је из политичких разлога забрањен концерт у Смедереву.

Подршка председничком кандидату Саши Јанковићу очигледно је била трн у оку локалним властима, где су неистомишљеници владајуће партије - персоне нон грата. Георгиев се никада није бавио политиком, није давао јавну подршку некој странци на изборима. Једино се, као рођени Херцегновљанин, успротивио одвајању Црне Горе од Србије, што су му многи у Црној Гори замерили.

Георгиев ретко даје интервјуе, али се у њима види принципијелност и доследност у ставовима, у вези са стањем у друштву. За политичку сцену у Србији каже да не постоји:
"Нема је, постоји једна ужасно велика партија и неке партије које, колико видим, не постоје. Овде је иницијатива минимална, људи су пасивни, сукоб мишљења одавно не постоји, што значи само две ствари - или сви мисле тако, што не можемо да укинемо као претпоставку, или је у питању јак једнопартијски систем". Оштар је и када је његова бранша у питању:
"Поп сцена у Србији је на забрињавајућем нивоу. Мањак оригиналности, недостатак добрих песама и кокетирање са фолк музиком су чиниоци данашње, назови поп сцене".

Познат је по хитовима "Анђеле", "Жена без имена", "Не брже од живота", коју је отпевао у дуету са пријатељем Игором Лазићем Нигором. Песму су посветили Небојши Савељићу, члану групе Монтенигерс који је погинуо у саобраћајној несрећи 1999. године, на магистралном путу Подгорица - Цетиње. Те године покренули су и истоимену кампању упозоравајући младе на опасности у саобраћају, пре свега од брзе вожње.

И док „зна се ко“, а није Волдемор из серије романа о Харију Потеру, прижељкује победу у првом кругу, Вук Јеремић и Саша Јанковић да се пласирају у други круг, а Саша Радуловић тражи трећег кандидата, живот у Србији почиње све више да личи на девети круг. Знате већ чега

И пре него што су званично расписани, председнички избори попели су ми се на врх главе. У провладиним медијима, провладини аналитичари и провладине агенције за истраживање јавног мњења стварају атмосферу као да ће смак света ако у првом кругу не победи провладин, заједнички кандидат Александра Вулина, Драгана Марковића Палме (на отоку среће), Вука Драшковића, Ивице Дачића, Милана Кркобабића, Расима Љајића, доктора Стефановића, алијас Небојше из Београда и многих других. Хм, како то чудно звучи када се само једном не помене његово име. И при томе сви знају да тај „зна се ко“ и „онај чије се име не помиње“ сигурно није лорд Волдемор из серије романа о Харију Потеру.

Опозиција, пак, још тражи добитну комбинацију, иако су Вук Јеремић и Саша Јанковић већ одавно у кампањи, уверавајући свако своје присталице да баш он има веће шансе да се дочепа евентуалног другог круга, што би за сваког од њих било равно победи у првом кругу.

И док „зна се ко“ прижељкује победу у првом кругу, а Вук Јеремић и Саша Јанковић да се пласирају у други круг, живот у Србији почиње све више да личи на девети круг. Знате већ чега. Довољно сте велики.

Са друге стране, иако СПС први пут у модерној историји неће имати председничког кандидата, и Дачић ми је разумљивији од неких опозиционих лидера. Он је лукаво политичку судбину ставио у руке човека за кога процењује да има највеће шансе за победу. Прави зицераш, игра на сигурно.

За камате на јавни дуг 2008. године из буџета издвајано 170 милиона евра, а у 2017. биће плаћено 1,04 милијарде евра. Све до прошле године јавни дуг се повећавао за две милијарде евра годишње

Јавни дуг је прошлу годину, према подацима Министарства финансија, завршио на нивоу од 72,9 одсто БДП-а и то је први пут од 2008. да је јавни дуг у односу на бруто домаћи производ био мањи него на крају претходне године када је тај износ био 74,7 одсто БДП-а.

