Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Искористили смо све овогодишње ресурсе планете Земље за Африку и Европу, саопштила је Европска комисија на свом Твитер налогу.

Данас је Дан еколошког дуга земље, односно дан до када смо потрошили природне ресурсе који могу да се обнове у овој години.

Климатске промене и деградација животне средине представљају егзистенцијалну претњу Европи и свету. Да би превазишла ове изазове, Европи је потребна нова стратегија раста која ће Унију претворити у модерну, економичну и конкурентну економију, у којој нема нето емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2050. године, наводи се на сајту Комисије.

Ипак, по рачуници Мреже за глобални еколошки отисак, ове године смо потрошили 9,3 одсто ресурса мање него прошле године. Пандемија изазвана коронавирусом спустила је трошење капацитета природе на ниво од пре 15 година, али стручњаци упозоравају да једино одрживи опоравак заиста може да спречи уништење природе.

После пола века од када се рачуна еколошки отисак, ове године први пут се бележи смањење потрошње природних добара и то као последица глобалних мера у борби против ковида 19.

Душка Димовић из Светског фонда за природу каже за РТС да је ове године индустрија мање радила и да се мање путовало.

„Кад кажемо да је мањи мисли се на смањени угљенични отисак. Он је 14, 5 одсто мањи него 2019, али иако је тај дан 22. августа Србија је чак раније потрошила 18. јула, своје ресурсе које има на располагању. Ту мислимо на шуме, на рибе, на воде на усеве, оно што ми потрошимо”, наводи Димовићева.

Експлоатација шума смањена је за 8,4 одсто, али је порасла бесправна сеча шума, као и илегални лов и риболов. Глобална епидемија пореметила је снабдевање храном и донела и глад и повећање количине бачене хране.

„Ове године можда је тај утицај на природне ресурсе био благо успорен због ковида, али то је само једно привремено успорење. Имамо доста података и доста чињеница које говоре у прилог томе да се трендови глобалног загревања и нестајања природних ресурса настављају”, каже Борис Ерг из Међународне унијеза заштиту природе.

Трећина животињских врста је угрожена. Људи и даље троше 60 одсто више природних добара негошто може да се обнови.

Изненадно смањење еколошког отиска изазвано пандемијом далеко је од намерне промене, која је потребна за постизање еколошке равнотеже, тврде стручњаци.

Да би превазишла ове изазове, Европи је потребна нова стратегија раста која ће Унију претворити у модерну, економичну и конкурентну економију, у којој нема нето емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2050. године, а економски раст се одваја од коришћења ресурса, и ниједна особа ни место нису препуштени сами себи, наводи Европска комисија.

Танјуг