Прилози

Додељујући прошле среде у „Театру 78” награду групи „Avelanche” у финалу СВУРФ-а, урбаном фестивалу са више од 500 младих музичара, глумаца и сликара општине Савски венац, Звонимир Ђукић се бираним речима вратио у дане својих почетака и подсетио на значај губитка Николе Караклајића. Можда окупљени основци и средњошколци, јер само млади људи верују да је цео живот леп и сви људи добри, и нису најбоље разумели о каквом то човеку Ђуле говори, али је тужно да то нису схватили ни челници Радио Београда, коме је Никола подарио цео радни век. Заузврат, није му приређена комеморација, нити упућена званична реч на сахрани!
Тај неколегијалан, нецивилизацијски, на крају крајева нељудски гест носи поруку: Ваља умрети када си на власти или у врхунцу славе. Касније си - у животу и у смрти - нико! Никола је мимо било које политичке наклоности, уз каријеру врхунског шахисте и „озбиљног новинара”, изабрао да буде мисионар бит музике и рокенрола кад је то носило дозу опасности. Из те мисије изнедрио је небројене младе диск-џокеје, водитеље, новинаре и све рок музичаре Југославије у периоду 1962-1982.
Такав човек званично је прескочен у кући чијем је угледу и значају непроцењиво допринео. У данима кад су корисници јавног сервиса осуђени да гледају понижавајуће седнице назови народне скупштине и дозирају се гадостима из Хага, било би одвише очекивати мало људскости према утемељивачима медијских вредности.

Деведесетих година, у време ратова и распада Југославије, Канада је била честа одредница нове емигрантске генерације. Многи, махом млади исељеници, високообразовани стручњаци компјутерских технологија, изабрали су Отаву за нови дом.
Међу исељеницима из Србије који су се попели на пословни трон издваја се Београђанин Драган Вељовић (48), који је за 12 година своју компанију "Мејплсофт", из кућног подрума уздигао до нивоа на којем остварује приход од 25 милиона долара.
Рођен и одрастао на Новом Београду, награђивани гимназијалац, дипломац на електротехничком факултету, амбициозни инжењер београдске "Информатике", обрео се први пут у Канади пре скоро две деценије.
Пола 1989. године радио је у Винипегу, у преријској провинцији Манитоби. Затим, годину дана у Сингапуру. После краткотрајног повратка у завичај, продужио је у Белгију где је био шеф рачунског центра у другој највећој банци у тој земљи. Најзад, после шестомесечне "репризе" у Винипегу, од 1992. године "усидрио се" у Отави.
"Мејплсофт"
Ту је Вељовићева стално узлазна каријера настављена у "Андерсен консалтингу", најпознатијој светској компанији те врсте. У пословним пројектима са канадском владом оријентисао се на архитектуру конверзије података за финансијске системе. Кроз један систем на коме је радио данас прође преко 70 милијарди долара.
Децембра 1996. основао је своју компанију "Мејплсофт" која се најпре бавила израдом и продајом софтвера за решавање Ј2К, односно проблема преласка у 2000. годину.

У преговорима о продаји НИС-а „Гаспром њефту”, српска страна је успела да се избори за повољније услове споразума, који ће укључити и социјални програм на којем је српски синдикат радника инсистирао, јавила је из Београда руска агенција Итар-Тас.
Раније је било договорено да „Гаспром њефт” купи 51 одсто акција НИС-а за 400 милиона евра и инвестира још 500 милиона евра у модернизацију индустријских погона, а сада је руски партнер пристао да повећа инвестиције за 50 милиона евра, навела је руска агенција.
„Гаспромњефт” је, уз то, обећао да неће отпуштати запослене у НИС-у до 2012. године, да ће плате прилагођавати инфлацији и исплаћивати надокнаду од 750 евра по години радног стажа за раднике који одлуче да напусте компанију.
Преговори о условима за приватизацију НИС-а били су један од најизазовнијих елемената руско-српског енергетског пакета који се састоји од три појединачна споразума.
Они су вођени током неколико месеци након што су парламенти обеју земаља ратификовали оквирни нафтни и гасни споразум, потписан у Москви крајем јануара 2008., подсетио је Итар-Тас.

