Као посебно тежак пример навела је Сисак: „Седамнаест година после злочина над српским цивилима у Сиску нико од одговорних није приведен на суд. Хрватска је у процесу придруживања Европској унији, а Амнести интернешенел тражи од службеног Брисела да један од услова буде процесуирање ратних злочина”,напоменула је Ирена Кан после састанка с представницима Европског већа и парламента о Хрватској.Амнести интернешел процењује да је у Сиску убијено око стотину цивила српске националности, а током 1991. и 1992. године грађани су одвођени, злостављани, мучени и убијани на локацијама Барутана, ОРА и Јодно. Тај податак (о најмање 107 убијених српских цивила и списак са њиховим именима) још пре десетак година објавио је Стипе Шувар у свом часопису „Хрватска љевица”, али до данас још нико није одговарао,иако су била наведена и имена најпознатијих ликвидатора. Радило се о списку само оних убијених Срба за које су издате службене умрлице, док је коначансписак ликвидираних и несталих знатно дужи.
У време када су чињени злочини шеф Кризног штаба на подручју Сиска био је Иван Бобетко, син генерала Јанка Бобетка који је био начелник Главног штаба Хрватске војске, шеф полиције у Сиску био је ЂуроБродарац (каснијежупан), а Јадранко Габрин је био командант резервне јединице МУП-а „Вукови” за коју се верује да је починила и највише тих злочина.
Загребачки адвокат Лука Шушак познат је по бројним одбранама и заступањима оптужених или оштећених Срба у Хрватској у вези са ратнимзбивањимапротеклих година, па тако и у случајевима с подручја Сиска. О својим сазнањима обавештава и организације за људска права, па тако и Амнести интернешенел и учествује на стручним округлим столовима на тему ратних злочина. Замолили смо га зато да за „Политику” прокоментарише ову интервенцију Амнестиинтернешенела код челних људи Европске уније.
„То је у сваком случају позитиван догађај, усмерен ка јачању права и начела законитости”,каже Шушак и указује да није проблем само „гурање под тепих” ратних злочина као што је то случај Сиска, него и пресуде без доказа и претварање жртве у злочинца, наравно само када се суди Србима.
У вези са Сискомон има још једно негативно искуство, а тиче се обештећења за убијене чланове породица: „Код тражења накнаде штете не признају се искази Срба да су припадници Хрватске војске одводили њихове најближе и убијали их. И не само да губе такве спорове, него их још и пљачкајутако што им се наплаћују трошкови поступка и заступања”,каже Лука Шушак и наводи пример: „У случају Миљевић Душан, где је седам сведока навело да су припадници ХВ-а извршили убиство, судско веће је окренуло чињенице у смислу да је ’можда била провокација’, па је тужитељки која је тражила обештећење за убиство оца још наложило да плати 45.000 куна (око 6.200 евра) за трошкове поступка. Тако се углавном суди у Сиску, а подржавају их виши удови”, напомиње, такође, Шушак за наш лист. 
Радоје Арсенић