Прилози

Напади пирата на бугарске бродове све агресивнији, тврде из Бугарске, а код нас да је прича преувеличана. – Уместо блага као некад, речне кабадахије краду каблове, електромоторе и бетонско гвожђе
ТРАГОМ ВЕСТИ
Бугарска национална компанија за бродарство саопштила је да су пирати из Србије на Дунаву напали њене бродове 38 пута у последње две године.
Иван Иванов, заменик директора бугарске компаније, рекао је да напади код Смедерева постају све агресивнији и да обично наоружани нападачи, осим терета, краду још каблове и гориво, преноси британски Би-Би-Си у емисији на српском језику.
Иванов је навео инцидент који се догодио у октобру у којем су се наоружани пирати укрцали на бугарске бродове који су били усидрени у луци код Смедерева.
Када је један од чланова посаде покушао да им се супротстави био је гурнут у воду и озбиљно је повређен, каже Иванов и додаје да су на мети напада и украјински бродови.
Међутим, постојање модерних српских пирата на Дунаву је, како сазнаје наша дописница из Смедерева Оља Милошевић у тамошњој полицији, преувеличана прича.
Капетани бугарских бродова, када се врате у своју земљу Дунавом из Србије, пријављују више криминалних случајева него што се догодило, а то чине због наплате осигурања и правдања мањка робе и опреме, изјавио је Бети извор близак врху смедеревске полиције.

ТРАГОМ ВЕСТИ
Албанско-косовска хакерска група (КХГ) срушила је јуче више српских сајтова међу којима званични сајт београдског аеродрома „Никола Тесла” и српски портал „Сербианкафе” у опцији дневног и недељног хороскопа. Информативна служба аеродрома саопштила је да је КХГ у раним јутарњим сатима „напала” званичну интернет презентацију Аеродром „Никола Тесла”.
Наводи се да су на страницама званичне интернет презентације београдског аеродрома били исписани текстови који величају „Републику Косово” и уједињене албанске државе, а интернет презентацији тренутно није могуће приступити.
У саопштењу је наведено да ће Информативна служба Аеродрома благовремено обавестити јавност када буде омогућен несметани интернет приступ аеродромској презентацији.
Иста хакерска група, преноси Танјуг, напала је и српски портал „Сербианкафе” у опцији хороскопа. У свим хороскопским опцијама се уместо текстова отвара страница са црном позадином, грбом Албаније у црвеној боји на коме је по средини белим словима исписана скраћеница КХГ. Испод тога пише „Срећан рођендан” и „Ово је поклон за ваш рођендан”. Поред „Живело Косово”, у потпису је „Уједињена држава Албанија”.
Према речима Миљана Милића, веб програмера, свака интернет презентација налази се на неком од веб сервера провајдера, а свако ко има шифру и пасворд без тешкоћа улази на сајт и доступан му је његов садржај.

Председник Србије Борис Тадић и председник Управног одбора „Гаспрома” Алексеј Милер договорили су јуче у Београду да ће до краја године бити потписана сва три уговора предвиђена Међудржавним споразумом – купопродајни уговор за преузимање 51 одсто акција НИС-а, градња гасовода „Јужни ток” и завршетак подземног складишта „Банатски Двор”.
Милер је јуче на конференцији за новинаре, после сусрета с председником Тадићем, прецизирао да је аранжман за изградњу гасовода и подземног складишта гаса усаглашен 100 одсто, као и да је остало да се договоре још неки технички детаљи око куповине НИС-а, не желевши да прецизира шта то заправо значи. Међутим, према његовим тврдњама, ти детаљи неће бити препрека да се споразум реализује до краја, за шта је добио чврсте гаранције, како каже, првог човека Србије.
Упитан, чиме је „Гаспром” гарантовао Србији да ће, пошто купи НИС, градити гасовод „Јужни ток”, Милер је нагласио да је потписивањем Међудржавног споразума у Москви дата гаранција да ће магистрални гасовод проћи преко територије Србије. Додатна гаранција јесте то што је такав споразум ратификован и у Скупштини Србије и у Руској Федерацији.
– Међудржавни споразум има наднационални ниво и изнад је сваког закона, тако да све обавезе које су потписивањем овог документа преузеле на себе и Србија и Русија морају бити испуњене – категоричан је био Милер.

