Прилози

У економској прогнози из Скошабенк тврди се да економска криза у Канади неће престати бар до 2010. године. Ранија предвиђања банкара говорила су да би привреда могла да оживи 2010. године, међутим, експерти из Скошабенк тврде да се светска привреда неће опоравити до тада, а и да ће оживљавање ићи 'постепено и појединим случајевима разочаравајуће'.
Сличну, песимистичку прогнозу дешавања на финансијском плану у наредном периоду дао је и министар финансија Џим Флаерти, после састанка са ресорним колегама из провинција и територија. Он је предвидео даље погоршање привредне ситуације, уз губитак великог броја радних места, између осталог и због још већих проблема у којима се може наћи Велика детроитска тројка. Финансијска помоћ од 3,4 милијарде долара, обећана за три велика произвођача аутомобила, требало би да спречи да се у провинцији у наредних пет година изгуби преко 500 хиљада радних места у њиховим погонима, али за сада је пакет и даље само у најави. Он би требало да се активира када америчка влада обезбеди помоћ за аутомобилску индустрију.
Пакет помоћи за фирму Крајзлер садржаће строго утврђене услове, који би требало да спрече да произвођач аутомобила у приватном власништву искористи канадске пореске обвезнике, упозорио је онтаријски министар за економски развој Мајкл Брајант.

Сви енергетски пројекти где учествују Бугарска и Русија биће реализовани, укључујући и гасовод Јужни ток, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров после разговора са бугарским колегом Ивајлом Калфином.
"У односу на наше енергетске пројекте нема никаквих основа за претпоставке да се неће реализовати, да ће бити закочени или измењени", рекао је шеф руске дипломатије.
И Јужни ток и Бургас-Александропулос и Белене, сви ти пројекти ће бити реализовани,  независно од економске и политичке ситуације", рекао је Лавров на конференцији за новинаре.
Према његовим речима, у данашњем разговору је потврђено да ће све бити изграђено у предвиђеним роковима.
Лавров је казао да Русија подржава иницијативу Бугарске о одржавању конференције о енергетској безбедности у априлу 2009. године.
"Ми ћемо активно учествовати у њеној припреми. Сматрамо да је вештачко прављење препрека, уз руковођење само једним циљем - да се ликвидирају додатне могућности испорука гаса у Европу, понашање које директно противуречи задатку јачања европске енергетске безбедности", навео је Лавров.
РТС

Прошле недеље провео сам два дана у Ванкуверу. Све време је падала киша. Сада, у Калгарију, пада снег и за наредне дане најављују температуре до минус тридесет. Гледам телевизију, канал посвећен времену. „Спремите се за дубоко замрзавање”, каже водитељ уз беспрекоран осмех и ја се одмах осетим као ћурка у фрижидеру у оближњој самоуслузи. После те визије, кишни дани у Ванкуверу делују као време у рају.
У ствари, није ми та киша толико ни сметала, јер сам у Ванкувер дошао да, као писац из дијаспоре, одржим књижевно вече са Милошем Латиновићем, писцем из матице. Та два дана проводим потпуно окружен српским језиком; само једном Милош и ја свраћамо у „Старбакс” да попијемо кафу и ја, за тренутак, говорим енглески док је наручујем. Девојка која наплаћује је из Мексика, младић који прави кафе је из Кине, девојка која брише столове је из Румуније, и наш енглески весело звони од страног акцента и језичких упадица. Тако, ваљда, мора да буде у Канади, у земљи која је у непрекидном настајању. Први пут помишљам да је то исходиште њене лепоте, та чињеница да још не постоји лако препознатљива одредница идентитета, те да је то чини привлачном и, чак, егзотичном у свом леденом окружењу.
Међутим, на нашој књижевној вечери не појављује се никаква сумња када је реч о идентитету и сасвим је јасно да се за све нас у сали Српског културног центра при цркви Светогархангела Михаила идентитет налази у српском језику. „Само не дајте да вам одузму језик”, каже ми касније једна читатељка док јој потписујем књигу.

