Прилози

Америчка валута би у 2021. години могла да девалвира за једну трећину, упозорио је бивши председник банке "Морган Стенли Азија" Стивен Роуч и додао да би до тога могло да доведе нагло смањење штедње становништва и повећање државног дуга услед успешног опоравка после кризе главних трговинских партнера САД. 

Роуч тврди да се ера "прекомерне" привилегије“ америчког долара као главне светске резервне валуте ближи крају.

"Валуте успостављају равнотежу између унутрашње економске основе земље и спољне перцепције њене снаге или слабости", истиче он за Блумберг и додаје да се у САД тај баланс брзо мења, због чега је крах долара могуће очекивати у блиској будућности. Он подсећа да је од јануара до априла индекс долара порастао за седам одсто, јер су инвеститори šиром света у америцкој валути видели заšтићено средство током кризе корона вируса. 

Као резултат тога, сада, према проценама Банке за међународна плаћања, вредност долара је за 33 одсто изнад минимума 2011. године, али већ у 2021. години, он се лако може вратити на ове минимуме, губећи на вредности 35 одсто.

"Сваки курс валуте представља цену која одражава стање земље, економско, финансијско, социјално и политичко, у односу на упоредиве карактеристике других земаља. Односно, промене курса валуте су резултат поређења САД са Европом, Кином и тако даље", каже Роуч, преноси Спутњик.

Према подацима Банке за међународна плаћања, највећи партнери САД су Кина, Европска унија, Мексико, Канада и Јапан.

Вредност валута ових земаља одређује курс долара на међународним тржиштима за 72 одсто. Другим речима, да би долар изгубио на вредности, ове валуте морају да ојачају, што је врло вероватно. 

Само неколико сати пошто га је Кина упозорила да престане да даје неодговорне изјаве, канадски премијер Џастин Трудо је у свом данашњем саопштењу остао доследан тврдњи да притварање двојице Канађана Мајкла Спавора и Мајкла Коврига представља „политичку игру”.

„Током првих неколико дана притвора кинески званичници су истицали повезаност између ова два случаја. Било је очигледно од самог почетка да је то била политичка одлука од стране кинеске владе и ми је осуђујемо од самог почетка”, казао је Трудо.

Мајкл Ковриг и Мајкл Спавор приведени су након хапшења Менг Ванзоу у децембру 2018. у Ванкуверу и то је схваћено као покусај притиска на Канаду. Оптужбе против њих објављене су након што је канадски судија пресудио да случај екстрадиције извршног директора „Хуавеја” Менг Ванзоу може прећи у следећу фазу.

Трудо је у петак изјавио да су кинеске власти „директно повезале” случајеве Коврига и Спавора са случајем Менг и позвао је Пекинг да их пусти из притвора.

Рано јутрос портпарол кинеског министарства спољних послова рекао је да су оптужбе за шпијунирање „потпуно различите” од случаја Менг, која је ухапшена под оптужбом САД, јер је повезана са могућим кршењима трговинских санкција Ирану.

Међутим, кинески амбасадор у Канади Цонг Пеиву повезао је случајеве, па је тако прошлог месеца у изјави за „Глобал Њуз” рекао да сматра да ће се третман Коврига и Спавора побољшати уколико Канада врати Менг.

Трудо је, међутим, рекао да његова влада наставља да ради иза сцене како би осигурала пуштање двојице Канађана, али је и наставио да искључује могућност размене заробљеника.

A снимци показују другачије

Копнена граница између САД и Канаде је затворена за сва путовања која нису неопходна, али САД и даље дозвољавају Канађанима да уђу у земљу. Колико грађани нису адекватно обавештени о начину спровођења уведених путних ограничења, сведоче појединацна искуства како са једне тако и са друге стране границе. Пошто јој је забрањен улазак у САД преко копненог прелаза, Канађанка Карел Бенет је у мају ипак успела да одлети из своје покрајине Британске Колумбије у САД, где је први пут посетила свог једномесечног унука.

Када је први пут покушала да пређе границу и уђе у САД, амерички граничари су је одбили и онемогућили улазак, али истовремено су је питали "Да ли сте размишљали о летењу? Можда бисте требали то да погледате", препричава Бенет за CBC News.

