Прилози

Ово није време идеалних, већ ванредних економских околности и зато је Србији потребно обједињавање свих националних потенцијала, национална кохезија и уздржаност, поручио је председник Србије Борис Тадић.
Председник Србије Борис Тадић је, у интервјуу агенцији Фонет, оценио да је веома добро што је Србија добила нови буџет, који није идеалан, али је први и најважнији одговор државе на финансијску кризу.
Према његовим речима, поред мера за санирање последица ове кризе, Србија мора да припрема своју економију и политички систем за излазак из кризе, јер ће само тако моћи да рачуна на убрзани раст и бољи живот за грађане.
"Данас није време за панику и кукњаву, већ за обједињавање свих националних потенцијала. Данас је време да политика и Влада чују привреднике, да привредници чују синдикате, а стручњаци једни друге", објаснио је Тадић.
Говорећи о буџету за 2009. годину, Тадић је истакао да ће можда морати да претрпи ребаланс, имајући у виду последице економске кризе, али да је он стабилизацијски и не запоставља развој и инвестиције у инфраструктуру и путеве, који могу донети нова радња места.
Апел на уздржаност
Тадић је рекао зна да радници живе тешко и да он разуме њихове захтеве, али је предочио да нису идеја само веће плате, већ да се успостави одрживи економски поредак , који ће обезбедити у тренутку изласка из кризе велики раст српске привреде.

Раде Шербеџија наступио у великој сали Центра "Сава" са гостима гитаристом Мирославом Тадићем, тамбурашем Момом Николићем и челисткињом из Лос Анђелеса Ејприл Кафри. Специјални гост био је Ђорђе Марјановић.
Истакнути глумац и певач светског реномеа Раде Шербеџија наступио је у пуној великој сали Центра "Сава", у пратњи реномираних уметника гитаристе Мирослава Тадића, тамбураша Моме Николића и челисткиње из Лос Анђелеса Ејприл Кафри.
Концерт је почео песмом "Имам пјесму за тебе" са новог истоименог албума, који је Шербеџија приредио у сарадњи с Тадићем, а наставио се у препознатљивој атмосфери топлине, носталгије и сете, уз вино и поезију, због које београдска публика сваке године с нестрпљењем ишчекује његове концерте.
Шербеџија је представио публици композиције са новог албума, међу којима су и неке песме Арсена Дедића у новом аранжману, али и подсетио на незаобилазне "Не дај се Инес", "Ој, Лико" и друге.
Певач је захтевао да светла буду упаљена како би видео публику док је речитовао стихове песме "До последњег даха", посвећене свом другу из Винковаца, а посебну драж концерту дала је његова аутобиографска песма "Хамлет машина".
На репертоару су биле и песме посвећене његовој ћерки Милици и супрузи Ленки, као и песма која је, по речима Шербеџије, била једна од омиљених Николе Тесле - "Вехни, вехни фијолица".

Први пут ме је позвао „мама” када је имао шест месеци. Од тада сам га безброј пута подстицала да то понови, али су сви моји покушаји остајали узалудни. И тако све донедавно, до 24. децембра. Када се тог дана пробудио и када сам га обасула пољупцима, срећна што га имам, и што сам жива, он је сам изговорио ту чаробну реч. Тешко да сам могла да замислим лепши почетак дана у коме смо прославили први рођендан нашег Матије – прича нам Жељка Прокић, очију искричавих од суза радосница.
Ова тридесетпетогодишња Ћупријчанка, о којој је „Политика“ већ писала, има урођену тешку срчану ману због које су јој лекари рекли да би било крајње ризично да уопште затрудни. А прва је жена у Србији и пета у свету која је са једном срчаном комором и две преткоморе успела да роди здраво дете. Жељкино срце је на десној страни, има и цијаногену срчану ману, која изазива премор и помодрелост ноктију, а вене и артерије су јој испреплетане, што доводи до тога да се њен организам не снабдева довољном количином кисеоника.
– Жељка је једина жена у свету која је са три срчане коморе поживела дуже од 18 година и једна од десет жена у свету, са свим овим кардиолошким проблемима које има, које су успеле да затрудне – подсећа нас њен супруг Саша, додајући да 24. децембра нису славили само Матијин рођендан, већ и то што га је Жељка дочекала.
– Пре него што сам отишла на порођај, који је обављен царским резом, у дневник, који сам водила у болници, записала сам поруку мом Саши и још нерођеном детету: „Надам се да ће ми Богородица помоћи и учинити да заједно читамо ове странице. Ако их будете читали сами, посвећујем их вама, које највише волим”. Богородица је услишила моје молбе и дневник смо, на Матијин рођендан, читали заједно – поверава нам Жељка.

