Прилози

Немогуће да председник зна колико има километара од Мале Крсне до Малог Мокрог Луга, а не зна да су у БиХ још плате веће него у Србији. Па, то се може проверити за минут-два. Само ако се хоће. Али, шта ако га је баш брига за истину

Одмах по повратку из Давоса, где је говорио о слободи медија у условима кризе, председник Александар Вучић пожурио је да нацији саопшти две добре вести. Пардон, једну, јер тешко да је за власт добра вест о хапшењу Драгољуба Симоновића, председника Општине Гроцка, функционера СНС-а, бившег директора Железница Србије. Зато ју је, брже-боље, затрпао информацијом да је просечна плата „сада 465 евра и по први пут је Србија претекла БиХ“. Била би то заиста лепа вест - само да нам, по ко зна који пут, председник није сервирао фејкњуз.

Да све буде још чудније, ту (дез)информацију Вучић је лансирао истог дана (25. јануара), када је Републички завод за статистику саопштио да је просек у новембру био 417 евра (49.397 динара), а Министарство финансија да је просек за 11 месеци био за пола евра мањи. Упркос томе, Вучић је и после преспаване ноћи, дан касније у Новом Саду поновио своје тврђење. Што ће рећи да му се није омакло. Па, ако је већ тако могао је бар да замоли Миладина Ковачевића и Синишу Малог да сачекају пар дана са објављивањем података о стварним платама, које битно одударају од његових 465 евра. Овако, дужан је да објасни ко сваком запосленом у просеку дугује ту разлику од 48 евра?

Једино логично објашњење је да је Вучић стварну зараду у 2018. увећао за 11,5 одсто (за повећање минималне цене рада и плата у јавном сектору) и тако проценио зараду „сада“. И ту процену нам је сервирао као нешто што се већ десило. Очигледно га није брига како ће грађани реаговати кад схвате да их је, не први пут, обмануо.

Импотенција, хомосексуалност, наклоњеност десници или левици,  сексуално преносиве болести... неки су од најинтимнијих проблема и склоности које корисници откривају о себи док претражују интернет. Иако према новом европском закону ГДПР подаци о здравственом стању, сексуалности и религији спадају у посебну категорију, „Гугл” и други дигитални сервиси на основу њих профилишу кориснике и деле осетљиве податке са стотинама компанија које се надмећу да њихов оглас дође на праву адресу.

Због сумње да на овај начин крше ГДПР, организације у Уједињеном Краљевству, Ирској и Пољској поднеле су тужбе надлежним телима са захтевом да преиспитају лицитирање огласа у реалном времену јер верују да се у овом систему, који погађа практично сваког корисника интернета, масовно крши приватност, пишу технолошки портали.

РТБ, лицитирање у реалном времену, моћна је машинерија на којој почива велики део онлајн оглашавања. У аутоматизованом систему налик оном на берзи, у делићима секунде док траје учитавање неког сајта, оглашивачи износе понуде да се њихов оглас појави на екрану посетиоца који има највећи афинитет за понуђени производ или услугу. Његов дигитални идентитет чини низ бројева и приписаних му карактеристика: шта је куповао, које је сајтове посећивао, шта воли...

Тужитељи су као доказ приложили листе рекламних категорија које користе „Гугл” и Интернет адвертајзинг биро (ИАБ). Из њих се види да се онлајн понашање корисника „сецира и пакује” у засебне категорије како би се њихова пажња продала ономе ко понуди највише. Ту су сасвим безазлене категорије као што су скупи аутомобили, кућни љубимци, поезија и слично, али и врло осетљиве и интимне: деца са посебним потребама, ендокрине и метаболичке болести, контрацепција, неплодност, дијабетес, ислам, јудаизам, банкрот...

Живети у 21. веку за већину значи уживати у савременим техничким достигнућима која нам омогућавају лагоднији и лакши живот. Међутим, све има своју добру и лошу страну. Тако је живот без ТВ екрана, мобилног телефона или рачунара готово незамислив за већину становника планете, али све то има и своје последице. Најновија је и зависност од екрана!

