Прилози

страшнију од Крфа

Шта повезује Видо и Паг и зашто ова острва не би требало да буду места за журке и провод.

Вероватно сам један од ретких становника Србије који је грчко море први пут видео тек са четрдесетак година. Током деведесетих било какво море или одмор били су за мене "мисаона именица", а после, кад сам почела да радим, некад није било времена, а некад доброг плана.

Некако ми је стално измицало то путовање, а знатижеља бивала све већа. Коначно су се коцкице склопиле пре пет година.

Пошто ми купање и сунчање нису никад били приоритет, одлучила сам се за предсезону и неку врсту ходочашћа. Испунила сам себи давнашњу жељу да посетим Крф.

Наша "база" било је мало место на северу, а иако је био тек крај маја, топло време омогућило нам је да уживамо у чарима кристално чистог мора, прелепим плажама и опуштеној атмосфери грчког сеоцета.

Ипак, с нестрпљењем сам чекала излет до самог града Крфа и острва Видо.

Тешко ми је да опишем емоције које су ме преплавиле док смо се приближавали острву-симболу српског страдања у Великом рату.

Није чудо, размишљала сам гледајући таласе који су лагани запљускивали брод, да су ово место назвали Плавом гробницом. Тако интензивну плаву боју мора нисам никад видела или је то само била моја уобразиља, баш под утицајем чувених стихова Милована Бојића.

Искористили смо све овогодишње ресурсе планете Земље за Африку и Европу, саопштила је Европска комисија на свом Твитер налогу.

Данас је Дан еколошког дуга земље, односно дан до када смо потрошили природне ресурсе који могу да се обнове у овој години.

Климатске промене и деградација животне средине представљају егзистенцијалну претњу Европи и свету. Да би превазишла ове изазове, Европи је потребна нова стратегија раста која ће Унију претворити у модерну, економичну и конкурентну економију, у којој нема нето емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2050. године, наводи се на сајту Комисије.

Ипак, по рачуници Мреже за глобални еколошки отисак, ове године смо потрошили 9,3 одсто ресурса мање него прошле године. Пандемија изазвана коронавирусом спустила је трошење капацитета природе на ниво од пре 15 година, али стручњаци упозоравају да једино одрживи опоравак заиста може да спречи уништење природе.

После пола века од када се рачуна еколошки отисак, ове године први пут се бележи смањење потрошње природних добара и то као последица глобалних мера у борби против ковида 19.

Душка Димовић из Светског фонда за природу каже за РТС да је ове године индустрија мање радила и да се мање путовало.

„Кад кажемо да је мањи мисли се на смањени угљенични отисак. Он је 14, 5 одсто мањи него 2019, али иако је тај дан 22. августа Србија је чак раније потрошила 18. јула, своје ресурсе које има на располагању. Ту мислимо на шуме, на рибе, на воде на усеве, оно што ми потрошимо”, наводи Димовићева.

Сигурно вам се некада десило да то чујете или помислите за неког другог. Поготову ако сте, шта ја знам, размажено миленијалско одрасло, а не дорасло људско биће. Поздрав за госпођу из коментара са претходног текста. Немам доказ да је у питању гђа а не гдин, али бих радије водила замишљени разговор са неком женом, мушкарци мало спорије пале, замара ме то. Да, наравно да читам коментаре, мада сам ту оптужена за нерад а не за умор, ја ћу то ипак мало окренути у своју корист.

Уморна сам ти сестро слатка, од свега. Али буквално од свега што је око мене. У смислу баааш свега што је око мене, сваке сензације, сваке информације коју требим као некад што сам требила сочиво са бабом - лажна информација, корисна информација, бескорисна информација, дезавуишућа информација. А зилион их је, и информација и сензација. Или их барем ја све примећујем - од новог тренда кока - кола поезије у кампањи до вредних очију бака Слободанке код које купујем цвеће. Уморна сам од ове главе што ми је на раменима. Уморна сам, у ствари, од сопствене свести.

