У круговима владе сазнаје се да ће убудуће премијер Мирко Цветковић водити радну групу за преговоре о нафтно-гасном споразуму са Русијом.
Млађан Динкић се затим писмом обратио јавности у којем је потврдио да се повукао са места шефа преговарачког тима. У писму јавности каже се, између осталог, да је „Влада Србије одбила раније утврђени предлог преговарачког тима да се у даљем току преговора инсистира на истовременом потписивању сва три обавезујућа уговора – за НИС, гасовод „Јужни ток” и складиште „Банатски Двор”. Истовремено, 11 чланова владе (два су била уздржана) одбило је и алтернативни предлог Министарства економије, да се у случају потписивања уговора само за НИС инсистира на томе да се „Гаспрому” одмах пренесе у власништво 25 одсто акција НИС-а, уз задржавање већинских управљачких права у рукама Србије, док би му преосталих 26 одсто акција било пренето тек након потписивања обавезујућег уговора о изградњи гасовода, дакле за две године. „По мишљењу мог тима, само у том случају Србија би осигурала јединствени пакет који произлази из енергетског споразума. С обзиром на то да су наши предлози одбијени, одлучио сам да се заједно са својим тимом повучем из преговора, јер немамо подршку у земљи да урадимо најбоље за Србију, а Србија нема чврсте правне и финансијске гаранције да ће добити магистрални гасовод. Одговорност за економске последице нове преговарачке платформе мораће да преузме неко други.”
Динкић затим примећује да је током преговора схватио да му је српска страна прва ускратила подршку и да је свако његово инсистирање на заштити српских интереса прво дочекивано на нож у Србији, као и да је уместо подршке добио прљаву кампању у медијима.
„Одлуком парламента, Србија је прихватила руски предлог да ради изградње магистралног гасовода кроз Србију и модернизације складишта гаса у Банатском Двору прода НИС без тендера – директном погодбом. У том смислу, српски преговарачки тим је 31. октобра 2008. јединствено предложио руској страни модел уговора, којим би се у складу са енергетским споразумом истовремено потписали уговори за сва три пројекта појединачно, уз правне и финансијске гаранције за њихово извршавање у пракси. Међутим, Руси данас прихватају да потпишу само један обавезујући уговор, о куповини НИС-а, с образложењем да ће тек за две године сигурно знати да ли ће се уопште градити гасовод „Јужни ток”. Они предлажу да се одмах потпише само уговор за НИС и необавезујући папири за остала два пројекта. Међутим, ако потпише само уговор за НИС, Србија губи било какве финансијске и правне гаранције да ће икада добити магистрални гасовод. Заблуда је да нам те гаранције пружа сам енергетски споразум – он не предвиђа никакве рокове за изградњу гасовода кроз Србију и модернизацију ’Банатског Двора’. У духу је споразума да се, на пример, гасовод изгради и 2152. године, уколико се другачије не прецизира обавезујућим уговором. Дакле, руска страна жели НИС одмах, али не жели да потпише обавезујући уговор којим се Србији гарантује изградња магистралног гасовода, због кога је уосталом и потписан читав енергетски споразум. Највећи парадокс је то што се заправо руска страна не придржава енергетског споразума, а да за то покушава, уз свесрдну помоћ дела наше јавности, да окриви Србију”, каже у писму јавности Млађан Динкић.
Како „Политика” сазнаје, српски преговарачки тим престао је да делује јединствено после посете српског министра унутрашњих послова Ивице Дачића Москви и боравка генералног директора „Гаспрома” Алексеја Милера у Београду. Тада су се и појавили усмени налози да се одустане од „кровног споразума” и да се иде само на продају НИС-а. То је био разлог да шеф преговарачког тима Млађан Динкић затражи од владе да се изјасни о досадашњим преговорима и будућој платформи.
И у Народну скупштину Србије јуче је стигао Извештај српског преговарачког тима о досадашњем току преговора са Русијом. Судећи по изјавама представника посланичких група, мишљења су врло подељена. Док једни тврде да ће Србија бити оштећена, јер „сепаратно потписује уговоре”, други истичу да ће држава направити добар посао.
Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус, одбацила је оптужбе да њена странка хоће да сруши споразум и додала да ’Гаспром’ није спреман да да гаранције за изградњу гасовода ’Јужни ток’, без обзира на то што постоји политичка воља Русије да то уради, али било је јасно од почетка да ће бити онако како хоће ’Гаспром’, а не Србија.”
Бранко Ружић, шеф посланичке групе СПС-а, поручио је:„Министар Динкић, као политичка јединка има легитимно право да износи личне политичке ставове. Динкић, као део владајуће коалиције, има обавезу да поштује одлуке владе. Негде између те две крајности наћи ће се решење по питању Динкића.”
