Прилози

Бивши и садашњи студенти Универзитета у Кембриџу су отвореним писмом које су објавили на друштвеном мрежи Фејсбук дали подршку потписницима петиције "Уједињени против Ковида" и осудили "притиске и нападе којима су они изложени". Студенти и истраживачи с Кембриџа позвали су и на транспарентност при извештавању и објављивању информација од јавног значаја.

Писмо више од 30 потписника преносимо у целости: 
Ми, долепотписани студенти, алумни и истраживачи са Универзитета у Кембриџу, обраћамо се јавности услед низа немилих догађаја који су погодили нашу земљу. Не можемо да останемо неми на однос државе према својим грађанима, пре свега као грађани Србије, али и као синови, ћерке, сестре, браћа, рођаци, пријатељи и колеге многих који непосредно трпе последице таквог односа.

1. Изражавамо солидарност и пуну подршку потписницима петиције „Уједињени против Ковида”, и осуђујемо притиске и нападе којима су изложени. Згрожени смо атмосфером медијског линча према лекарима који се месецима несебично жртвују за све нас.

2. Осуђујемо излагање становништва ризику услед неконзистентних мера заштите током епидемије. Придружујемо се сумњи великог дела јавности око поузданости базе података КОВИД-19 и званичних података о броју заражених и умрлих. Позивамо на транспарентност при извештавању и објављивању информација од јавног значаја.

3. Најоштрије осуђујемо прекомерну употребу силе припадника полицијских јединица над учесницима протеста, као и привођења демонстраната без икаквог правног основа. Сматрамо неприхватљивим изрицање затворских казни у процесима по скраћеном поступку, а без могућности остваривања основног права на адекватну одбрану оптужених.

Проблем са председниковим дечачким сновима је у томе што је прва лекција у сваком спорту фер-плеј, а он је показао да за ту витешку дисциплину нема ни афинитет ни предиспозиције

Усред експлозије грађанског незадовољства, продужене репресије система због седмодневних протеста широм Србије, док још љубичасте маснице од пендрека нису избледеле, а прекршајни судови штанцују пресуде о тридесетодневном притвору младим демонстрантима почетницима, председник Србије се огласио на Инстаграму: „По други пут у животу сам постао студент, овога пута - Високе спортске школе струковних студија @sportskaizdravstvena, у жељи да постанем кошаркашки тренер за клинце. Не бисте веровали колико сам срећан што после много година крећем у остварење дечачких снова.“ Истина, најавио је председник тај куриозитет још пре извесног времена, али нема сумње да је прецизно изабрао тајминг објаве - после пристиглих најновијих резултата истраживања јавног мњења који му снове могу учинити спокојним и после повлачења са улица куљајућег беса грађана у распону од Не дамо Кошутњак до Не дамо Косово. Као да се њима обратио: Стрпите се, брзо ћу се ја повући. Али и првацима политичких странака: Ви ми не можете ништа, сам ћу да одлучим кад ћу да се повучем. А његови партијски другови, након ове објаве, нашли су се на појачаном посматрању - коме ће се насмешити брк. 

И док друштвене мреже горе од коментара, док грађани заједљиво закључују како се председник изгледа враћа на почетно подешавање, па можда из другог покушаја успе да изађе на прави пут а да не иде преко Карловца, Карлобага и Вировитице - једна од функција ове објаве је испуњена - померање пажње и пражњење беса је у току. Али прави цинизам лежи у пројекцији његових дечачких снова, у томе чиме би у будућности да се бави председник, који је Србији, како сам каже, изградио све путеве, аеродроме, болнице и фабрике које има, јер је пре њега била у цивилизацијском каменом добу. 

Чак ће и Кина пасти испод милијарде

За разлику од УН, научници прогнозирају да ће светска популација до 2100. знатно да се смањи. Прекретница ће бити 2064. године. Због ниског наталитета у неким регионима, слика света ће се променити.

Међународни тим научника објавио је у стручном магазину The Lancet да ће до краја овог века на Земљи највероватније бити 8,8 милијарди становника - две милијарде мање него што прогнозирају Уједињене нације.

Према ово прогнози, највише људи на свету ће бити 2064. године - око 9,7 милијарди. После тога, истраживачи очекују пад наталитета: у 183 од 195 земаља света наталитет ће толико опасти да без усељавања неће моћи да одрже број становништва.

