Представнички дом америчког Конгреса одбацио је правилник о приватности на интернету, усвојен за време Барака Обаме, што ће омогућити провајдерима да податке корисника без њихове сагласности продају трећим лицима.

Према одредбама које би требало да потпише председник Доналд Трамп, провајдери ће моћи да чувају целу историју посећених сајтова, податке о коришћеним апликацијама, локацију и да их продају директно маркетиншким агенцијама, финансијским фирмама и другим компанијама које обрађује личне податке.

Ако су досад „Гугл” и „Фејсбук” знали највеће тајне корисника и успевали да их уновче продајући их кроз циљане огласе, сада на тржиште онлајн оглашавања, вредно 83 милијарде долара, улазе и телекомуникационе компаније. Разлика је у томе што су услуге „Гугла” и „Фејсбука” бесплатне, док провајдери наплаћују услугу коју ће додатно моћи да уновче. Затим, провајдери знају много више јер имају податке о свим онлајн активностима корисника, из којих могу да се сазнају финансијски подаци, политичко опредељење, сексуална оријентација и још много тога. Ако се неком не свиђа политика „Гугла”, може да промени претраживач или браузер, док је много теже променити провајдера. Велики број Американаца има у понуди само једну или две компаније које пружају услугу широкопојасног интернета, показује статистика.

Представници демократа гласали су против. Један од њихових конгресмена предвидео је жалосну будућност без основних мера за очување приватности. Подсетио је на захтев за патент једног провајдера за кутију с камером која би могла да препозна да се пар на каучу мази и у складу с тим објавила рекламу за романтично летовање или за контрацепцију.

Они који подржавају одлуку Конгреса тврде да строга ограничења спречавају иновације у овом сектору.