Ипак, Србија се и даље налази у зони високог ризика од кризе јавног дуга и то не толико због саме висине јавног дуга већ због способности отплаћивања. Удео камата на јавни дуг од преко три одсто БДП-а је међу највећима у Европи, рачунајући ту чак и презадужену Грчку. У 2016. години са 128 милијарди динара или 1,04 милијарде евра плаћених само за камате ова ставка је била једна од највећих у буџету. А ове године ће још расти. Према Фискалној стратегији у 2017. за камате ће бити плаћено 134 милијарде динара, а тек од 2018. почиње номинално смањење, на 132,5 милијарди у 2018. и 127,7 милијарди динара у 2019. години.

У прошлој години на камате је отишло 3,1 одсто БДП-а. Ако узмемо у обзир да је остварен раст од 2,8 одсто, испада да је цела Србија прошлу годину радила само да отплати камате на јавни дуг. Ови расходи спадају у непродуктивне, а додатна штета је што великим делом завршавају ван земље, барем у оном делу у коме се односе на отплату иностраног дуга. 
Камате су постале једна од највећих расходних ставки у буџету, тачније трећа по величини иза расхода за плате и трансфера за пензије. Целокупна буџетска издвајања за социјалну заштиту у буџету за ову годину износе 115,6 милијарди динара, док ће за камате бити плаћено 134 милијарде динара.

Акција „Негујмо српски језик” званично почиње и у Србији, а њом се жели да се пажња јавности усмери ка језичкој култури и општој писмености, изјавио је данас министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

„Предвиђено је да се у градовима Србије одржи прво промоција постера „Негујмо српски језик”, где велики број познатих личности из јавног и културног живота афирмишу тачне одговоре на неке језичке недоумице које су врло честе, акција је била на нивоу града Београда, многи су се одазвали нашем позиву, а сад смо је подигли на виши ниво”, рекао је Вукосављевић за РТС.

Напомиње да акција, која почиње у Нишу, подразумева обилазак 17 округа у Србији, а предвиђено је да траје у два дела, до јуна месеца, па после летње паузе.

Акција „Негујмо српски језик”, која је трајала у главном граду, била је иницијална фаза акције, каже министар, у којој је жеља била да се скрене пажња на неке језичке проблеме и културу говора, са смислом да се обрати пажња на културу говора.

Вукосављевић каже да се том акцијом жели ставити тема језичке културе, опште писмености на дневни ред, под пажњу јавности, која је као и друге јавности у свету под утицајем духа времена, глобалног духа и затрпана је различитим садржајима.

„Од комерцијалних реклама, да суви врат кошта 299,99, до 'шокантних' пораста и падова температуре и разних других ствари, манипулације људском свешћу и општег таласа банализације тема у јавном саобраћају. Ово није епохална ствар, али желимо да тема језичке културе, културе говора, гајење и неговање српског буде једна од тема која је пред очима јавности и под пажњом јавности”, рекао је Вукосављевић.

Комитет САД подржао генетску модификацију

Измена гена би могла да буде дозвољена ускоро, али под врло специфичним околностима, пише Популар Сциенце.

Од кад је CRISPR - јефтина и лака технологија за измену гена, ступила на сцену, научници се баве једним од највећих етичких питања - могућношћу промене гена људских ембриона уз потенцијално мењање ДНК следећих генерација. 

Питање треба ли дозволити тако драматичну и трајну промену јавило се када је постало јасно да CRISPR техника знатно оклакшава вршење измена на генима. 

Ове дискусије достигле су своју кулминацију за време Самита за измену гена у Вашингтону у децембру 2015. године. 

На том вишедневном митингу, лидери Америке, Енглеске и Кине расправљали су о начину употребе CRISPR технологије. Закључак је био да би генетска измена соматских ћелија (где измене не утичу на репродукцију јединки и самим тим не могу да се пренесу на будуће генерације) требало да буде дозвољена. 