Председништво Међународног суда ОУН у Хагу охладило је главе београдских власти, којe су већ рапртирали о победи председника Бориса Тадића и његових сарадника у Генералној Скупштини ОУН. Захтев Београда о провери усклађености проглашења независности Косова са међународном правом ће бити разматран у редовној процедури. Другим речима, решење ће стићи за неколико година, а не месеци, како су успели да објаве медији под контролом српских власти. То значи да у скорије време српским властима према наведеном остаје само да стварају слику о својој забринутости за очување државног суверенитета и територијалног интегритета земље. И све иде ка томе да у моменту доношења решења Међународног суда ОУН о Косову, то питање за Србију неће бити актуелно, а сама држава тада не само да ће остати без Косова, него и без Војводине.
Како су неједном изјавиле београдске власти, решење Генералне Скупштине ОУН од 7. октобра да подржи захтев Србије нужно спречава даља признавања противправног акта албанских сепаратиста од стране других држава. Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић је то гласање у здању ОУН назвао „великим даном за међународно право“. Један од водећих функицонера у владајућој Демократској странци и председник посланичког клуба коалиције „За европску Србију“ у скупштини Србије Нада Колунџија изразила је уверење да ће „Међународни суд потврдити позицију Србије о неусаглашености једностраног проглашења независности са међународним правом“.Тадићев послушник, премијер из његове Демоктратске Странке Мирко Цветковић храбро је 13. октобра изјавио да ће према његовом информацијама, српски захтев бити разматран „по хитном поступку“.

Не памтим публику да излази с неког концерта тако располућених осећања као неку ноћ када је 11.500 сведока напуштало „Арену” после екстраваганце Емира Кустурица & „The No Smoking Orchestra”. Било је одушевљених, равнодушних, било је збуњених, али и згрожених. Још од „Доли Бел” Кустурица није обична појава у нашој култури нити је др Неле од плоче „Das ist Walter” само певач једне рокенрол групе. Заједнички именитељи су им - емотивно, неочекивано и тешко поновљиво. Да није тако, Емир не би био један од највећих које историја филма има, нити би „шеф раје” запосео толики део нашег интимног пејсажа.
Жеља да нам подаре концерт за Дан републике (јасно Југославије, бог да јој душу прости) очигледно се подударила са амбицијом лидера „Оркестра” да се овдашњој публици покаже зашто је ТНСО толико неодољив у 40 земаља где је свирао и тријумфовао. И одакле стижу унисоне еуфоричне критике.
Они су изашли на сцену да нам потврде своју ауторску и артистичку величину, а гро публике дошло да се баш на тај дан осете добро уз песме које им нешто значе и у атмосфери какву „Забрањено пушење” увек гарантује. Куста и Неле су велики јер све виде и чују другачије и пре нас обичних. Али тај монументални перформанс невичној публици доноси збуњеност. Одвојени од цркве и догме шоу-бизниса, ТНСО су битна појава антиглобалистичког музичког покрета у свету, али за нас (поготово ако се макар мало зову „Забрањено пушење”) представљају део заоставштине које нисмо спремни да се одрекнемо. Њима је досадно (и неисплативо) да су наши, нама нису неопходни кад нису довољно наши.

Када је пре много хиљада година један нежења исклесао први точак, није могао ни да претпостави да ће његов изум бити „злоупотребљен“ за производњу „југа“. И док точкови нису много одмакли од првобитног модела, остатак „југа“ био је производ „домаће памети“.
Можда ће ми неко замерити, али после свега што нам се десило, а почело је отприлике кад је направљен први „југо“, немам много поверења у домаћу памет. Тај убоги аутомобил парадигма је оног што нам се дешавало протеклих тридесетак година. Направили смо „југо“, а онда су кола кренула низбрдо. Док је свет, у технолошком смислу, у том периоду направио највећи напредак у историји, „југо“ и Србија су ретардирали. Такав „југо“ и таква Србија били су производ „домаће памети“.
И сада је то мезимче домаће ауто-индустрије, чудо технике, механике и електронике престало да се производи. Ову вест са жаљењем су примили само они који га нису возили. Неки радници у „Застави“ заплакали су на опроштају, али није било јасно да ли су били тужни или су то биле сузе радоснице.
Мој први и једини ауто био је „југо“. Возио сам га скоро четири године. И то само кад упали. Најчешће до мајстора и назад.
Пошто подизачи стакала нису функционисали, прозоре сам затварао на есцајг, кашиком од нерђајућег челика. Та кашика била је једина метална ствар на колима коју није захватила корозија.

