"Према расположивим подацима, снаге НАТО-а употребиле су муницију са осиромашеним уранијумом, гађајући војне и цивилне циљеве. Употребљена је муниција калибра 30 милиметара. Испаљивана је углавном из авиона типа А-10, као и крстарећих ракета 'томахавк'. Ове ракете могу да пробију челик дебео 57 милиметара, а њихово пуњење је радиоактивно и сматра се да садрже уранијум 238“, наводи се у извештају и додаје да је ова врста муниције нуклеарни отпад, чија је употреба веома опасна по здравље.
Према извештају, употреба ове муниције, осим телесних повреда код људи, изазива и радиолошку контаминацију, која узрокује рак.
И извештају, који је током маја 1999. године упућен генералном директору УНЕП-а Клаусу Топферу, каже се да приликом употребе оружја са осиромашеним уранијумом настаје уранијумски оксид (U308 и UO2), као и гасови радијум и радон.
"Оксидне честице су ширине између 0,5 и 5 микрона и ветар може да их разноси на удаљеност од више стотина километара. Пошто у региону Југославије најчешће дувају северозападни ветрови, то практично значи да загађење иде ка Мађарској, Немачкој, Хрватској и БиХ или ка Албанији, Македонији и Грчкој", наводи се у извештају, који указује да су најтеже погођена насеља на Косову.
Роберт Парсонс у интервјуу наводи да му је један непосредно упућени дипломатски извор пренео да је у јулу 1999. једна група швајцарских научника дошла до још драматичнијих закључака о последицама употребе осиромашеног уранијума на Балкану, од оних које садржи забрањени извјештај Бакарија Кантеа крајем маја исте године. Њихово истраживање било је део активности дипломатске групе "Фокус" коју су чиниле Швајцарска, Аустрија, Русија и Грчка.
"Пошто је Швајцарска покривала све трошкове, остали чланови групе су морали да ћуте“, каже Парсонс.
Срна