Сад, ово вероватно звучи чудно, али веруј ми и није. Истина је да је у питању једно доста трпно стање, ово је као да сам рекла уморна сам од гледања. Али ко пуно гледа тај може и од гледања да се умори. Уф, сад мора да те баш нервирам. Чекај да пробам боље то мало. 
Уморна сам од дилеме - отићи или остати, која ми се отприлике дешава као менструални циклус, једном месечно. Уморна сам од тога што има тај интернет и на њему има свега и све се чини никад доступнијим, и јесте али мораш баш јако добро да знаш шта хоћеш и на који начин што у ствари у опште није лако када постоји тај мали милион информација и опција око тебе и баш све те мами на своју воденицу. 

Делегације министарстава културе Србије и Републике Српске данас у у Београду дефинисале полазне основе за усаглашавање законских регулатива о српском језику и ћириличном писму у Српској и Србији. Делегације су предводили министри Владан Вукосављевић и Наталија Тривић, која је навела да је на састанку усаглашен заједнички став да су језик и писмо идентитетско право сваког народа, па тако и српског који живи са обе стране реке Дрине.

„То смо претходно дефинисали заједничком декларацијом, потписаном у марту прошле године у Сремски Карловцима, о српском културном простору рекла је Тривић новинарима после састанка у Београду. Она је напоменула да и Европска Унија, такође, декларативно подржава статусне измене које регулишу статус и писмо сваког народа, па тако и српског. Тривићева је рекла да то никако не угрожава остале конститутивне народе у Републици Српској, односно БиХ.

„Сваки народ, па тако и српски, има право да има регулативу која јаче и снажније позиционира у смислу очувања српског језика и писма као дела националног идентитета”, рекла је Тривићева.

Вукосављевић је навео да је састанак био веома конкретан и да су усаглашене основе о српском језику и ћириличном писму.

„Надам се да ће законске основе о српском језику и ћириличном писму бити идентичне у Републици Српској и Србији. Сигуран сам да ће на техничким детаљима законске регулативе радити стручњаци оба министарства, као и Министарства просвете Србије. 

Министар здравља Русије Михаил Мурашко сматра да су стране критике неосноване и да су последица страха од конкуренције

Вест да је Русија регистровала вакцину против ковида 19 после само два месеца испитивања збунила је стручњаке, али и обичан свет, јер од марта слушамо да ћемо је због сложеног процеса контроле у најбољем случају имати почетком следеће године. Осим уверавања руских званичника да је цепиво „Спутњик 5” ефикасно и безбедно, нема објављених научних извештаја који би у то уверили научну заједницу. Чак и да су ти подаци из прве две фазе испитивања јавно доступни и охрабрујући, струку забрињава чињеница да је одобрење дато пре почетка треће фазе испитивања. Она се спроводи на много већем броју добровољаца у односу на прве две, тако да се могу открити неуобичајени споредни ефекти који нису примећени на мањем броју људи.

Немачки министар здравља Јенс Шпан рекао је да руска вакцина није довољно тестирана и да је циљ да се направи безбедна и поуздана вакцина, а не да се буде први. Главни амерички епидемиолог Ентони Фаучи такође је изразио сумњу. Рекао је да САД имају шест и више кандидата за вакцину којим би по руским стандардима одмах могли да вакцинишу грађане, али да неће да ризикују. Скренуо је пажњу на то да се стандарди безбедности у Кини и Русији разликују од оних у САД. Никол Лури, некадашњи саветник у америчком Министарству здравља, каже за „Њујорк тајмс” да је Путиново прекјучерашње саопштење управо оно што Американци не желе да чују од своје владе у овом тренутку, јер би то значило да су се у процесу одобрења правиле пречице.

Цена злата попела се ових дана до нивоа који нису забележени још од септембра 2011. године, јер се инвеститори јагме за сигурном имовином услед високог степена глобалних неизвесности. Цена унце злата је први пут почетком овог месеца прешла праг од 2.000 долара и могла би да настави успон, напомињу аналитичари.