Зависност од екрана је све већи проблем на Исланду и то посебно међу младим људима. Психолози и психијатри кажу да нема довољно извора који би им помогли у суочавању са овим проблемом, осим примера људи од којих су неки чак извршили самоубиство због ове врсте зависности. Полициски подаци указују на бројне ситуације у којима су се нашли родитељи у односима са својом децом тинејџерима, управо због ове појаве.

Стручњаци објашњавају да је помисао на одмицање од екрана компјутера слична осећању жеље за смрћу. Кад појединци дођу у ту фазу, они чак одлажу и основне физиолошке потребе, одлазак у тоалет, хигијену и слично. Уколико би напустили екран, код њих би се јавио осећај да уопште не постоје. Најалармантнија је вест о неколико случајева суицида код младих узраста између 15 и 20 година. Срећа је да то није честа појава, али како ствари стоје, многа стања анксиозности и деспресије потичу од ове врсте зависности.

Савет за родитеље јесте да контролишу колико времена њихово дете проводи за рачунаром и да то време ограниче, указују психијатри. Због све веће неиспаваности, тинејџери постају насилни према родитељима и свима у окружењу, а често су депресивни, љути и несигурни.

Као веома развијена земља са високим стандардом, Финска је увелико препознала зависност од екрана као велики проблем чије ће се последице све више одражавати на међуљудске односе и друштво у целини. Може само да се нагађа о ефектима ове врсте зависности на младе у мање развијеним земљама који користе често превазиђене и штетне моделе рачунара.

Наташа Нешковић, РТС

Европски суд за људска права у Стразбуру одбио је да расправља о тужби коју је против Хрватске поднео бивши хрватски фудбалски репрезентативац Јосип Шимунић, пошто је правоснажно кажњен са 25.000 куна (око 3.371 евра) због узвикивања усташког поздрава.

У образложењу одлуке суд је навео да узвикивање поздрава „За дом спремни” представља „манифестацију расистичке идеологије”, и да је Шимунић као познати фудбалер и узор многим навијачима „морао да буде свестан могућег негативног утицаја тог провокативног узвика на понашање публике и морао се од тога суздржати”, преноси хрватски „Индекс”.

Шимунић је 19. децембра 2013, после фудбалске утакмице Хрватске и Исланда, узвикивао „За дом”, на шта му је публика узвраћала „Спремни!”. Према пресуди хрватских судова, на коју се Шимунић жалио, тај поклич представља симбол званичног поздрава за време тоталитарног режима Независне државе Хрватске. Као такав, тај поздрав представља и манифестацију расистичке идеологије, презир према другима због њихове верске и етничке припадности, и тривијализовање жртава злочина против човечности, наводи хрватски Телеграм.

Како се додаје, Шимунићу казна није изречена према Закону о прекршајима против јавног реда и мира, већ према Закону о сузбијању нереда на спортским такмичењима, јер се инцидент догодио на максимирском стадиону. Шимунић је тврдио да је реч „о старом хрватском поздраву”, али је проглашен кривим за кршење Закона.

Прекршајни суд у Загребу заузео је став да је реч о званичном поздраву који се користио за време тоталитарног режима Независне државе Хрватске и подсетио да је Хрватска потписница Конвенције Уједињених народа о укидању свих облика расне дискриминације.

Института за филозофију и друштвену теорију

Професори, научници и запослени у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду подржали су грађанске протесте који се одржавају у све већем броју градова у Србији. Подршку је потписало њих 32-оје.

Ово писмо подршке преносимо у целости.

„Ми доле потписане професорке и професори, научнице и научници запослени у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, вођени друштвеном ангажованошћу као централном темом нашег рада, пружамо подршку протестима који се одвијају у све већем броју градова у Србији, прикључујући се на тај начин осталим иницијативама које долазе из академске заједнице. Ови протести су јасан знак да достојанствен живот, несводив на пуко преживљавање, постаје здружени захтев људи који заједно ходају. Када постане опасно говорити јавно и када изостају они који наше гласове могу политички да заступају, ходање постаје најречитији облик критике.  

Наша подршка мирним грађанским протестима произлази, како из наших демократских убеђења, тако и из разумевања основних принципа функционалне демократије, која је могућа само ако све грађанке и грађани равноправно учествују у формулацији и доношењу политичких одлука које се на њих односе.