Најскорији извештај се не разликује много од извештаја из 2015. - Амерички научни саветодавни комитет подржава измену људских ембриона, али у веома специфичним условима. Наиме, потребно је спровести обимна додатна истраживања да би генетичари и лекари стекли јасну слику о ризицима повезаним са CRISPR методом. Једном када до тога дође, измене би требало да се врше само са циљем лечења појединих болести или инвалидитета, и то само ако не постоје друге опције. 

Научници ће такође морати да реше проблем измене погрешног дела генома. 

Велика је вероватноћа да чак ни у будућности регулаторна тела Америке неће дозволити употребу ЦИСПР-а ни у ком случају, осим за третирање ретких болести и инвалидитета, тако да примере „дизајнираних беба“ свакако нећемо видети у скорије време.

POPSCI.COM

Кроз НАТО државе Балкана путује хероин, Трамп је у праву

Доналд Трамп је у праву у вези са НАТО, трансатлантски војни савез из 20. века је застарио због корупције, неуспешног финансирања одбране и унутрашњег безакоња. Тиме се дозвољава процват међународних криминалних мрежа, то тврди председница "Адријатик института" Наташа Срдоч у тексту за Хафингтон пост.

Осврнувши се на актуелно стање НАТО-а, а у контексту контроверзних изјава новог америчког председника о томе како је тај војни савез застарио, Срдоч каже да корумпирани политичари из источне Европе служе се приступом и чланством у НАТО-у како би купили веродостојност.

Као пример наводи Црну Гору за коју тврди да је као најновија чланица центар међународног криминала, али се нелегално стеченим средствима служи како би приредила забаве за Американце у посети Џона Мекејна, Мадоне, Била Клинтона...

Тврди да, када се расправља о застарелости НАТО-а мора се узети у обзир све горе наведено да треба да се створи савез који се састоји од земаља које припадају слободном свету, у којима постоји владавина права, које осигуравају границе, сузбијају корупцију и штите слободу и приватно власништво.

Само такве земље ефикасно могу да искорене радикални исламски тероризам и њихове нападе.

"Ту постоји невероватан парадокс - док се лобирање и улепшавање слике корумпираних чланица НАТО-а у САД брани као слобода говора, новинари у земљама Балкана могу да заврше у затвору и могу да буду убијени за откривање корупције врло великих размера и озбиљних претњи за националну безбедност. Никако не могу да се помире разлике у примени слободе говора и владавине права унутар истог НАТО савеза", додаје.

Србија данас прославља Дан државности - Сретење. 1804. године Карађорђе Петровић подигао је у Орашцу Први српски устанак против Турака.

Овај датум значајан је и као Дан уставности Србије, јер је 1835. донесен Сретењски устав, први устав Србије и један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба.

Централна прослава Дана државности биће одржана у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, где се налази и маузолеј династије Карађорђевић.

Председник Србије Томислав Николић положио је поводом Дана државности Републике Србије вијенац на споменик Незнаном јунаку на Авали.

Уписао се у спомен књигу и поручио да је Србија данас мирна и слободна земља.

"Данас је 15. фебруар 2017. године. Србија је мирна и слободна земља. Нисмо богати али се полако подижемо. Водимо самостално своју политику, имамо много пријатеља на свим странама света. Војно смо неутрални, Србија је живела и после вас, живеће и после нас. Увек за нову децу", уписао је председник Србије.

У Србији ће низом свечаности широм земље бити обележен 15. фебруар - Дан државности као знак сећања на почетак Првог српског устанка 1804. године у Орашцу, али и на дан када је 1835. године у Крагујевцу донесен такозвани Сретењски устав. Тај документ означио је почетак савремене државности.

Дан државности Србије слави се на Сретење као знак сећања на 15. фебруар 1804. године кад је у Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног ропства под Турцима.

Убрзо после тога Срби су ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће победе устаници су извојевали код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.