Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Импотенција, хомосексуалност, наклоњеност десници или левици,  сексуално преносиве болести... неки су од најинтимнијих проблема и склоности које корисници откривају о себи док претражују интернет. Иако према новом европском закону ГДПР подаци о здравственом стању, сексуалности и религији спадају у посебну категорију, „Гугл” и други дигитални сервиси на основу њих профилишу кориснике и деле осетљиве податке са стотинама компанија које се надмећу да њихов оглас дође на праву адресу.

Због сумње да на овај начин крше ГДПР, организације у Уједињеном Краљевству, Ирској и Пољској поднеле су тужбе надлежним телима са захтевом да преиспитају лицитирање огласа у реалном времену јер верују да се у овом систему, који погађа практично сваког корисника интернета, масовно крши приватност, пишу технолошки портали.

РТБ, лицитирање у реалном времену, моћна је машинерија на којој почива велики део онлајн оглашавања. У аутоматизованом систему налик оном на берзи, у делићима секунде док траје учитавање неког сајта, оглашивачи износе понуде да се њихов оглас појави на екрану посетиоца који има највећи афинитет за понуђени производ или услугу. Његов дигитални идентитет чини низ бројева и приписаних му карактеристика: шта је куповао, које је сајтове посећивао, шта воли...

Тужитељи су као доказ приложили листе рекламних категорија које користе „Гугл” и Интернет адвертајзинг биро (ИАБ). Из њих се види да се онлајн понашање корисника „сецира и пакује” у засебне категорије како би се њихова пажња продала ономе ко понуди највише. Ту су сасвим безазлене категорије као што су скупи аутомобили, кућни љубимци, поезија и слично, али и врло осетљиве и интимне: деца са посебним потребама, ендокрине и метаболичке болести, контрацепција, неплодност, дијабетес, ислам, јудаизам, банкрот...

Европски закон је податке о здрављу, политичком опредељењу, верским и филозофским ставовима, сексуалности, раси и етничком пореклу сврстао у специјалну категорију личних података чија обрада налаже експлицитан пристанак корисника. Процес продаје реклама у реалном времену функционише толико брзо да давање пристанка не би ни било могуће.

Корисници не могу да провере нити избришу маркетиншке категорије које и технолошке компаније приписују, што такође није по закону. Већина нема појма да се ове етикете уопште везују за њих, а камоли да их купују треће компаније за које никад нису чули, па ова врста инвазивног профилисања очито мора бити у супротности са законом који налаже контролу појединаца над сопственим подацима, сматрају подносиоци тужбе.

Џон Рајан из приватне интернет фирме „Брејв”, Џим Килог из Групе за отворена права и Мајкл Вел са Универзитетског колеџа у Лондону тврде да су „Гугл” и друге компаније из индустрије персонализованих огласа створили чудовишни механизам масовног преноса података и да скупљају много више него што је потребно за пласирање релевантних огласа. Ти подаци даље иду до трећих страна које их употребљавају на низ начина, а појединац тешко може да разуме о чему се тачно ради и не пита се да ли пристаје на такав аранжман.

Детаљна истрага РТБ начина пласирања огласа могла би да има далекосежне последице за дигитални маркетинг, мада људи који су поднели тужбе кажу да би било довољно само да се промени политика обраде осетљивих података.

„Гуглу” је недавно (22. јануара) изречена казна у износу од 50 милиона долара због пропуста у заштити података по стандардима ГДПР. Француска агенција за заштиту личних података је, поступајући по две одвојене тужбе удружења активиста, закључила да амерички гигант није на једноставан начин информисао кориснике о томе на каква правила пристају приликом прикупљања података за циљано рекламирање. „Гугл” је најавио жалбу.

Јелена Каваја, Пoлитика