Одлука Владе Србије да Фонду дијаспоре за матицу, након осам година, врати главницу финансијских средстава, значајан је корак за успостављање поверења између државе Србије и њених грађана који живе у расејању, речено је на седници Управног и Надзорног одбора Фонда у Министарству за дијаспору у Београду.
Фонд дијаспоре за матицу основан је 1999. године, након НАТО бомбардовања Србије. Тада је, на Првом сабору матице и расејања, донета одлука да се средства из Фонда, пре свег а, прикупљена од Срба који живе у европским државама, уложе у обнову објеката порушених или оштећених у војној агресији. За непуних годину дана, како је истакао члан Управе Фонда Милоје Милићевић из Берлина, прикупљено је око 7,5 милона евра. Због економске блокаде, новац Фонда је депонован у дипломатским представништвима тадашње СР Југославије, одакле се дипломатском поштом слао на рачун Београдске банке у Београду.
Средствима из Фонда обновљен је мост код Варварина, саграђен мост преко Западне Мораве у селу Јасика код Крушевца, а обновљена је и дечија болница Драгиша Мишовић и Ортопедска болница на Бањици у Београду. Новцем из Фонда обновљене су порушене војне касарне и школе и асфалтирано више од сто километара пута у Поморављу у Шумадији. Милићевић је рекао да је, до октобарских промена 2000. године, потрошена готово половина сакупљених средстава хуманитарне помоћи.
Међутим, после октобарских промена неутрошена средства, у износу од око 3 милиона и 200 хиљада евра, финансијске службе у Влади Србије су без оправданог разлога најпре блокирале, а потом гурнуле у стечајну масу Београдске банке. Тиме су инвестиције и хуманитарна активност прекинуте, а у расејању је престало прикупљање прилога за добротворни Фонд, истакао је Милићевић. Он је додао да тај новац није смео да се нађе у стечајној маси банке, јер је Управа Фонда 17. новембра 2001. године, пре стечајног поступка, поднела захтев да се средства из Фонда пребаце на новоотворени рачун Рајфајзен банке у Београду. Милићевић је указао да је Фонд, током последњих осам година, у неколико наврата судским путем, покушавао да поврати свој новац, али да је тек 29. септембра 2008. године Министарство за финансије, на основу закључка који је донела Влада Мирка Цветковића, уплатило главницу новца Фонду дијаспоре за матицу у износу од 262 милона 200 хиљаде динара на рачун банке Интеза у Београду.
Овим је започето решавање једног од најтежих проблема који је годинама оптерећивао односе између дијаспоре и матице, рекао је Милићевић, додавши да никоме није у интересу да наноси штету Фонду који је основан за добробит грађана Србије. Говорећи о плановима за даље улагање враћеног новца, Милићевић је истакао да су још 2002. године Савет Сабора и Управа Фонда донели једногласну одлуку о расподели преосталих средстава. Тада је одлучено да се сума од 100 хиљада евра одвоји за помоћ деци на Косову и Метохији, исти износ за куповину сеоских имања за трајни смештај расељених и избеглих породица, а да се 10 хиљада евра потроши за подизање спомен-храма јунацима из Првог светског рата на Мојковцу. Милићевић је рекао да је Управа Фонда упутила предлог Влади да заједнички учествују у даљој изградњи објеката за трајни смештај избеглих лица, нарочито у угроженим крајевима наше државе. Наш предлог је, објаснио је Милићевић, да држава Србија учествују са две, а Фонд са једном трећином укупних трошкова. Изражавајући жељу да Фонд постане трајна институција за помоћ матици, Милићевић је захвалио Министарству за дијаспору, које од свог оснивања 2004. године, помагало да се Фонду врате блокирана новчана средства.
Оливера Миловановић.
Ауторска права Радио Оаза 2026