Тенисерка Јелена Јанковић и пливач Милорад Чавић проглашени су за најбоље спортисте у 2008. години, у избору Олимпијског комитета Србије.
За најуспешнију мушку екипу шести пут узастопно проглашена је ватерполо репрезентација Србије која је на Играма у Пекингу освојила бронзану медаљу. У конкуренцији женских екипа, признање су добиле најбоље одбојкашице Србије које су се први пут у историји женске одбојке пласирале на Олимпијске игре.
За најуспешније спортисте инвалиде проглашени су стонотенисерка Борислава Перић - Ранковић и атлетичар Драженко Митровић, који су на Параолимпијским играма у Пекингу освојили сребрну, односно бронзану медаљу.
Председник ОКС Иван Ћурковић изјавио је да су наши спортисти у протеклој години остварили запажене резултате и да се већ сада треба окренути новом олимпијском циклусу. "За нама је година у којој су остварени запажени резултати мерени секундама и метрима. Спортисти су заслужули само похвале, тако да овога пута никоме нећемо упутити речи прекора", рекао је Ћурковић. Први човек ОКС нагласио је да је на протеклим Играма у Пекингу тријумфовао "дух патриотизма". "Спортисти којима не недостаје ни слава ни богатство, показали су у Пекингу како се треба борити за боје своје земље. Наши такмичари су такође пратили тренд у којем је оживео патриотски дух", истакао је Ћурковић.

Млади математички геније, Теодор фон Бург, годинама осваја медаље на различитим такмичењима, али и поред тога не задовољава критеријуме Фонда за младе таленте. Почетком децембра Фонд га је обавестио да отвори рачун како би био награђен са 320 хиљада динара за успех на прошлогодишњем такмичењу, међутим, обећани новац није добио, јер није био средњошколац.
Теодор је ученик првог разреда математичке гимназије, а на недавно завршеној Јуниорској научној Олимпијади у Јужној Кореји освојио је сребрну медаљу, побеђујући старије од себе.
Теодор фон Бург има 15 година, а већ 12 година се бави математиком.
Такмичећи се у категорији старијих разреда, само са најзначајнијих међународних такмичења, у Србију је донео 10 медаља – две златне, шест сребрних и две бронзане.
Како је рекао за Б92, на још једну Олимпијаду у Кореју је отишао срећан због обећане награде, вратио се још срећнији због освојене медаље, и планирао да новац потроши на приватне часове, јер му оно што научи у школи - није довољно.
Код куће га је сачекало непријатно изненађење.

У економској прогнози из Скошабенк тврди се да економска криза у Канади неће престати бар до 2010. године. Ранија предвиђања банкара говорила су да би привреда могла да оживи 2010. године, међутим, експерти из Скошабенк тврде да се светска привреда неће опоравити до тада, а и да ће оживљавање ићи 'постепено и појединим случајевима разочаравајуће'.
Сличну, песимистичку прогнозу дешавања на финансијском плану у наредном периоду дао је и министар финансија Џим Флаерти, после састанка са ресорним колегама из провинција и територија. Он је предвидео даље погоршање привредне ситуације, уз губитак великог броја радних места, између осталог и због још већих проблема у којима се може наћи Велика детроитска тројка. Финансијска помоћ од 3,4 милијарде долара, обећана за три велика произвођача аутомобила, требало би да спречи да се у провинцији у наредних пет година изгуби преко 500 хиљада радних места у њиховим погонима, али за сада је пакет и даље само у најави. Он би требало да се активира када америчка влада обезбеди помоћ за аутомобилску индустрију.
Пакет помоћи за фирму Крајзлер садржаће строго утврђене услове, који би требало да спрече да произвођач аутомобила у приватном власништву искористи канадске пореске обвезнике, упозорио је онтаријски министар за економски развој Мајкл Брајант.

Сви енергетски пројекти где учествују Бугарска и Русија биће реализовани, укључујући и гасовод Јужни ток, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров после разговора са бугарским колегом Ивајлом Калфином.
"У односу на наше енергетске пројекте нема никаквих основа за претпоставке да се неће реализовати, да ће бити закочени или измењени", рекао је шеф руске дипломатије.
И Јужни ток и Бургас-Александропулос и Белене, сви ти пројекти ће бити реализовани,  независно од економске и политичке ситуације", рекао је Лавров на конференцији за новинаре.
Према његовим речима, у данашњем разговору је потврђено да ће све бити изграђено у предвиђеним роковима.
Лавров је казао да Русија подржава иницијативу Бугарске о одржавању конференције о енергетској безбедности у априлу 2009. године.
"Ми ћемо активно учествовати у њеној припреми. Сматрамо да је вештачко прављење препрека, уз руковођење само једним циљем - да се ликвидирају додатне могућности испорука гаса у Европу, понашање које директно противуречи задатку јачања европске енергетске безбедности", навео је Лавров.
РТС

