Како је рекао Варади суд ће дати рок у којем ће Србија припремити одговор на тужбу, а евентуално и противтужбу.
"Тај рок ће бити одређен врло скоро, а он ће бити прилично дуг", напоменуо је Варади.
Коментаришући могућност договора изван суда, Варади је подсетио да је Србија више пута понудила вансудски договор.
"То није било одбчено, али није било ни позитивног одговора. Вероватно би сада Хрватска требало да реагује на неки начин, ако то сматра за сходно", навео је Варади.
Као значајну, Варади је напоменуо чињеницу да је суд одлучио да се током главне расправе изјасни о приговору Србије да предмет тужбе не могу бити злочини почињени пре краја априла 1991. године, када је формирана СР Југославија.
Варади је поменуо да он неће бити на челу тима који ће учествовати у главној расправи, зато што је било договорено да се бави само процедуралном страном поступка.
Правни заступник Србије Тибор Варади изјавио је раније да су, након овакве одлуке Суда, могуће  три опције: да Србија подигне противтужбу или да само настави одбрану, а могуће је и вансудско решење спора.
Под условом да не буде постигнут договор ван суда, што је по оценама аналитичара мало вероватно, следи расправа о суштини спора, и готово извесна противтужба Србије за геноцид над Србима у Хрватској која би се заснивала на континуитету геноцида из времена тзв. "Независне државе Хрватске", квислиншке творевине нацистичке Немачке, у чијим је логорима смрти ликвидирано на најстрашније начине око 750.000 људи.
Правни заступници Србије су у расправи, одржаној крајем маја ове године, оспоравали надлежност суда и негирали да је у последњем рату почињен геноцид над Хрватима.
Шта тражи Хрватска
Према оценама струачњака МСП се налазио пред правно сложеним и тешким задатком, јер се по трећи пут изјашњавао о истој ствари - надлежности, при чему је раније донео две супротне одлуке.
У тужби, која датира из 1999. године,  Хрватска је тврдила да је званични Београд одговоран за "етничко чишћење хрватских грађана, као облик геноцида, зато што је директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације".
Званични Загреб је тужбом тражио да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати ратну штету у износу који би утврдио суд.
Исти случај, различите одлуке  
У ранијем поступку, по тужби коју је БиХ поднела против СРЈ због геноцида, Међународни суд правде је исти прелиминарни приговор Србије одбацио и огласио се надлежним. Суд је потом утврдио да су власти у Београду одговорне што у јулу 1995. нису спречиле геноцид који су над сребреничким Муслиманима починиле снаге Војске Републике Српске.
Међународни суд правде се, међутим, огласио ненадлежним за тужбу Србије против земаља НАТО због наводног геноцида током бомбардовања СРЈ 1999., усвојивши исти приговор тужених држава - да СРЈ у тренутку подношења тужбе није била чланица УН, нити потписница Међународне Конвенције о геноциду.
Према статуту, Међународни суд правде при одлучивању није обавезан својим ранијим одлукама, односно у његовом раду не постоји правило преседана.
РТС