Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Може ли Сребреница, у којој су према пресуди Међународног суда правде војска и полиција Републике Српске починиле геноцид над Бошњацима, постати вишеструки симбол – страдања, правде, помирења, мира и напретка? Жељу да Сребреница постане симбол добра, а не зла, исказао је начелник ове општине Абдурахман Малкић.
Он је, говорећи на данашњем комеморативном скупу у Меморијалном центру „Поточарима” и сахрани 308 страдалих Бошњака, поред осталог, рекао да одговорни за ратни злочин морају бити кажњени, да се истина мора сазнати и тиме „отворити врата за помирење”. Малкић је казао да од Сребренице треба направити „истинску мултиетничку заједницу, која ће, поред симбола патње и страдања бити и симбол мира, напретка, сигурне и лепе будућности”.
Да се, између прошлости и будућности Босне и Херцеговине „налази правда од које се никада неће одустати” нагласио је и високи представник међународне заједнице Мирослав Лајчак. Сличне поруке упутили су и други међународни званичници – амерички амбасадор у Сарајеву Чарлс Иглиш и потпредседница Европског парламента Дијана Валис.

Први високорангирани српски политичар који је отворено рекао да се у Сребреници догодио злочин застрашујућих размера, бивши председник Републике Српске Драган Чавић је за наш лист рекао да је Сребреница одавно симбол страдања, али је далеко од тога да постане и симбол правде, помирења, мира и напретка. „Све што сам рекао пре четири године – стоји и сада. А тада сам казао да је за девет јулских дана 1995. године на подручју Сребренице исписана црна страница историје српског народа. Такође, казао сам да желим да, на основу извештаја Комисије за испитивање догађаја у Сребреници и око ње од 11. до 20. јула, српски народ упознам са делом истине која је, иако непотпуна, ипак застрашујућа. Извештај је и за мене био шокантно суочавање са трагичном истином о људском страдању великих размера”, подсетио је Чавић.
Али, додао је он, да би Сребреница постала и синоним за правду, помирење, мир и напредак, неопходно је да се стави тачка на манипулације бројем и начином страдања Бошњака. И да се, без оклевања, призна и друга страна њене тамне медаље. „Најпре се говорило о 16.000, па 14.000, затим 12.000 и 10.000 страдалих. На крају се лицитирање бројем жртвама зауставило на нешто више од осам хиљада стрељаних Бошњака, иако је Истраживачко-документациони центар из Сарајева, којим руководи Мирсад Токача, утврдио да је у Сребреници укупно страдало 8.945 лица. Истина, у јулу 1995. страдало их је највише – 6.886. У тај број урачунати су стрељани, погинули у пробоју према Тузли и нестали”, додао је Чавић.
Може ли се уопште говорити о правди када се зна да за злочине над Србима у Сребреници и околним општинама до данас нико није осуђен. А само на братуначком гробљу почива 3.276 Срба, већином цивила, које су побиле јединице бошњачке Армије БиХ, углавном стациониране у Сребреници. Од завршетка рата до данас ниједан високи представник и амбасадор западних држава није 12. јула дошао у Братунац да ода пошту српским жртвама.
О тој црно-белој слици страдања у Подрињу говорио је и премијер Републике Српске Милорад Додик. Он је, оштро замерајући међународним званичницима, пре две године рекао „да међународна заједница мора почети да све жртве гледа истим очима и да сви злочинци морају бити кажњени”, и да „мора показати поштовање и према српским жртвама”. Додик је тада казао да су највиши званичници Републике Српске одлазећи у Поточаре „показали да поштују бошњачке жртве”.
Да Сребреница није била само „масакр Срба над муслиманима” потврђују и речи бившег координатора цивилних послова Уједињених нација у БиХ Филипа Корвина. Он је рекао да је Сребреница, у ствари, „била серија крвавих напада и котранапада, који је после трогодишњих борби доживео свој врхунац 1995. године”. „Докле год бошњачка политичка елита, Тужилаштво и Суд БиХ и међународни званичници не отворе страницу која се зове страдање Срба у босанскохерцеговачком рату, цела БиХ, а не само Сребреница, биће далеко од истине, помирења, мира и напретка”, закључио је Драган Чавић.
Силајџић: Грешке се и даље праве
На данашњој комеморацији у Поточарима, где је до сада укупно сахрањено 3.214 Бошњака, говорио је и бошњачки члан Председништва БиХ Харис Силајџић. Он је и овај скуп искористио да понови своју одавно познату тезу да се „политиком геноцида не могу остваривати политички циљеви. Због тога је важно да потврдимо наше опредељење, не само речима него и делима, да је правда ипак достижна”, казао је Силајџић.
Констатујући да су у лето 1995. године направљене грешке, Силајџић је додао: „Због чега се грешке и пропусти и даље праве, поготово када је у питању спровођење пресуде Међународног суда правде.” Он је истакао да та пресуда не сме остати у архивама суда, већ мора бити адекватно примењена јер се не тиче само БиХ, него и целог света.
Говорећи о пресуди и Србији, Силајџић је казао да покушаји да се „одговорност Србије припише власти Слободана Милошевића једноставно нису могући”, јер „постмилошевићевска власт крије оптужене за ратне злочине у Сребреници дуже него што их је крио Милошевић”.
Данашњи комеморативни скуп у Поточарима код Сребренице, којем је према проценама агенција присуствовало око 20.000 људи, протекао је без иједног изгреда. Скуп су обезбеђивали Министарство унутрашњих послова Републике Српске и Агенција за истраге и заштиту БиХ.
Боро Марић