Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Најновије рангирање на Шангајској листи, објављено јуче у подне, показало је да је Универзитет у Београду (УБ) пао за око сто места на скали поређења хиљаду универзитетских установа у свету. Док је најстарији универзитет у Србији прошле године заузео 302. место, сада је позициониран између 401. и 500. места на престижној листи коју још од 2003. године прави шангајски Универзитет Ђао Тонг. На овај пласман највише утичу научни радови универзитетских професора и осталих запослених, што наводи на закључак да је овогодишњи резултат, бар делом, узрокован падом у броју, квалитету и цитираности тих радова.

Како је истакнуто на сајту Универзитета у Београду, померили су се наниже „у односу на стабилно заузимање око 300. места у претходне три године”.

- До тога је дошло првенствено због чињенице да поједине земље, нарочито оне у Источној Азији, све више улажу значајна средства у оснаживање и позиционирање својих универзитета.

Иако је Шангајска листа неформална, ствар је престижа бити на њој, јер обухвата само два одсто светских универзитета. Критеријуми за рангирање су: алумни добитници Нобелове награде (и сродних дисциплинарних награда), наставници/истраживачи добитници Нобелове и сродних награда, број високоцитираних наставника/истраживача у оквиру одређене научне области. Такође, на позицију утичу и број научних радова објављених у часописима „Сајенс” и „Нејчер”, број научних радова објављених у часописима који се налазе и Индексу научних цитата и Индексу цитата друштвених наука, као и академски допринос према наведеним индикаторима у односу на број запослених - наводе представници УБ-а.

Они подсећају да је УБ у јуну потврдио своје место у рангирањима светских универзитета по научним областима, високо се позиционирајући у 25 научних области од укупно 54.

На листи Универзитета Ђао Тонг УБ се први пут нашао 2012. године, међу 500 рангираних и сада се жестоко приближио тој почетној позицији. У међувремену је 2016. успео да скочи на 298. место, а 2017. на 284. Прошле године пао је на 302. позицију, што значи да је из групе 300 најелитнијих прешао у групу од 400 најбољих универзитета, а сада је и та позиција нарушена.

Иначе, од првих 18 универзитета на овогодишњој Шангајској листи 15 је из Америке, а три су из Велике Британије. Убедљиви шампион, са сто поена, је Харвард, вицешампион је Станфорд, са 75,1 бодом, док је трећепозиционирани британски Кембриџ, који има 72,3 поена.

Са новим људима - лако и до 200. места

Новина у рангирању на Шангајској листи ове године је проширење списка са 500 на хиљаду универзитета. Захваљујући томе, међу најбољима се нашао и Универзитет у Новом Саду, који је позициониран између 900. и 1000. места. С обзиром на то да у свету постоји 20.000 универзитета, садашње позиције УБ-а, међу 500 најбољих, и новосадског универзитета, међу 1.000 академских установа, ипак говоре о веома успешном раду наших академских стручњака.

Ректорка Београдског универзитета Иванка Поповић изјавила је да је и само „присуство БУ на тој листи успех, с обзиром на недовољна улагања за науку и високо образовање у Србији”. Поповићева је рекла медијима да је пад на листи био очекиван, да се то знало а и показатељи то наговештавали већ претходних неколико месеци.

Како потврђује проф. др Петар Булат, проректор за наставу УБ-а, пад на скали престоничког универзитета у највећем делу је последица трке са земљама које улажу више у своје образовање.

- Са једне стране, суочени смо са одливом стручњака из Србије због бољих услова за рад и веће плате у иностранству, а с друге стране УБ се сусреће са ограничењем запошљавања нових кадрова. Онда се дешава ово што се десило на Шангајској листи. Као и у другим областима, тако и на универзитетима они богатији, који буквално имају неограничене буџете, могу да купе готове стручњаке који имају добре публикације и лако одскоче на Шангајској листи. Не мислим да су УБ-у неопходна баш велика средства, већ релаксација у запошљавању стручњака. Уз добар ветар у леђа који би УБ-у дала држава могли бисмо да се попнемо близу 200. места - уверен је проректор Булат, који додаје да је за сваку позицију изнад те потребан огроман новац, за који није ни рационално да у овом тренутку и стању наша држава улаже у научне и академске установе.

Драгана Јокић-Стаменковић, Политика