Шта је обележило годину на измаку у свету и Србији? Светска финансијска и економска криза? Победа Афроамериканца Барака Обаме на председничким изборима у Америци? Проглашење независности Косова, потписивање Споразума о придруживању са ЕУ, продаја Нафтне индустрије Србије Русији?
Грађани Србије у догађаје који уливају наду истичу победу Барака Обаме у америчкој председничкој трци, успехе домаћих спортиста, а у дешавања са негативним предзнаком убрајају светску економску кризу која погађа и домаћу сцену, расплет косовског чвора…: 
"У мом сећању ће остати проглашење независности Косова, у негативном смислу, зато што нам се одузима део територије." 
"Избор првог црног председника Америке Барака Обаме, то је био један од важнијих догађаја у свету."
"На мене је најјачи утисак оставила победа Барака Обаме у Америци. Америка је коначно добила председника који баш и није у оном клишеу какав је он био од њеног постанка па до данас."
"Куповина Заставе од стране Фијата, то ми је, што се тиче економије, најинтересантније."
"Догађај ове године јесте и освајање сребрне олимпијске медаље нашег пливача Милорада Чавића."
"Формирање Владе, Социјалистичке партије Србије са Демократском странком, а у позитивном смислу."
"Издвојио бих светску финансијску и хипотекарну кризу која је увелико уздрмала свет."

Српски народни покрет „Избор је наш” упутио је отворено писмо премијеру РС Милораду Додику у којем му пребацујe „што су институције РС остале мирне и послушне када су Албанци као национална мањина прогласиле независно Косово и није ни запретио да ће и Срби, као државотворан народ, да прогласе РС независном државом”.
„Треба ли споменути да сте изборе добили на основу предизборних обећања о референдуму за независну РС”, наводи се у отвореном писму, које је потписао председник ове организације Дане Чанковић, оценивши и да је Додик тиме „за Вашингтон одрадио одличан посао”.
Ова организација сматра и да је „сада Вашингтон, из одређених разлога, одлучио да политички уклони Додика”, и препоручује му као најбољу одбрану да „пође путем борбе против корупције и криминала, да призна непроцењиву заслугу Радована Караџића у стварању РС, да као председник Владе безрезервно помогне његову одбрану пред Хашким трибуналом и да коначно поведе РС у независност”.
Ова организација се залаже за издвјања РС из, како наводе, наметнуте БиХ и током године у више наврата су од Парламента РС тражили да донесе одлуку о референдуму са питањем грађанима - да ли желе да остану у БиХ.

Тужилаштво за ратне злочине јуче је поднело захтев за спровођење истраге против 17 бивших припадника ОВК осумњичених за ратни злочин у Гњилану 1999. године, а истражни судија Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду почео је да саслушава девет бивших припадника ОВК који су у петак ухапшени у Прешеву. Један од ухапшених биће процесуиран на локалном нивоу, док су седморица припадника „гњиланске групе” у бекству и нису доступни државним органима. У захтеву за спровођење истраге Тужилаштво је тражило да се осумњиченима одреди притвор.
Због акције МУП-а Србије јуче је неколико стотина Албанаца протестовало у центру Прешева носећи албанске заставе и узвикивали пароле „Хоћемо слободу” и „Стоп насиљу”.
Протест, који је одржан у организацији чланова породица и пријатеља ухапшених, протекао је без инцидената. Како је Танјугу рекао лидер Покрета за демократско деловање Јонуз Муслију, затражио је да ухапшени буду пуштени из затвора јер, како је оценио, нису криви и нико од њих никада није био припадник ОВК. На протестном скупу тражен је долазак међународних снага које би албанском становништву на овом подручју осигурали безбедност. Муслију је најавио да ће протести бити настављени после новогодишњих празника.
Приштински дневник „Експрес” јуче је пренео изјаву бившег команданта ОВК за зону Гњилана Ахмета Исуфија, који тврди да је хапшење у Прешеву „базирано на лажним чињеницама”, преноси Бета.

Куповина парохија у престоници није нова појава. То постоји већ дуже време, најмање деценију и по. С тим проблемом се нико није хватао у коштац јер Београд нема епископа, већ је под Патријаршијом. Ту се јавља велики празан простор у црквеној власти, што поједини људи користе да уновче – прича проф. Зоран Милошевић.
Он каже да чим се упразни парохијско место у Београду, за њега се грабе свештеници из свих крајева Србије. Потежу се рођачке, пријатељске, кумовске везе, али има и оних који једноставно купе парохију. Наравно, они који су уложили новац гледају да га што пре врате, преко леђа верника. Због непотизма и продаје парохија, добри свештеници остају у сенци.
– Једном Београђанину потребан је добар духовни отац, а не трговац. То се одражава и на присуство нових вера у Београду, а да је српска црква кадровски јача, мање би људи ишло на другу страну. Патријаршија би требало да дели парохије по принципу квалитета, али је очигледно неко злоупотребио поверење патријарха, који је незаинтересован за славу, новац и овоземаљска блага. Појединци су искористили његово поверење и свој положај добро уновчили – додаје Милошевић.
С обзиром на то да је Београд двомилионски град, реално би било, каже он, да се подели на више епархија. Оптимум је да на 250.000 становника дође један владика.
Професор Милошевић тврди да је оваква ситуације настала и због лошег стања у  образовним институцијама.