„Врло лако цена злата може да достигне 4.000 долара”, каже Френк Холмс, главни извршни директор инвестиционе компаније УС Глобал Инвесторс, преноси CNBC.

Указује, при томе, да се упумпавају билиони долара у финансијске токове како би се пружила подршка америчкој економији током пандемије Ковид-19, и додаје да министри финансија Г-20 и централне банке „раде заједно као картел и сви штампају хиљаде милијарди долара”.

„Никада до сада нисмо видели да централне банке штампају толику количину новца по нултој каматној стопи. Са нултим каматама, злато постаје веома, веома атрактивна првокласна имовина”, истиче Холмс.

Јунг-ју Ма, главни стратег за инвестиције у компанији за управљање богатством БМО, слаже се да постоје бројни фактори који подупиру даљи раст злата, али предочава да би два велика догађаја предстојећем периоду могла да промене актуелни правац кретања цена жутог метала.

„Само смо опрезни са проценом будућег дејства ових фактора... посебно када знамо да нама предстоје два велика догађаја која могу да промене садашњи курс. Један је, наравно, развој вакцине против корона вируса, а други догађај су избори у САД”, наводи Јунг-ју. Сматрамо, додаје, да нарочито вакцина има потенцијал да преокрене неке од ових позитивних фактора који тренутно раде у корист злата.

Министарка за јавне набавке Анита Ананд саопштила је да се потписује уговор са фармацеутским гигантом 'Пфизером' и америчком биотехнолошком фирмом 'Модерна', о набавци више милиона доза њихових експерименталних вакцина против Ковида-19. Овим уговорима Канада обезбеђује да ће добити њихове вакцине, које су ушле у трећу фазу клиничких испитивања, уколико се докаже њихова сигурност и ефикасност.

Резултати се очекују на јесен.

Домаћа компанија 'Провиденс терапјутикс', која такође ради на вакцини и у томе постиже охрабрујуће резултате, ових дана саопштила је да су још у мају затражили помоћ од федералне владе за наставак тестирања, али да још увек чекају одговор. Они тврде да би до средине наредне године могли да обезбеде пет милиона вакцина, уколико успешно спроведу тестирања на људима.

Начелница службе за јавно здравље др Тереза Тем упозорава да, ипак, вакцине пружају само наду, али да нису потпуно сигурно средство за престанак пандемије.

Слично каже и истраживач Метју Милер, ванредни професор на департману за биохемију и биомедицинске науке на 'Универзитету Мекмастер', који скреће пажњу да се нећемо вратити на нормалу истог момента када вакцина буде одобрена, већ онда када већина популације буде имуна на вирус.

Занимљиво је да је, по истраживању 'Ангас рајда', половина анкетираних спремна да се вакцинише чим вакцина буде доступна, али да готово трећина грађана показује опрез и наговештава да ће мало причекати са имунизацијом. Сваки седми анкетирани, пак, каже да уопште не жели да се вакцинише.

Новине Торонто

Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја" обележава се вечерас у Сремској Рачи, а на мосту преко којег су избеглице 1995. ушле у Србију је откривена спомен-плоча у знак сећања на жртве. Плочу су открили председник Србије Александар Вучић и члан Председништва БиХ Милорад Додик. Они су после тога положили венце, уз минут ћутања.
Током "Олује" из Хрватске протерано је више од 200.000, а убијено и нестало више од 2.000 Срба.
Комеморација се одржава у присуству председника Србије Александра Вучића, премијерке Ане Брнабић, председнице РС Жељке Цвијановић, српског члана Председништва БиХ Милорада Додика и патријарха СПЦ Иринеја.
Обележавање почело сусретом представника Србије и Републике Србије на мосту, после чега је почео помен за страдале који је служио патријарх српски Иринеј.
Патријарх је изјавио да једина кривца протераног и убијеног српског становништва током грађанског рата у Хрватској била то што су етнички Срби и православне вере.
"(Олују) обележавамо као највећу трагедију, а наша браћа Хрвати славе као највећи тријумф у својој историји", казао је Иринеј након парастоса на државној церемонији у Сремској Рачи, на тромеђи Србије, Хрватске и БИХ. Данас се обележава "тужан и трагичан догађај који је доживео српски, невини народ", рекао је о "Олуји. Тај догађај за српски народ "није дошао од неког далеког и непознатог народа, већ од народа са којим говори исти језик и са готово истом вером, а са којим је живео вековима и делио добро и зло", рекао је Иринеј.
Оценио је да протеривање Срба које је у Хрватској почело 1941, у време фашистичке Независне Државе Хрватске, траје до "данас".