Према студији, више од 20 земаља, међу којима су Јапан, Шпанија, Италија и Пољска изгубиће до 2100. године више од половине становништва. Чак и тренутно најмногољуднија Кина, која има 1,4 милијарде становника, до краја века ће имати само 730 милиона.

Одлучујући фактори: Образовање и контрола рађања

Према прогнозама, број становника ће порасти у афричким земљама јужно од Сахаре. За 80 година, Нигерија би могла да има 800 милиона становника и тако буде друга по броју стновника на свету, после Индије.

„Када жене имају већи приступ образовању и када могу да контролишу рађање, у просеку се одлучују за мање од 1,5 деце“, објашњава вођа студије Кристофер Мареј, са Института за здравствена мерења и процене (IHME) вашингтонског универзитета у Сијетлу, којег подржавају Бил и Мелинда Гејтс.

Уколико влада не донесе посебну меру

По најавама Хуфпоста Канада, могло би се догодити да сви који су током претходних месеци добили помоћ из федералног пакета, буду у обавези да наредне године на то плате порез.

Наиме, на уплату из Фонда за хитно реаговање, Canada Emergency Response Benefit (CERB), порез тек треба да се обрачуна. Оно што се уобичајено скине са износа за исплату, овде није одузето. Како објашњава Даг Хојс, стручњак за дуговања из фирме Хојс, Мишалос и сарадници, они који нормално имају повраћај пореза од хиљаду долара, сада би могли по тој основи чак да дугују и 1.400 или слично.

Због тога је могуће, неки кажу и вероватно, да ће држава донети неку меру за ублажавање тог пореског намета.

У сваком случају, порески дуг ће зависити од зараде у овој години. Они који су остварили приход испод граничног износа од 13.229 долара, неће морати да плате федерални порез.

Појављују се и разлике међу провинцијама. Ако је уплата из ЦЕРБ-а била једини приход, и уколико је износила 12 хиљада долара, у Алберти, Квебеку и Саскачуану нећете ништа морати да платите, али ће другде провинцијски порез бити од 46 долара у Новој Скотији, до 234 у Манитоби. Све изнад овог основног износа се додатно опорезује.

У тексту се напомиње да свако може да израчуна износ свог пореског дуга на основу обавеза по укупном износу прихода пре добијања помоћи, добијене помоћи  и очекиваних прихода после тога.

Колумнисткиња Недељника Љиљана Смајловић указала је на проблем олако изговорених оптужби и бруталног говора политичких противника у Србији и упитала да ли сада треба да се изненадимо што је једна маса гневних људи у то поверовала. Љиљана Смајловић је, гостујући у Дневнику РТС-а, коментарисала демонстрације у Србији и оценила да насиље изазива група бесних младих људи који су поверовали у неколико ствари.

"Једно је да суманути лудак влада Србијом, друга је да држава не брине о грађанима и да је организовала изборе због избора иако је постојала опасност од короне", наводи Смајловићева.

Са друге стране, како је додала, то су истовремено људи који изгледа не верују ни у корону, људи који су против вакцинације и који су "поверовали да ће председник издати Косово и Метохију".

"Ми смо до сада имали, ја сам то звала хладним грађанским ратом. Говоримо о овим олако изговореним оптужбама, о бруталном говору политичких противника, где се они оптужују за најгоре могуће ствари, за убиство, крађе. И да ли сада треба да се изненадимо што сада имамо једну масу гневних људи који су у то поверовали", упитала је Смајловићева.

Сматра да у Београду има јако много забринутих и уплашених људи, који се питају - "је ли ово почетак правог грађанског рата и шта ће се даље дешавати".

Стално се, како је навела, говори да лекари и Кризни штаб лажу и да су то преваранти. "То у неком моменту дође на наплату", указује Смајловићева.

Кабинет патријарха српског Иринеја, саопштио је да је дневни лист 'Данас' објавио тендециозни текст са изјавом владике Григорија и да их „не изненађује писање овог антисрпског листа“.'