Када су једном приликом питали Милоша Црњанског да ли чита Алексу Шантића, он је одговорио: „Ја Шантића не читам, ја га знам напамет.”
Штета је у томе, и показатељ врхунске неодговорности, што када бисте поједине политичаре у Србији питали да протумаче изјаву њиховог колеге, они би коментарисали само оно што није речено, или у контексту какав изјави није додељен. Они знају напамет само своје песме.
Ако кажем да ми морамо у ЕУ и да тиме можемо себе промовисати и најбољи део наше традиције и културе однети и другима, оптужиће ме да желим да опљачкам и изнесем наше наслеђе из Србије.
И тако редом.
Зато се плашим да устврдим да је „пиши као што говориш, а читај како је написано” рекао Вук Караџић, јер ће се наћи многи да ми одговоре како „Његош никада ништа слично није рекао”.
И џаба је мерити речи.
Родио сам се у времену када су само наше деде у души носиле Христа. Родио сам се у времену када се већина гадила на славски колач. Сада сви славе, уздају се у Бога, али се надам да ће почети и да верују.
Ипак и то је помак враћању правим вредностима. Сматрам да не можемо побећи од свога гена. Мало смо последњих деценија мутирали.

Сви водећи светски листови у коментарима о колапсу инвестиционог механизма доскора једног од најугледнијих брокера на Волстриту и председника њујоршке електронске берзе „Насдак” Бернарда Медофа, изражавају неверицу да је један човек могао толико дуго да вара неке од „најинтелигентијих људи” на свету.
Западни медији оцењују да ће последице ове проневере од око 50 милијарди долара по финансијски систем бити далекосежне и да је већа контрола финансијских институција преко потребна.
„Индипендент” пише да широм света значајне губитке бележе многобројне банке и финансијске институције, које су се „одважиле” да уложе велике количине новца у Медофове изузетно ризичне хеџ-фондове.
Оштећени клијенти би сада требало да се преиспитају, уместо што беже од сопствене одговорности у овом случају и кривицу у потпуности сваљују на америчке финансијске прописе, иако банкарски сектор у сенци, како амерички тако и британски, последњих година заиста „личи на Дивљи запад”, оцењује овај лист.
Неопходне су боље регулативе како бисмо били сигурни да финансијске службе раде свој посао како треба, другим речима „нема сумње да је Дивљем западу потребан способан шериф”, закључује „Индипендент”.
„Тајмс” истиче да ће ова велика превара „угрозити финансијске институције и поверење” бројних оштећених страна и да ће утицати на „будући облик финансијског система”, те да би требало да подстакне већу контролу од стране инвеститора и оних који утврђују правила у финансијском свету, јер је овај скандал „колико срамота, толико и упозорење”.

Амерички независни новинар Роберт Парсонс, извештач из међународних институција у Женеви, изјавио је да су у мају 1999. године УН у целини сакриле од јавности шокантан извештај Сенегалца Бакарија Кантеа, шефа прве мисије УНЕП-а (Програм УН за човекову околину), о катастрофалним еколошким последицама бомбардовања СР Југославије.
Парсонс је успео да добије Кантеов извештај од свог извора у УНЕП-у и 17. јуна 1999. објави његове делове у женевском дневнику "Курије" под насловом "Скривен алармантни извештај о последицама бомбардовања Југославије: Отрови које УН неће да виде".
Роберт Парсонс је у интервјуу за франкфуртске "Вести" посведочио о томе да су се у канцеларијама УН цензурисали и "фризирали" извештаји о здравственим последицама употребе оружја са осиромашеним уранијумом на Балкану.
"Атмосфера и тло у бившој СР Југославији трајно су загађени отровним материјама због бомбардовања индустријско-хемијских комплекса и због употребе оружја са осиромашеним уранијумом", наводи се у извештају, који преносе "Вести".
У извештају се оцењује да ће наредне генерације, које живе на бомбардованом тлу, патити од канцерогених обољења, а биће повећан број спонтаних побачаја и деформитета новорођенчади.
Наводи се да су због бомбардовања природу у СР Југославији загадиле отровне супстанце, међу којима су најопаснији полихлоробифенили (ПЦБ), висококанцерогене материје одговорне за имунолошке болести.

Најуспешнија музичка уметница, емигранткиња нове генерације из Србије у Канади Ана Соколовић, добитница је престижне награде Удружења композитора, текстописаца и музичких издавача Канаде Сокан, објавио је Квебешки центар за канадску музику у Монтреалу.
Соколовићева је добила награду за концертну музику којом јој је одато признање за извођење њених дела на канадској музичкој сцени. Она је 1995. и 1998. такође добила награде Сокана за младе композиторе, а међу њеним бројним признањима издваја се "титула" композитора године у Квебеку - квебешки музички "Оскар".
У Националном уметничком центру у Отави уочи минулог викенда два пута је изведен "Концерт за оркестар" Ане Соколовић, петнаестоминутна модерна композиција инспирисана Росинијем и Бетовеном. Композиција Соколовићеве била је део гала програма на коме је Шопенов клавирски концерт број 1, извео један од најбољих канадских пијаниста Луј Лорти, а оркестром Националног уметничког центра дириговао један од познатијих млађих диригената данашњице Данац Томас Сондергард.
Првом отавском концерту присуствовао је и амбасадор Србије у Канади Душан Батаковић са представницима амбасаде.