Потписник споразума са Русијом Велимир Илић, лидер НС и бивши министар за инфраструктуру, и даље тврди да је „споразум изванредан”. Он истиче: „Ако су две скупштине ратификовале споразум, ако су га две владе направиле, дефинисале сваку ставку у три фазе, то онда значи да су то три целине. Не можемо да не верујемо међудржавном споразуму две државе - Србије која је озбиљна држава и Русије, која је једна велика сила.”
Ненад Поповић (ДСС) оценио је да су покушаји појединих странака и министара да парламент поново расправља о гасном споразуму са Русијом лицемерни, а „све што се сада збива око продаје НИС-а једноставно је замена теза”. И Поповић понавља да се споразум састоји из три дела: НИС-а, гасног складишта „Банатски Двор” и изградње гасовода.
Јелена Триван, портпарол ДС, није могла да каже да ли су тачне информације руске агенције РИА Новости да ће председник Борис Тадић путовати у Москву да потпише енергетски аранжман са Русијом. Према њеним речима, „тешко је говорити о датуму потписивања док трају преговори. У овом тренутку српска страна у преговорима покушава на сваки начин да заштити легитимне интересе наше државе и да дођемо до споразума који је најповољнији за Србију”.
Руска новинска агенција РИА Новости јавила је из Београда, позивајући се на дипломатске изворе, да ће председник Србије Борис Тадић и делегација Србије отпутовати у Москву на потписивање уговора из енергетског споразума 17. децембра.
У амбасади Србије у Москви је речено да им је из „Гаспрома” саопштено да ће потписивање бити највероватније 22. и 23. децембра.
Миша Бркић - Мирјана Чекеревац
Споразум за говорницом
Посланици су у поподневном делу парламентарног заседања искористили говорницу да мимо дневног реда отворе дебату о енергетском споразуму са Русијом, како би „реаговали на то што раде влада и неки министри”.
Расправу је „отворио” Велимир Илић, лидер НС, рекавши како је на „седници владе погажено достојанство парламента јер се расправља о споразуму који је Скупштина ратификовала са 214 гласова”. Илић је рекао да посланици морају да замоле премијера Мирка Цветковића да се изјасни „да ли је Динкић премијер, ако јесте да нам се то каже”.
Реаговала је и Верица Калановић, министар за НИП, рекавши да се „министар Динкић залагао за поштовање закона о гасном споразуму, који сте ви потписали и који је ова скупштина усвојила са 214 гласова и да хоће исто што и ви”.
Томислав Николић, лидер СНС-а, рекао је да је „Динкић зло за Србију, не за ову владу. Да ви мене убедите да је Динкић штитио закон, а да су други били против закона, апсолутно је немогуће”.
Према речима Ивана Андрића (ЛДП) оставку мора да поднесе или Млађан Динкић, или Петар Шкундрић, кад се утврди ко је говорио истину, а Слободан Мараш (ЛДП) сматра да је „частан излаз, да сачекамо одлуку Уставног суда о уставности споразума”.
Драган Тодоровић (СРС) казао је да „Млађан Динкић откако је први пут ушао у владу процењује кад из владе да изађе, али га ништа не спречава да увек ускочи у владу кад се појави прилика да се распореди министарствима везаним за финансије”.
Булигин: Предлог Динкића је губитак времена за Србију
Уколико Влада Србије сматра да финализација енергетског споразума није у њеној надлежности, „нека целу ствар преда на разматрање парламенту”, али ће тиме Србија само изгубити на времену, изјавио је јуче директор представништва Трговинско-индустријске коморе Русије у Београду Јуриј Булигин.
Поводом изјаве министра економије Србије Млађана Динкића да би евентуалну одлуку владе да се потпише само уговор о продаји НИС-а требало да разматра Скупштина, Булигин је рекао да је „онај ко жели да оспори енергетски споразум са Русијом требало раније да крене у кампању оспоравања”.
Уз напомену да је „све то помало већ постало досадно”, Булигин је рекао да се у новинама у Србији стално постављају нова питања и иницирају нова затезања око тог споразума који је, како је истакао, ратификован у руском парламенту.
Булигин је, коментаришући изјаву Динкића да сумња да ће „Гаспром” моћи да финализује гасовод „Јужни ток”, рекао да „Гаспром” има довољно средстава да финансира тај гасовод и да „не мора да привлачи инвестиције са стране”.
„То да ли ’Гаспром’ има паре је смешно питање и ту не видим никаквих проблема, осим да треба припремити техничку документацију за изградњу тог крака гасовода и утврдити динамику радова, извођаче и подизвођаче”, рекао је он.
Булигин је подвукао да су три уговора који чине енергетски споразум Русије и Србије, приватизација НИС-а, изградња гасовода „Јужни ток” и складишта гаса „Банатски Двор” раздвојена у три целине, јер се сматрало да је тако боље за српску страну и да се прецизније могу договорити око детаља и услова реализације.
Политика