- Врх брате! Сами врх!
Ово би, речником јунака позоришног комада, Спасе, била оцена представе коју је за нас, публику Торонта, извела овдашња трупа "Зоне 416".
Торонто, као мало који град ове Планете који је настањен бројнима, који се сви водимо под називом "српска дијаспора", може да се похвали богатим позоришним животом, било гостујућих позоришта из матице, било представама овдашњих позоришних трупа. Док предстве које долазе имају репертоар углавном страних аутора, значајнијих за матицу, овдашње трупе настоје да очувају дивну традицију домаћег текста, а то значи и аутентично нашег проблема.
"Зона 416" је, релативно млада, непрофитна организација, у коју се удружила група ентузијаста, са жељом да се посвете културним садржајима који би обогатили свакодневицу српске заједнице. У том настојању чланови "Зоне 416" већ су се огледали и у традиционалном извођењу текста Бранислава Нушића представом "Госпођа министарка". Скоро да је правило, у позоришном животу у нас, да непрофесионалне трупе посежу за Нушићем, јер је рачун, готово увек, да, ако затаји екипа или ма ко у њој, текст ће одрадити своје. Овога пута пак, са "Ожалошћеном породицом 2008", рачун је био крајње професионалан. Нушићев текст није ни схваћен нити третиран као табу.

Иако је Канада у бољем стању од много земаља, она није никакав изузетак у односу на остатак света, па је ушла у рецесију и њоме ће бити погођена током већег дела следеће године, тврде стручњаци Организације за економску сарадњу и развој.
Они кажу да ће национална привреда бити смањена у просеку за 0,5 одсто, а да ће стопа незапослености прећи седам одсто, услед најозбиљнијег удара рецесије у последњих 25 година.
Основни узроци рецесије у Канади су блиска повезаност са америчком привредом и осетљивост на цене роба на светском тржишту, каже Клаус Хебел, главни економиста при ОЕЦД-у. По процени стручњака из ОЕЦД-а, канадска привреда требало би да се опорави 2010. године, када би требало да оствари раст од 2,1 одсто.
Процена Центра за политичке алтернативе показује да ће чак и блага рецесија направити дефицит већи од 12 милијарди долара у следећем федералном буџету, и додатних 20 милијарди 2010. године. Озбиљнија рецесија, пак, могла би да донесе губитак од 28 у првој, плус 50 милијарди у другој години. За прављење ове њихове рачунице нису узети у обзир никакви економски стимулативни пакети.
Иако је рецесија готово реалност, министар финансија Џим Флаерти каже да влада не планира увођење економски стимулативног пакета мера пре наредног пролећа и следећег буџета.

Савет безбедности једногласно је подржао план генералног секретара УН Бан Ки-муна о реконфигурацији УНМИК-а, отварајући врата почетку рапоређивања мисије Европске уније на Косову, Еулекса. Приштина једина против.
Амбасадори петнаесточланог тела једногласно су усвојили председничко саопштење којим се "к знању узима извештај генералног секретара УН, и узимајући у обзир ставове Београда и Приштине, поздравља њихову намеру да сарађују са међународном заједницом".
"Савет безбедности поздравља сарадњу између другим међународних чинилаца, у оквиру резолуције 1244 и такође поздравља текући ангажман Европске уније да понуди евроспку перспективу читавом западном Балкану, дајући кључни допринос регионалној стабилности и просперитету", наводи се у председничком саопштењу Савета безбедности УН.
На тај начин амбасадори петнаесточланог тела отворили су врата почетку распоређивања Еулекса на Косову, као и посебним аранжманима за средине у којима већинско становништво чине Срби, обзиром да ће у тим енклавама и даље главну реч имати УНМИК.

У његовим песмама станује она Равница на коју сам поносан. Трпељива, толерантна, плодна, богата у разликама. Она којом су газиле војске, прешле сеобе, из које је побегло море, она из Микине поеме, у којој је Фрушка гора била последње острво ка Београду, која је пеглана ветровима, узбуркана сударом румунске страсти, мађарске распуштености и јужњачког севдаха. Испод небеског чадора, скројеног од географије и душе, изашао је Звонко Богдан.
Има томе тридесет и кусур година, кад ме је заразио у хотелу „Унион”. Од тада гајим поштовање према човеку који уметност своје песме уме да избалансира између живота и наклоности према враним коњима.
Са сазнањем да његови наступи буде неочекивано интересовање Београђана, пошао сам у „Сава центар” на концерт а вратио се усхићен. Остарио на недоумици шта чини нашу традицију: гусле, хармоника, фрула, труба или компјутер, разлуђен коктелом епске лирике и примењеног кукумавчења. Све је мање таквих. Способних да певају Петефија, Змаја, Ђуру Јакшића, Јесењина, Шантића, да супериорно певну емотивну лектиру па вас докрајче својим песмама.
Без икаквих естрадних трикова готово три сата шансоњер Паноније вас шета по простору нашег удеса: лево од Карпата, десно до Алпа, доле до Јадрана, горе све до московских хладноћа, успавајући да свуда буде свој. И да нема километражу коју има, Звонко је и данас способан да вас опчини личном топлотом. Певање је само последица људскости.