„На празник Рођења светога Јована Претече и Крститеља, дневни лист 'Данас' објавио је тенденциозни текст под насловом 'Владика Григорије: Усмерити новац у болнице, а не у цркве'. Не изненађује нас писање овог антисрпског листа, као што нас не изненађује ни изјава реченог владике, али смо згрожени над чињеницом да се тешка епидемиолошка ситуација у Србији и несрећа свих нас заједно користи за политичке обрачуне и напад на СПЦ. Жалости нас и чињеница што се један од епископа СПЦ сврстао на страну оних који су до сада јасно показали ко су и шта су и да не желе добро СПЦ, а самим тим ни српском народу“, наводи се у саопштењу кабинета патријарха објављеном на порталу СПЦ. 

Како се додаје, „због чега је, или, боље рећи, коме је потребно да међусобно супротстави изградњу 'Спомен-храма Светог Саве' на Врачару, као црквени и национални пројекат, и епидемију корона вируса, као и проблеме наше државе и народа у тешкој борби за живот свакога човека?“

„Зар владика Григорије и његови пријатељи, истомишљеници и саговорници из 'Данас'-а мисле да Црква изградњом Спомен-храма на било који начин одмаже овој борби или тврде да би ситуација била боља да се изградња потпуно обустави, као у време Јосипа Броза? Одговор не треба чекати јер је свима унапред познат. На њихову жалост, пројекат изградње Спомен-храма је црквено-државни пројекат од изузетног значаја, започет пре више од сто година, и актуелна одлука Владе Србије је само једна у низу раније договорених мера његове реализације, у чему свој велики допринос дају и Руска Православна Црква и руска држава. Свако довођење у везу ове одлуке Владе Србије са било чиме осим са изградњом Спомен-храма је злонамерно и неистинито“, истичу представници СПЦ.

За разлику од неколико претходних, нова влада Хрватске, биће изгледа формирана врло брзо кад се сада зна колико је ко добио заступника у Сабору. ХДЗ већ има најављену подршку 78, а већина у Сабору је 76 заступника.

Председник Самосталне демократске српске странке за РТС објашњава какве би српска мањина имала користи од партнерства са најјачом странком.

"Наставићемо са повратком развоја повратничких средина, са развојем комуналне инфраструктуре, прије свега водовода и путева. Наставићемо са остваривањем права у сфери образовања, језика и службене употребе писма и наставићемо о решавању статуса мањинских институција Срба у Хрватској", каже Пуповац.

Многи су прижељкивали да ХДЗ направи чврсту Владу са Мирославом Шкором, нескривеним десничарем који је тражио укидања појединих права мањина, а који у својој партији има бивше популарне ХДЗ-овце попут Златка Хасанбеговића, релативизатора усташког покрета кога је баш Пленковић испратио из странке.

Политиколог Гордана Виловић каже да не постоји бојазан да то за следеће изборе ојача Домовински покрет. И да ће се они као интересна групација врло вероватно распасти.

"Сматрам да има тамо пуно људи који напросто не пашу једни другима, да је то једна хетерогена скупина и да ће се то полако осипати", истиче Виловић.

Велики проблем који се понавља каже, је све мања и мања излазност.

"Једноставно, чини ми се да не налазе смисла више из оног што сам чула и разговарала с људима. То је једна велика скупина шутљивих људи који одбацују сваку могућност да судјелују у томе", наглашава политиколог Гордана Виловић.

Следеће године у Хрватској се одржавају локални избори који су посебно важни за мањине. Српска, која је на овим изборима имала 30.000 гласова, могла би то чак да упетостручи ако буде обавила пријаве на време или дошла у Хрватску да гласа.

РТС, Владмир Банић

Не само што појединци из врха власти не знају за стид, већ неће ни да носе маске. А требало би. Бар понекад, када се понашају као прави друмски разбојници

Људи, није срамота носити маску. Апсолутно није срамота. И не поздравити се, не пољубити се са неким, него са пристојне раздаљине попричати и прескочити те ствари. Овако је, скоро очински оштро, несташним грађанима лекцију очитао министар здравља Златибор Лончар 27. јуна. Није, наравно, мислио на председника Александра Вучића и премијерку Ану Брнабић, шефове економског и здравственог Кризног штаба за борбу против ковида-19, који су са колегама из СНС-а изборну победу шест дана раније славили без маски. Јер, чим су затворена биралишта више није имало шта да се крије. Или, можда, ипак јесте, али су у сваком случају маске пале.

