Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Међународна заједница ћути о томе што су Срби у Хрватској све минорнији, обесправљенији и нападанији као што је ћутала и пре 24 године, када је у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" протерано више од 250.000 Срба, док их се више од 1.800 води као погинуло и нестало, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас.

Веритас подсећа да су 4. августа 1995. године оружане снаге и полиција Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ, извршиле агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, тадашњу Републику Српску Крајину.

Агресија је извршена упркос томе што је та област, односно сектори "Југ" и "Север", била под заштитом УН, као и чињеници да су представници Републике Српске Крајине дан пре у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба.

Против Срба је ангажован седмоструко јачи агресор који је за неколико дана неравноправне борбе угушио отпор Српске војске Крајине. Срби из западне Крајине тада су, поучени историјским искуством, кренули у дотад највећу сеобу на исток, браћи по вери и нацији, подсећају из Веритаса.

У саопштењу се истиче да је и после престанка сваког отпора Српске војске Крајине агресор убијао људе који нису хтели или могли да оду са вековних огњишта, као и оне у избегличким колонама, до Уне и преко Уне, дубоко у територији тадашње Републике Српске. На евиденцији Веритаса налазе се имена 1.869 погинулих и несталих Срба у овој акцији и послије ње, од којих 1.220 /65 одсто/ цивила, међу којима је 551 жена.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.124 лица, док се као нестало води још 745, од којих 565 цивила, међу којима 289 жена.

Из Веритаса указују да Хрватска, осим што одуговлачи са идентификацијама 357 ексхумираних посмртних остатака, избегава и ексхумације на познатим местима укопа где се налази око 138 посмртних остатака углавном под ознаком "непознат", што је јединствен случај на подручју бивше Југославије.

Заробљавање је преживело око 1.500 припадника Српске војске Крајине, од којих су многи осуђени на дугогодишњи затвор због наводног ратног злочина.

У логоре за цивиле на силу је интернирано око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или нису могли да напусте огњишта, наводи се у саопштењу.

Крајина је опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.

Савет безбједности УН тада, осим "снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размјера", није донео било какве казнене мере против агресора.

Из Веритаса истичу да је "Олуја" једини злочин у којем су жртве Срби из Хрватске за који је суђено пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

Из Веритаса истичу да је претресно веће тог суда првобитно једногласно закључило да су двојица од тројице оптужених хрватских генерала били учесници удруженог злочиначког подухвата са циљем трајног уклањања српских цивила из Крајине силом или пријетњом силом, и осудило Анту Готовину на 24, а Младена Маркача на 18 година затвора, да би затим Жалбено веће, тесном већином, три према два, ту пресуду поништило и ослободило их по свим тачкама.

Хрватски судови су до сада за "Олују" правоснажно осудили само једну особу - етничког Албанца за случај "Прукљан" и "Мандићи" и једну неправоснажно - етничког Србина за случај "Кијани".

И Суд БиХ осудио је једног припадника Петог корпуса такозване Армије БиХ за ратни злочин над четворицом припадника Српске војске Крајине, које је уз његову сагласност, по заробљавању на Сувој међи на територији Хрватске, убио муџахедин из састава исте јединице.

У директној вези са овом операцијом је и поступак пред Федералним судом у Чикагу по тужби Срба из Крајине против консултантске фирме МПРИ /у којој се тврди да је МПРИ израдила план, обучила и припремила хрватске снаге за "Олују"/, односно њене правне насљеднице који је, након дугих преговора, у јесен 2016. заврсен поравнањем.

Вредније од симболичног новчаног износа је сазнање да је посредством овог поступка бар део свјетске јавности упознат о трагедији Срба из бивше Републике Српске Крајине, а којој су кумовале и америчке организације као МПРИ, истичу из "Веритаса".

Судски спорови против Хрватске у вези са "Олујом" воде се и пред Европским судом за људска права по тужбама оштећених Срба, који су изгубили спорове пред хрватским судовима или сматрају да хрватска државна тела нису спровела ефикасну истрагу о смрти њихових рођака - цивила убијених за време или непосредно после ове акције.

Међународни суд правде је у образложењу своје пресуде из фебруара 2015. 

године операцију "Олуја" оквалификовао као етничко чишћење.

У образложењу пресуде је наведено да су Хрвати хтели српску територију без Срба очекујући да сами оду, а не да их "униште у целости или делимично", па су, како би их натерали да напусте вековна огњишта, гранатирали њихове градове и избегличке колоне, убијали, као и физички и психички злостављали заостале цивиле и војнике и спречавали повратак".

Све то, међутим, према оцени суда, није досегло ниво геноцида.

И уместо да Хрватска, и без налога Међународног суда правде, одустане од слављења "акције етничког чишћења и масовних злочина" као двоструког државног празника /"Дан победе и домовинске захвалности" и "Дан хрватских бранитеља"/, славље се из године у годину претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима, указују из Веритаса.

РТРС