Бујановац, Прешево и Медвеђа су и сада изузетно осетљиве средине, са крхким балансом у међуетничким односима.
Зато и даље потребан активан приступ свих државних институција, али и међународне заједнице, пре свега ОЕБС, да се тај баланс не угрози, изјавио је за ФоНет први председник Координационог тела за те три општине Небојша Човић.
“После деценија напора да локална власт буде мултиетничка и потпуно инклузивна, после деценија тужакања представницима дипломатског кора и међународних организација од дела албанских политичких странака из овог дела Србије, које су се непрестано жалиле да овај процес није онолико брз колико би они желели да буде, разочаравајуће је да се још једном испоставило да ни 20 година није било довољно да албански политичари на југу централне Србије до краја разумеју и прихвате суштину мултиетничког и инклузивног демократског друштва”, рекао је Човић. Он сматра да “формирање етнички чисте локалне власти у Бујановцу, у општини у којој етнички Албанци чине свега нешто изнад 50% укупног становништва”, није добро за ову општину и регион.
“Иако се већ 15 година не бавим активно овим питањем, изгубљени животи припадника наших служби безбедности и недужних грађана током ове кризе и година великог напора и енергије коју сам са свим сарадницима уложио да оружје утихне и све заједнице препознају значај и снагу мултиетничког друштва, дају ми за право да не останем нем на неподношљиву лакоћу немешања у свој посао свих оних чија је дужност била да сачувају овај крхки баланс”, додао је Човић. Он каже како “нема никакве сумње да је добро што су сви политички представници албанске заједнице коначно одлучили да се потпуно укључе у демократске процесе у земљи и апсолутно подржавам тезу да у демократском систему политички чиниоци сами доносе одлуку о евентуалним коалицијама и формирању извршне власти”, али упозорава да се “ради о још увек изузетно осетљивој средини, са крхким балансом у међуетничким односима“.

Потпредседник хрватске владе из редова Самосталне демократске српске странке Борис Милошевић објавио је Фејсбуку пост у којем објашњава зашто иде на прославу „Олује” - наводи да му није било лако да донесе ту одлуку, али да у Книн иде „отворена срца”, са надом да актуелна влада може направити важан корак ка будућности и друштву разумевања и толеранције.

„У Книн долазим као потпредседник Владе Хрватске задужен за људска права. Као члан Владе, Србин из Хрватске, свестан оптерећења ратног наслеђа у друштву које осећају Срби у Хрватској, али не само они, него и сви грађани Хрватске, морам размишљати рационално и одговорно те покушати допринети бољем друштву и грађењу културе мира”, написао је Милошевић у посту под називом „Прича једног Србина из Хрватске”.

Каже да му није било лако да донесе ову одлуку како због приватне породичне трагедије, тако због свих оних Срба који су у Олуји неког изгубили, оних који су у избеглиштву као и оних који су се вратили иако им је процес повратка опструиран, преноси Индеx.

„Судбину тих људи добро знам јер скоро цели професионални и политички стаж, протеклих 18 година, помажем у решавању њихових проблема”, навео је он. Присетио се и свог доживљаја Олује коју је, прича, дочекао у родном Шибенику, бринући тих дана за оца који је био мобилизован као хрватски војник, за своје пријатеље који су били у Хрватској војсци, као и за родбину која је била на другој страни.

После очеве демобилизације, прича он, одлазили су на село Брибирске Мостине где је био сведок пљачки напуштених српских кућа где је остала да живи његова баба која није хтела да напусти своју кућу.