У садашњем друштву у Србији све су израженије погубне тенденције:

- Демократске институције су у потпуности „отете“ и као такве не раде у јавном интересу. Грађани и грађанке се у мноштву свакодневних животних ситуација не могу ослонити на рад институција, што међу њима ствара неповерење како у политичке установе, тако и у саму демократију.

А за празник најпознатијег српског светитеља патријарх српски Иринеј коментарисао је и грађанске протесте који се већ два месеца сваке суботе одржавају у Београду, а у последње време и у другим градовима Србије.

Он је у интервјуу Политици довео у везу демонстрације у Републици Српској и у Србији и навео да не види да ће бити користи за народ од протеста. Са друге стране, протођакон и уредник "Гласа Цркве" Љубомир Ранковић каже да то није став Српске православне цркве, јер тај став може да дефинише само Сабор.

Дан пошто су у Београду осми пут шетали незадовољни грађани, патријарх Иринеј у интерјвуу Политици истакао је да социјални проблеми и незадовољство које постоји код неких слојева друштва не треба да цепају народно биће.

"Са великом бригом сам пратио недавне демонстрације на улицама Бањалуке. Они који не желе добро Републици Српској и српском народу, тада су били задовољни. Не видим да ће бити користи за народ ни од подстицања на такве протесте у Београду и широм Србије. Можда неко не види или не жели да види, али сви ти процеси јесу повезани", рекао је патријарх.

Протођакон и уредник "Гласа Цркве" Љубомир Ранковић, међутим, каже да патријарх као политичко биће има право да изнесе свој став, али истиче да то није став Српске православне цркве.

"То дефинитивно не може бити став Цркве, јер патријарх када говори о политичким питањима и коментарише друштвене догађаје црква православна не зна за институцију еx цатхедра и његове изјаве у том погледу никага не обавезују. Институција која може да дефинише и изгради став цркве, то је Свети архијерејски сабор СПЦ", рекао је Ранковић.

Немачка планира прелазак на 5Г стандард мобилне мреже што би требало да буде велики замајац економији. Тај посао ће коштати десетине милијарди евра, а фаворит да га добије је кинески Хуавеи. Да ли је то безбедно?

Многи грађани Немачке користе паметне телефоне марке Хуавеи и не размишљају превише о тој чињеници. Али после многих, не баш позитивно интонираних вести последњих седмица о овом кинеском концерну, треба се запитати: какве су стварно тајне тог концерна? Јесу ли оптужбе за шпијунажу и корупцију истините? Колико је овај концерн независан од кинеске државе и тајне службе?

Једно је ако тоталитарна држава на далеком истоку можда прати шта тинејџери широм света пишу у чету својим другарима. А нешто сасвим друго је када једна компанија контролише комплетну мрежу као ону која треба да се гради у Немачкој.

Осим тога, овде се ради о много, врло много новца. Чак и за моћну немачку привреду. Торстен Герпот, професор за телекомуникацијсу економију на Универзитету Duizburg/Essen, каже да се за сада не могу доносити озбиљне процене трошка, али говори о „30 до 80 милијарди евра у наредне две деценије“.

Растући отпор широм света

Делује да су више него примерене сумње да би послови са овим телекомуникацијским концерном уједно значили и блиски контакт с кинеском тајном службом. Тога су неке земље већ одавно свесне. Аустралија и Нови Зеланд су искључиле могућност да се у градњу 5Г мреже укључи Хуавеи. У Норвешкој и Пољској такође размишљају о сличном потезу.

У Београду је синоћ одржан још један протест „1 од 5 милиона”, са које је глумац Бранислав Трифуновић прочитао писмо опозицији, чији су, иначе, поједини функционери, као СандеаРашковић Ивић, Зоран Лутовца, Бошко Обрадовић...били међу окупљенима на платоу код Филозофског факултета.

„Хоћемо да нам напишете како ћемо да вас контролишемо, да вас сменимо ако не будете ваљали”, рекао је Трифуновић и додао да учесници протеста хоће план здраве управе и да неће да на изборима бирају власт, већ управу.