Прошле недеље провео сам два дана у Ванкуверу. Све време је падала киша. Сада, у Калгарију, пада снег и за наредне дане најављују температуре до минус тридесет. Гледам телевизију, канал посвећен времену. „Спремите се за дубоко замрзавање”, каже водитељ уз беспрекоран осмех и ја се одмах осетим као ћурка у фрижидеру у оближњој самоуслузи. После те визије, кишни дани у Ванкуверу делују као време у рају.
У ствари, није ми та киша толико ни сметала, јер сам у Ванкувер дошао да, као писац из дијаспоре, одржим књижевно вече са Милошем Латиновићем, писцем из матице. Та два дана проводим потпуно окружен српским језиком; само једном Милош и ја свраћамо у „Старбакс” да попијемо кафу и ја, за тренутак, говорим енглески док је наручујем. Девојка која наплаћује је из Мексика, младић који прави кафе је из Кине, девојка која брише столове је из Румуније, и наш енглески весело звони од страног акцента и језичких упадица. Тако, ваљда, мора да буде у Канади, у земљи која је у непрекидном настајању. Први пут помишљам да је то исходиште њене лепоте, та чињеница да још не постоји лако препознатљива одредница идентитета, те да је то чини привлачном и, чак, егзотичном у свом леденом окружењу.
Међутим, на нашој књижевној вечери не појављује се никаква сумња када је реч о идентитету и сасвим је јасно да се за све нас у сали Српског културног центра при цркви Светогархангела Михаила идентитет налази у српском језику. „Само не дајте да вам одузму језик”, каже ми касније једна читатељка док јој потписујем књигу.

Када су једном приликом питали Милоша Црњанског да ли чита Алексу Шантића, он је одговорио: „Ја Шантића не читам, ја га знам напамет.”
Штета је у томе, и показатељ врхунске неодговорности, што када бисте поједине политичаре у Србији питали да протумаче изјаву њиховог колеге, они би коментарисали само оно што није речено, или у контексту какав изјави није додељен. Они знају напамет само своје песме.
Ако кажем да ми морамо у ЕУ и да тиме можемо себе промовисати и најбољи део наше традиције и културе однети и другима, оптужиће ме да желим да опљачкам и изнесем наше наслеђе из Србије.
И тако редом.
Зато се плашим да устврдим да је „пиши као што говориш, а читај како је написано” рекао Вук Караџић, јер ће се наћи многи да ми одговоре како „Његош никада ништа слично није рекао”.
И џаба је мерити речи.
Родио сам се у времену када су само наше деде у души носиле Христа. Родио сам се у времену када се већина гадила на славски колач. Сада сви славе, уздају се у Бога, али се надам да ће почети и да верују.
Ипак и то је помак враћању правим вредностима. Сматрам да не можемо побећи од свога гена. Мало смо последњих деценија мутирали.

Сви водећи светски листови у коментарима о колапсу инвестиционог механизма доскора једног од најугледнијих брокера на Волстриту и председника њујоршке електронске берзе „Насдак” Бернарда Медофа, изражавају неверицу да је један човек могао толико дуго да вара неке од „најинтелигентијих људи” на свету.
Западни медији оцењују да ће последице ове проневере од око 50 милијарди долара по финансијски систем бити далекосежне и да је већа контрола финансијских институција преко потребна.
„Индипендент” пише да широм света значајне губитке бележе многобројне банке и финансијске институције, које су се „одважиле” да уложе велике количине новца у Медофове изузетно ризичне хеџ-фондове.
Оштећени клијенти би сада требало да се преиспитају, уместо што беже од сопствене одговорности у овом случају и кривицу у потпуности сваљују на америчке финансијске прописе, иако банкарски сектор у сенци, како амерички тако и британски, последњих година заиста „личи на Дивљи запад”, оцењује овај лист.
Неопходне су боље регулативе како бисмо били сигурни да финансијске службе раде свој посао како треба, другим речима „нема сумње да је Дивљем западу потребан способан шериф”, закључује „Индипендент”.
„Тајмс” истиче да ће ова велика превара „угрозити финансијске институције и поверење” бројних оштећених страна и да ће утицати на „будући облик финансијског система”, те да би требало да подстакне већу контролу од стране инвеститора и оних који утврђују правила у финансијском свету, јер је овај скандал „колико срамота, толико и упозорење”.