Авионом путовање без проблема

Бенет је јако желела да посети своју ћерку, која живи у предграђу Сијетла, јер је једномесечни ћеркин син био болестан. Резервисала је лет из Ванкувера до Сијетла 22. маја. Овог пута није имала проблем да прође америчку царину и уђе у САД.

Многи Канађани нису свесни да, иако им је тренутно забрањено да посете САД, ипак то могу да остваре уколико путују авионом.

Америчка царинска и гранична заштита (CBP) рекла је за CBC News да се њихова ограничења путовања односе само на Канађане који покушавају ући у САД на копненим граничним прелазима, што укључује путовање аутомобилом, возом, трајектом и чамцем. Међутим, Канађани авионом и даље могу ући у САД уколико 14 дана пре пута у САД нису посетили Бразил, Кину, Иран, Ирску, Велику Британију или 26 европских земаља у шенгенском простору.

Данас, како рекосмо, нема ћораве кутије, али има политичког понашања које је некада давно произвело ово изборно чудо
Избори који ће се одржати за неколико дана по својој такмичарској дражи и неизвесности равни су данашњим изборима у Северној Кореји или негдашњим изборима у земљама „реалног социјализма“ и „реалног самоуправљања“. Србија још не баштини чисти систем ових држава, али свакако следи ток настајања таквог система у првим послератним изборима у Југославији, изборима за Уставотворну скупштину почетком 1946. године.
Тада је, формално гледано, постојао страначки плурализам, наслеђен из предратног времена, али је постојала и Комунистичка партија која је апсолутно доминирала политичким животом државе. Први избори били су слика и прилика тих историјских околности и, као такви, били су егземпларни оглед процеса деструкције страначког плурализма. (О овоме у антологијској књизи Војислава Коштунице и Косте Чавошког, Страначки плурализам или монизам, више издања - 1983, 1990, 2011).
Данас се не може предвиђати да ли ће садашњи избори у Србији бити увод у стварну и формалну ликвидацију страначког плурализма - много је вероватније да неће - али се поуздано може направити аналогија ових двају изборних искустава. Статички гледано, Србија има необично сличан страначки систем и, сходно томе, изборну ситуацију као и Југославија 1946. године.
Постоји мноштво политичких странака, али само једна управља државом, свеколиким јавним животом, па тиме и изборним процесом, као да је једина. Може се поставити питање, зашто се данашњи режим не пореди са Милошевићевим из деведесетих, него са Брозовим послератним?

Зашто Британцима сметају ови споменици

Битка за статуе не води се само у Сједињеним Америчким Државама. Брутално убиство Џорџа Флојда поново је у жижу јавности у Великој Британији ставио годинама спорно питање који су то споменици примерени савременом британском друштву и вредностима.

Демонстранти против расизма су на протестима прошле недеље, скрнавили, али и обарали неке од спорних статуа. Који то споменици највише боду очи дела британске јавности и зашто?

Споменик Винстону Черчилу на Парламентарном тргу у Лондону

Премијер, који је добио Други светски рат и проглашен за највећег Британца у историји, више не гледа, ослоњен на штап, у зграде парламента. Овај споменик задашчен је по наређењу градоначелника Лондона Садика Кана како би био "заштићен" од демонстраната против расизма. Ту одлуку премијер Борис Џонсон, који се идентификује са Черчилом и написао је и књигу о њему, сматра "апсурдном и срамном", истичући да је реч о "хероју, који је земљу спасао о фашистичке и расистичке тираније".

"Не можемо да цензуришемо и прекрајамо прошлост. Не можемо да се правими да имамо другачију историју", твитује Џонсон. 

Шта је спорно?

Винстон Черчил је несумњиво контроверзна историјска личност, која често није бирала речи.  У најновијем контексту замера му се изјава, дата пред Палестинском краљевском комисијом, којом је бранио злочине над Индијанцима у Америци и Абориџинима у Аустралији, оценом да је "јача раса, раса вишег реда, која је боље познавала свет, дошла и заузела њихово место". 

Спорна је и депеша из времена Првог светског рата, у којој Черчил снажно подржава употребу бојних отрова против "нецивилизованих племена".