У БиХ су неизбежне терористичке акције, јер је то разлог који оправдава постојање џихада који је у порасту, упозорио је израелски аналитичар исламског радикализма и професор на Истраживачком институту "Труман" хебрејског универзитета Рафаел Израели.
"Исламистички покрет који промовише џихад јача, али не само зато да би у демографском смислу превладао у земљи у којој се развија. Они желе да завладају Европом, као и да Турска, у којој живи 75 милиона муслимана, постане дио ЕУ", нагласио је Израели.
Уколико се то догоди, упозорио је Израели, Европа ће имати око 110 милиона муслимана, а то је број који доводи Европу у велику опасност коју неће моћи да отклони ако не почне да ограничава прилив муслиманских имиграната.
Он је за "Глас Српске" рекао да је на срећу по све, што у БиХ постоји Република Српска (РС), која је противтежа Сарајеву у којем је много Иранаца и других екстремиста од којих једни делују тајно, а неки јавно.
"БиХ је сама по себи ништа, јер је састављена од две компоненте, РС је постигла огроман напредак... Импресивно је што су ти људи веома привржени својој отаџбини. Да су Срби у Србији поступили на овај начин, уместо што су оставили Косово Албанцима, на Косову би Срби проширили своје области и тада проблем Косово не би постојао", оценио је Израели.

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је у Савету безбедности да је Србија остварила значајан напредак у сарадњи са Трибуналом и затражио подршку међународне заједнице да преостала два хашка оптуженика, Ратко Младић и Горан Хаџић, буду ухапшена што пре.
„Сарадња Србије са Тужилаштвом је значајно побољшана. Промена политичке климе довела је до одлучнијег и активнијег приступа на политичком, правном и оперативном нивоу”, рекао је Брамерц пред Саветом безбедности УН, представљајући редовни извештај о сарадњи Србије са судом у Хагу.
Он је навео да је и даље најкритичнија област у сарадњи Београда са Хагом хапшење Младића и Хаџића и додао да двојица хашких бегунаца морају бити што пре ухапшена.
Брамерц је оценио да хапшење Радована Караџића и Стојана Жупљанина представља „важну прекретницу” у сарадњи Србије са Тужилаштвом и навео да се побољшала сарадња између различитих служби у планирању и координисању акција.
„Она (хапшења) су резултат побољшане ефикасног руководства и координације између политичких, правосудних и безбедносних агенција задужених за лоцирањем хашких бегунаца”, рекао је Брамерц.
Према његовим речима, рад садашњих служби отежан је због недостатака у претходном руковођењу безбедносним службама.
Брамерц је навео да су му током посете Београду у новембру представљен Акциони планови за хапшење двојице преосталих хашких бегунаца и додао да је могуће очекивати нове позитивне резултате на њиховом остварењу.

Поред кризе у федералној, конзервативној влади и прекидања седнице Парламента до 27. јануара, један од најнепосреднијих повода био је изузетно лош снимак обраћања Стефана Диона телевизијском гледалишту. Уместо да буде пандан говору премијера Стивена Харпера, лоше сачињен снимак никако није убедио јавност да Дион и његова странка могу бити озбиљна алтернатива. Готово одмах је све гласније тражена Дионова смена, а кандидати су већ били познати - Доминик Лебланк, Боб Реј и Мајкл Игнатиеф.
Када је Стефан Дион најавио да ће се повући са места лидера Либералне странке чим буде изабран његов наследник, и да ће то бити пре Божићних празника, одлучено је да избор привременог лидера обави клуб посланика и сенатора. Код симпатизера Боба Реја, међутим, јавила се дилема да ли пристати на ову убрзану процедуру и дати легитимитет клубу посланицика и сенатора, са укупно 135 чланова, јер они представљају чланове странке из свега једне четвртине изборних округа у земљи.
У свом саопштењу Дион каже да је, због новонасталих околности, потребно да се пре наставка рада Парламента на челу странке нађе нови лидер, што је он подржава и предлаже чланству и посланичком клубу. Он наглашава да и у овој прилици, као и до сада, жели да уради оно што је најбоље за земљу и странку, посебно у тренутку када су радна места и пензије у опасности. После избора 14. октобра, Дион је најавио да ће остати на челу странке све док не буде изабран његов наследник, који ће бити ефикасна опозиција влади Стивена Харпера.