Куповина парохија у престоници није нова појава. То постоји већ дуже време, најмање деценију и по. С тим проблемом се нико није хватао у коштац јер Београд нема епископа, већ је под Патријаршијом. Ту се јавља велики празан простор у црквеној власти, што поједини људи користе да уновче – прича проф. Зоран Милошевић.
Он каже да чим се упразни парохијско место у Београду, за њега се грабе свештеници из свих крајева Србије. Потежу се рођачке, пријатељске, кумовске везе, али има и оних који једноставно купе парохију. Наравно, они који су уложили новац гледају да га што пре врате, преко леђа верника. Због непотизма и продаје парохија, добри свештеници остају у сенци.
– Једном Београђанину потребан је добар духовни отац, а не трговац. То се одражава и на присуство нових вера у Београду, а да је српска црква кадровски јача, мање би људи ишло на другу страну. Патријаршија би требало да дели парохије по принципу квалитета, али је очигледно неко злоупотребио поверење патријарха, који је незаинтересован за славу, новац и овоземаљска блага. Појединци су искористили његово поверење и свој положај добро уновчили – додаје Милошевић.
С обзиром на то да је Београд двомилионски град, реално би било, каже он, да се подели на више епархија. Оптимум је да на 250.000 становника дође један владика.
Професор Милошевић тврди да је оваква ситуације настала и због лошег стања у образовним институцијама.
– Деведесетих година Богословски факултет у Београду био је један од најдинамичнијих факултета у православном свету. Одласком појединих професора на место владика остао је празан простор јер иза себе нису оставили адекватну замену. Духовна литература углавном је преведена, мало је оригиналних дела домаћих аутора. Реформа цркве мора имати два правца, први је реорганизација образовних институција српске цркве, а други је реорганизација саме цркве у смислу стварања нових епархија, са тежиштем у Београду, али и у другим већим градовима као што су Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Бањалука – закључује наш саговорник.
Непотизма и корупције има у свим сферама друштва, па стога не чуди што су се ови манири пренели и на цркву. Свештеник не треба да буде сиромашан, али не треба да буде ни пребогат човек. Поједини наши духовни оци заборављају оно јеванђељско да ће „пре камила кроз иглене уши, него богати у царство Божије“.
Афера „Ватопед“
Недавно су север Грчке потресали протести због афере „Ватопед“ у коју су били умешани поједини монаси овог манастира са Свете горе. Због трговине и трансакција са државом и незаконитог присвајања имовине од 138 милиона евра, игуман Ефрем, старешина манастира, смењен је и лишен свих функција. Грчка влада се због овог скандала тресла пуна два месеца. Министар за поморску трговину је због овог инцидента поднео оставку.
Симонија – најтежи преступ
– Трговина парохијама, али и црквеним вредностима, постала је толико озбиљно питање да ће највероватније на мајском сабору бити посебна тачка о којој ће се расправљати. Овим проблемом данас треба да се бави финансијски органи Синода – каже Мирко Ђорђевић, социолог религије, и додаје да се по црквеном праву онај ко тргује свештеним предметима изопштава из цркве и тај се преступ назива симонија.
Аутор: Екипа Блица недеље, Фото: Г.Срданов
КОМЕНТАРИ
Ауторска права Радио Оаза 2026