Канадско-америчка граница остаће затворена и после 21. јуна, како је претходно било одлучено, за сав саобраћај који није неопходан, кажу извори Си-Би-Си њуза.

Извори канадске ТВ мреже који су директно упознати са ситуацијом, потврдили су да Канада и САД преговарају о продужењу граничних ограничења, али споразум тек треба да буде потписан. Обе земље су у марту постигле споразум о привременом затварању граница чиме су забрањена путовања, али се дозвољава трговинским пошиљкама и радницима који раде неопходне послове да наставе кретање у оба смера.

Нејасно је колико дуго ће бити продужена ограничења за прелазак из једне земље у другу.

Првобитни споразум продужен је први пут у априлу за 30 дана - до 21. маја, а други пут је продужен за још 30 дана прошлог месеца.

У понедељак је савезна влада најавила да ће Канада почети да допушта неким члановима породице одвојеним привременим ограничењима путовања због пандемије да пређу границу.

- Одобравамо ограничена изузећа, како бисмо омогућили блиским члановима породица, или особама са сталним боравком да дођу у Канаду. Ово је невероватно тешко време, тешко је бити одвојен од супружника, детета или мајке и оца - изјавио је премијер Џастин Трудо. Он је подсетио да ће свако ко уђе у Канаду морати да буде у карантину 14 дана, а непоштовање правила може резултирати "озбиљним казнама".

Те промене ступиле су на снагу у понедељак у поноћ и примењују се на стране држављане чији су чланови породице Канађани и имају стални боравак у земљи, а услов је и да немају корона вирус.

Танјуг

Кип Кристофера Колумба остао је без главе у Бостону, други је оштећен у Мајамију, трећи бачен у језеро у Вирџинији, а још један је срушен у Сент Полу у Минесоти, након смрти Афроамериканца Џорџа Флојда којег је убио бели полицајац.

Италијански истраживач већ је годинама предмет спора у САД-у. Морепловац из Ђенове који је у историји остао записан као онај ко је открио Америку, често се сматра једним од симбола геноцида над америчким Индијанцима и староседеоцима уопште.

Десетине америчких градова заменили су прославе Колумбовог дана у октобру - који је постао празник 1937. - даном сећања на "староседелачке народе". Али то нису учинили ни Бостон ни Њујорк који имају снажну италијанску заједницу којој је овај дан посвећен.

У Бостону је отворена истрага због скидања Колумбове главе на споменику, али до сада нико није ухапшен, рекао је портпарол локалне полиције. Градоначелник Бостона рекао је да ће кип бити уклоњен и да ће се причекати коначна одлука о његовој судбини.

"Мислим да је добро капитализовати ствари" на таласу протеста против расизма који тренутно потресају САД", рекла је за АФП једна становница Бостона, испред оштећеног споменика Колумбу.

"Као и црнци у овој земљи, староседеоци су били малтретирани. Овај покрет је моћан, а декапитација споменика је врло симболична", рекла је.

У Мајамију на Флориди кип који се налази у парку оштећен је црвеном бојом а на њега је исписано "Black Lives Matter" (Црни животи су важни) и Џорџ Флојд.

Још један кип тог истраживача срушен је у уторак увече у Ричмонду, у Вирџинији, и уз помоћ ужета довучен до језера и бачен у њега.

Покрет који напада симболе америчке робовласничке и расистичке прошлости погодио је и друге земље, поготово Велику Британију и Белгију, где су се последњих дана на мети нашли кипови који представљају фигуре из колонијалог доба.

Агенција Ројтерс јавља да је у четвртак срушен и Колумбов кип у Сент Полу, у Минесоти.

Директно

Глобална економија имаће ове године пад за 5,2 одсто, што би представљало најдубљу рецесију од Другог светског рата, прогнозира Светска банка. Као разлог за овај пад Светска банака наводи изненадно избијање пандемије вируса корона у свету и мере затварања са циљем њеног сузбијања.

У извештају "Глобални економски изгледи" Светске банке наводи се да би највећи број економија могао да доживи највећи пад производње по глави становника од 1870. године, као и да се очекује пад дохотка по глави становника за 3,6 одсто, због чега ће се милиони људи ове године суочити са екстремним сиромаштвом.

