Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Института за филозофију и друштвену теорију

Професори, научници и запослени у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду подржали су грађанске протесте који се одржавају у све већем броју градова у Србији. Подршку је потписало њих 32-оје.

Ово писмо подршке преносимо у целости.

„Ми доле потписане професорке и професори, научнице и научници запослени у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, вођени друштвеном ангажованошћу као централном темом нашег рада, пружамо подршку протестима који се одвијају у све већем броју градова у Србији, прикључујући се на тај начин осталим иницијативама које долазе из академске заједнице. Ови протести су јасан знак да достојанствен живот, несводив на пуко преживљавање, постаје здружени захтев људи који заједно ходају. Када постане опасно говорити јавно и када изостају они који наше гласове могу политички да заступају, ходање постаје најречитији облик критике.  

Наша подршка мирним грађанским протестима произлази, како из наших демократских убеђења, тако и из разумевања основних принципа функционалне демократије, која је могућа само ако све грађанке и грађани равноправно учествују у формулацији и доношењу политичких одлука које се на њих односе.

У садашњем друштву у Србији све су израженије погубне тенденције:

- Демократске институције су у потпуности „отете“ и као такве не раде у јавном интересу. Грађани и грађанке се у мноштву свакодневних животних ситуација не могу ослонити на рад институција, што међу њима ствара неповерење како у политичке установе, тако и у саму демократију.

- У ситуацији у којој се непрестано крше уставне ингеренције и доводи у питање основна подела власти, грађани се подстичу да верују да је партократија исправан модел владања, и да је ауторитарни модел власти једини „ефикасни“ механизам за решавање друштвених проблема.

- Јавне политике нису формулисане у складу са основним демократским принципом који захтева укључивање грађана на свим нивоима одлучивања, нити укључују ставове стручне јавности, што је заједно резултирало прогресивним урушавањем здравственог, образовног, правосудног, и осталих система од јавног значаја.

- Паралелно с огромним осиромашењем грађана, јавни ресурси и природна добра се неконтролисано отуђују од њих. Имовина грађана који су на ивици егзистенције, немилице се одузима, а јавна предузећа представљају партијску награду за удомљавање недовољно квалификованих партијских кадрова.

- Србија се претвара у земљу јефтине радне снаге која се продаје на међународном тржишту, у земљу робовског рада и преживљавања, која је у врху листе европских земаља по неједнакости и експлоатацији људи.

- Јавно понижавање, демонстрирање да закон не важи за све подједнако, стално проказивање „непријатеља“ и сасвим нескривено гушење расправе, ставља до знања да је сваки облик другачијег мишљења, критике и алтернативног деловања, непожељан, а потенцијално и опасан. Србија данас је небезбедна земља у којој влада страх и арбитрарна виктимизација људи.

- У Србији се најављује пооштравање казнених мера, у време када у савременој науци преовлађује став да оштрина казни није пресудна за превенцију кривичних дела. У државној управи и правосуђу се масовно крши начело равноправности и елементарна права грађана нестручним и дискриминаторским поступањем. Србија је пре свега због нестручног и спорог рада правосуђа једна од земаља са највише предмета пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

- Јавне политике не уважавају ставове стручне ни научне јавности нити се осврћу на најновије резултате истраживања, што је резултирало прогресивним урушавањем здравственог, образовног, правосудног, и осталих система од јавног значаја.

- Непрестано стварање тензија и инсинуирање могућих насилних конфликата ствара атмосферу страха од другога, што се обилато експлоатише за маскирање кључних друштвених проблема. Људи се деле на патриоте и издајнике, распирује се нетрпељивост између различитих група грађана и стално се потенцира конфликт са другим нацијама.

- Услед распрострањености осећања политичке искључености, претње конфликтима и преовлађујућег лошег животног стандарда, у друштву влада атмосфера неповерења, разочарања и немоћи, па је Србија стигла у врх листе по исељавању (и то не само високо образованих) грађана којима је доста преживљавања.

Ходање постаје моћан, а можда и једини начин да се каже да се грађани питају, да имају шта да кажу, а да се то не може чути у јавним гласилима. Стога, подржавамо овај аутентични глас који се чује широм Србије као својеврстан процес политичког освешћивања које може изнедрити друштво слободних, одговорних и равноправних људи.

У Београду, 29.01.2019

Миливој Бешлин, научни сарадник

Петар Бојанић, научни саветник

Александра Булатовић, научна сарадница

Јелена Ћериман, истраживачица сарадница

Милош Ћипранић, истраживач приправник

Игор Цвејић, научни сарадник

Владимир Цветковић, научни сарадник

Балша Делибашић, истраживач приправник

Јелена Ђурић, научни сарадник

Александар Фатић, научни саветник

Ирена Фикет, научна сарадница

Марјан Ивковић, научни сарадник

Растко Јованов, научни сарадник

Марко Коњовић, истраживач приправник

Предраг Крстић, научни сарадник

Александра Лазић, истраживачица приправница

Марк Лошонц, истраживач сарадник

Предраг Милидраг, виши научни сарадник

Мрђан Млађан, истраживач сарадник

Олга Николић, истраживачица приправница

Сара Николић, истраживачица приправница

Александар Павловић, научни сарадник

Срђан Продановић, научни сарадник

Газела Пудар Драшко, научна сарадница

Жељко Радинковић, научни сарадник

Бојана Радовановић, истраживачица сарадница

Мицхал Сладечек, научни сарадник

Ђурђа Трајковић, научна сарадница

Милан Урошевић, истраживач приправник

Јелена Васиљевић, научна сарадница

Марија Велинов, истраживач приправник

Адриана Захаријевић, научна сарадница

Данас