Затражио је да ништа не бацају вечерас на РТС, како су то неки најављивали на твитеру, као јаја, према предлогу једне од организатора протеста, или тоалет папира, како је предлагао Јанко Веселиновић.

Глумац Никола Којо рекао је да је једини и прави циљ протеста председник Србије Александар Вучић и позвао учеснике протеста да „се иде до краја, до блокада, кордона, неплаћања, тоталне грађанске непослушности”. Он је оптужио председника Србије да је „суспендовао” правду и све институције и да је, каже, зауставио „проток енергије, љубави и радости”. Поручио му је да не треба да мисли да су захтеви протеста постављени у рангу мангупа који позове лифт и побегне.

Којо је позвао представнике опозиције да напусте све институције у којима има представника власти и најавио да ће се радити на формирању политичког тела протеста.

Окупљени су затим кренули у протестну шетњу, а носе транспаренте на којима, између осталих, пише „Реци не чики са сендивичима”, „Причају нам да је боље а у Пошти никад горе”, „Пробуди се, устани Србијо”.

Кад су стигли пред РТС покушали су да се састану са генералним директором и главним и одговорним уредником јавног сервиса, али састанка није било.

Посета Владимира Путина Србији ударна је вест и за медије у региону и свету. Многобројни сајтови и станице уживо су пратили дешавања у Београду. Руске телевизије вести почињу извештајима из Београда.

За британски Фајненшел тајмс посета Владимира Путина Србији је један од четири кључна догађаја у свету ове недеље - на листи су још гласање о Брегзиту и Ципрасовој влади и резултати америчких банака. Лист подсећа да је последњих година председник Србије морао да балансира између Русије, са којом дели културне и верске везе, и Евопске уније.

Британски Гардијан наводи да је Путин посетом указао председнику Србије највећу државничку почаст и да тако јача настојања Москве да задржи утицај на Балкану.

Би-Би-Си је јавио да руски председник предводи моћну делегацију са циљем да зацементира сарадњу са Србијом. То је за британски сервис опомена Бриселу да не треба олако да узима лојаност Србије.

С друге стране, Владимир Путин несумњиво ужива због нелагодности западних дипломата док посматрају како водећи кандидат за чланство у Унији простире црвени тепих, закључује Би-Би-Си.

Агенција Ројтерс оцењује да је посета подршка Александру Вучићу и његовој промосковској политици. И та агенција и америчка АП подсећају да се Београд није придружио западним санкцијама против Русије због Украјине и да не жели у НАТО.

Асошијетед прес извештава да су Путинов авион пратили "мигови" које је Русија недавно донирала Србији. Блумберг јавља - Путин је дочекан као херој док Србија покушава да добије додатну снагу у решавању косовског питања.

Кинески суфицит у односу на САД повећан је за 17,2 одсто, на 323,32 милијарде долара, упркос чињеници да је Америка повела трговински рат са Кином. Током 2017. године, пре почетка америчких трговинских санкција и кинеских контрасанкција, тај суфицит је износио 275,8 милијарди долара. Тај вишак у трговинској размени последица је раста кинеског извоза у САД у 2018. години за 11 одсто и стагнација увоза.

Велики кинески трговински суфицит са САД смета Вашингтону, који захтева од Пекинга да предузме кораке како би га смањио.

САД су прошле године увеле увозне царине на стотине милијарди долара вредну кинеску робу и запретиле додатним мерама у случају да Пекинг не промени своју праксу по питању индустријских субвенција и интелектуалног власништва, а Кина је узвратила својим мерама.

Истовремено, кинески извоз забележио је прошлог децембра највећи пад у последње две године, а неочекивано се смањио и увоз, што указује на даље слабљење друге по величини светске економије, наводе економски портали.

Извоз је неочекивано пао за 4,4 одсто у односу на исти месец годину раније, при чему је потражња ослабила на већини кинеских великих извозних тржишта.

Забележен је и неочекиван пад увоза за 7,6 одсто, што је највише још од 2016. године.

"Капитал економик" сматра да је пад кинеског извоза резултат деловања америчких царина. Увоз је, такође, нагло пао због мање домаће потражње. Слабија кинеска домаћа потражња већ се осећа и у свету. Успорена је продаја разних производа, од мобилних телефона до аутомобила.