Није Лончар мислио ни на колеге који су истог дана док је он грдио грађане, сазнали да су позитивни на ковид-19. А знао је да ни председница Скупштине Маја Гојковић, ни министар одбране Александар Вулин, ни шеф Канцеларије за Косово Марко Ђурић на слављу СНС-а нису носили маске. Напротив, из петних жила су се трудили да их сви виде да су ту, у првим редовима. Па, побогу, да су се маскирали неко би могао да помисли да ни њих шеф није позвао на прославу, као Небојшу Стефановића. А, без икакве зле намере, чини ми се да би то за неке било много горе него да „фасују“ вирус. Јер, уз дозу среће, вирус се прележи за 14 дана, а онај кога шеф држи на „социјалној дистанци“, осуђен је на много дужу (само)изолацију. 

Највеће модне светске компаније већ месецима уназад бележе губитке од којих се очигледно тешко могу опоравити, па  затварају радње широм света. Шведски ланац трговине одећом „Х&М”прошле недеље је саопштио да је због пандемије други квартал закључио са двоструко нижим приходима у односу на исти период прошле године. На водећим тржиштима продаја овог ланца значајно је опала - највише у САД, за 71 одсто, затим у Немачкој 42 одсто и у Кини у где је продаја смањена за 28 процената. Како су пренели светски медији нешто боље резултате ова компанија је забележила у интернет продаји којој се све више окреће.

Другачије навике купаца увеле су дигитализацију и у малопродају одеће што ће се и у будућности, по свему судећи дешавати. Од укупно 51 интернет трговине овог шведског модног ланца колико их сада има, у првих неколико месеци ове године отворено је чак 48.

Истим путем опоравка креће се и шпанска „Зара” која је недавно такође најавила да ће затворити 1200 трговина широм света. Хаос који им је изазвао вирус корона ће, објаснили су власници, покушати да санирају повећањем онлајн продаје. Затварање радњи очекује се највише у Азији и Европи. По писању „Гардијана”, 107 продавница се затвара у Великој Британији . „Индитеџ”, власник овог, али и још неколико брендова је саопштио да је промет у продавницама од 1. фебруара до 30. априла пао  за чак 44 одсто. Истовремено је интернет продаја порасла за 50 одсто, због чега су одлучили да се преоријентишу на онлајн продају посебно што и на том тржишту расте конкуренција.  „Индитеџ”, који контролише његов оснивач „Амансио Ортега”, преноси „Гардијан”, планира да потроши милијарду евра на своју интернет понуду до 2022. године и додатних 1,7 милијарди евра у трговинама како би омогућио боље интегрисање са веб страницама за брже испоруке и праћење пошиљки у реалном времену.

Данас се прославља Видовдан, велики празник Српске православне цркве и значајан датум у српској историји, који се налази и у календару државних празника, али се празнује радно. Од краја 19. века овај дан се обележава у знак сећања на Кнеза Лазара и јунаке који су погинули у Косовском боју на Видовдан 1389. године. Сам назив потекао је, по једном веровању, од Светог Вида, мученика са Сицилије који је још као дечак стекао исцелитељску моћ, а по другом од бога Световида који се сматра и врховним божанством старе српске вере.

Видовдан је, без сумње, најважнији датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета Срба. То што су се некада давно али и касније на овај датум, намерно или случајно, одиграле многе битке, атентати, изручења, успони и падови, само је појачало мит о Видовдану.

Видовдан је непокретни црквени празник који увек пада 28. јуна, а на тај датум се кроз српску историју, случајно или намерно, десило много битних догађаја. Видовдани су били поводи за остваривање политичких интереса, учвршћивање власти, али и за припремано „доказивање моћи” међу светским силама. Шта се све у прошлости догодило на Видовдан?

Косовска битка

Основну базу Видовдана чини бој на Косовском пољу, који се догодио недалеко од Приштине 28. јуна, по старом календару 15.јуна, 1389. године.

Српска војска, под водством Цара Лазара, Вука Бранковића, Милоша Обилића и многих других савезника суочила се са османлијском војском коју је водио Мурат Први и његови синови Бајазит Први и Јакуб. Узрок конфликта је била офанзива од стране Османлија на хришћанска царстава на полуострву Балкану.