Од избора за члана Председништва Босне и Херцеговине – пре нешто више од две године – Жељко Комшић је често у жижи интересовања јавности и то углавном због изјава на основу којих би могао да добије звање Скандал мајстора босанскохерцеговачке политичке сцене.
Комшић је скренуо пажњу на себе и пре неколико дана. Учинио је то изјавом да неће да се састане са шефом дипломатије Србије Вуком Јеремићем, јер, образложио је, долази у Сарајево без Илије Јуришића, бившег председника Општинског савета Тузле, којем се у Београду суди за ратни злочин над припадницима бивше ЈНА, почињен у мају 1992. године на тузланској Брчанској малти.
Избор Комшића за члана Председништва БиХ изазвао је бурне реакције босанскохерцеговачких Хрвата. Они нису тврдили да Комшић није легално изабран, али су му оспорили да је представник Хрвата у Председништву БиХ, јер је на ову функцију изабран као члан Социјалдемократске партије Златка Лагумџије. Хрвати су израчунали да је добио свега пет одсто хрватских гласова, што значи да су га за члана Председништва БиХ изабрали Бошњаци.
Комшић је највише учинио да му Хрвати оспоре легитимитет свог представника у Председништву БиХ. Он је, поред осталог, рекао да је „Хрват по рођењу” да је, иако је крштен, атеиста и да говори босанским језиком. Хрвати га не признају за свог члана Председништва БиХ и због тога што је „Златног љиљана”, највише ратно одликовање бошњачке Армије БиХ, зарадио у борбама сa Хрватским вијећем обране.

Бивши шеф форензичког тима УНМИК-а и Хашког тужилаштва Хосе Пабло Барајбар изјавио је да су, када је почела истрага против Фатмира Љимаја и Рамуша Харадинаја у случају трговине органима отетих косовских Срба, сведоци дословно нестали.
"Сви извори који су могли да нас одведу до гробља и да нам покажу где су тачно тела закопана - нестали су. Дословно нестали! Почели су да се крију и никада више нису хтели да проговоре са нама. Побегли су!", рекао је Барајбар, који је 2004. године обишао "жуту кућу" на северу Албаније, у којој су, како се сумња, отетим Србима вађени органи.
Он је навео да је било трагова које је требало пратити, али да "политичари треба да одговоре зашто се није наставило даље", наводећи да ће истрага Савета Европе бити најбољи начин да се открије шта се догодило, али да може да буде проблем шта ће се наћи после девет година.
Барајбар је рекао да је мисија УН прве информације о трговини органима добила крајем 2002. или почетком 2003. од осморо сведока, од којих су неки били из Призрена, а други из Албаније.
"Неки су тврдили да су већ били у 'жутој кући', други да су видели како се из ње износе тела и сахрањују на локалном гробљу. Неки су нам чак рекли и да су превозили људе у Албанију. Нисмо разговарали ни са ким ко је рекао да је учествовао у ономе што се наводно догађало у 'жутој кући', или да је, рецимо, био отет", додао је он.

Начелник генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Здравко Понош изјавио је у интервјуу за "Политику" да политика одбране земље не постоји.
Поводом несугласица са министром одбране Драганом Шутановцем, Понош је рекао да то није сукоб две личности, него судар концепција о томе где ће Србија, као безбедна земља, бити 2015, 2020. године
Генералски врх у прошли петак бојкотовао министра одбране на традиционалном годишњем пријему. Нечелник Генералштаба Здравко Понош лично је "препоручио" својим најближим сарадницима да се клоне те прославе, желећи тако да упути поруку јавности о стању у систему одбране, подсећа лист.
"Ја сам то морао да урадим кад сам видео да реформа стоји, да немамо никакав план. Ако се нешто и кретало, то је био производ инерције. Нисам желео да таква врста штете буде приписана војничкој немоћи, и више пута сам указивао и на застоје и назадовања", рекао је Понош.
Понош је рекао да је на то указивао министру одбране на његовом колегијуму.
"Али сам брзо разумео да тај колегијум није место где се решавају проблеми, него амбијент за размену комплимената. А од тога је било мало користи. Покушао сам чак и да опрезним симболима укажем на проблеме, најпре у војним, а затим и у другим гласилима. Писао сам један текст за "Војно дело", али све је то било узалуд.