- Очекује се да, услед озбиљног поремећаја домаће потражње и понуде, трговине и финансија, економска активност напредних економија доживи пад за седам одсто, док се за нова тржишта и економије у развоју очекује пад за 2,5 одсто, што је прво смањење на нивоу ове групе у последњих најмање 60 година - истиче се у извештају. Такодј се наглашава да су најтеже погођене оне земље у којима је пандемија била најтежа и које се у великој мери ослањају на глобалну трговину, туризам, извоз робе и спољно финансирање.

Из Светске банке наводе да ће се јачина удара разликовати од региона до региона, и наглашавају да сва нова тржишта и економије у развоју имају рањивости, које су појачане услед спољних шокова.

- Осим тога, прекиди у приступу школовању и примарној здравственој заштити вероватно ће имати дуготрајне ефекте на развој људског капитала - наглашавају из Светске банке.

Потпредседник Светске банке за уједначени раст, финансије и институције Чејла Пазарбашиоглу рекла је да је ово веома забрињавајуће, јер ће криза вероватно оставити дуготрајне последице и довести до крупних глобалних изазова.

Дискредитација дела Десанке Максимовић

Удружење књижевника Србије затражило је данас одговоре и одговорност оних који су, како наводе, Десанку Максимовић прогласили „нижеразредном” песникињом у српским школама. Из УКС поручују да је збирка „Тражим помиловање” међу најбољим песничким књигама на српском језику, а теме су и модерне и универзалне, свевремене у актуелности и ванвремене у трајању.

Чини се, додају, да смета што се у њима пева језиком српског народа и о његовој историји у потпуно савременом кључу, који смета само онима којима је циљ гушење српског идентитета и књижевног наслеђа.

„Овај чин је и увреда за наше ученике и њихове професоре, али и саму Десанку, када се тврди да се 'ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, као и да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај'. Који ауторитети су то утврдили и о којој епохи говоре? И зашто се сумња у стручност наших професора и наставника књижевности, као и ниво зрелости и свести наших младих”, питају из УКС.

Даље се у писму наводи да Удружење књижевника Србије има обавезу да постави ова питања и захтеве, јер без његових чланова, преминулих и живих, незамисливо говорити о српској књижевности и њеном доприносу развоју просвете у Србији.

„Не само да не тражимо помиловање, већ одговор(ност) надлежних, будући да је ово незамислив чин рушења националног и историјског идентитета српског народа управо тамо где он треба да се обликује - у школама”, поручују из УКС.

Чувена српска песникиња Десанке Максимовић искључена је из школског програма трећег и четвртог разреда гимназије у Србији, јер је надлежна комисија сматрала да се не уклапа у "оквир епохе", пишу Вечерње новости. 

Комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања одлучила је да из трећег разреда искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог - чувену збирку велике песникиње "Тражим помиловање".

Такав поступак чланови комисије су навели да су дуго разговарали о најзрелијој збирци поезије "Тражим помиловање" и закључили да се "ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, као и да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај".

На одлуку је реаговала Задужбина "Десанка Максимовић" писмом Министарству просвете, Националном просветном савету и Заводу за унапређење образовања и васпитања, које су подржали Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић, Милосав Тешић, Алек Вукадиновић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић и други.

Разматрајући захтев Задужбине, комисија Завода је предложила да се збирка "Тражим помиловање" нађе у програму за први разред гимназије, уз закључак да би "на овај начин нашла своје право место као одек књижевне епохе средњег века".

Управник Десанкине задужбине Светлана Шеатовић навела је да образложење Завода да је "Тражим помиловање" ванвременско и да је "одек епохе средњег века" представља поништавање дуготрајног рада научника који су тумачили дело ове песникиње и доказали модерност и универзалну вредност њене поезије.

- Нажалост, на делу је писање неке нове књижевне историје, ослоњене на нове вредности, газећи песникињу духа, епохе и народа. Тражимо помиловање за Десанку Максимовић - рекла је Шеатовићева.

Академик и лауреат Десанкине награде Матија Бећковић, истакао је да је ово нечувена вест.