Прилози

Тужилаштво за ратне злочине јуче је поднело захтев за спровођење истраге против 17 бивших припадника ОВК осумњичених за ратни злочин у Гњилану 1999. године, а истражни судија Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду почео је да саслушава девет бивших припадника ОВК који су у петак ухапшени у Прешеву. Један од ухапшених биће процесуиран на локалном нивоу, док су седморица припадника „гњиланске групе” у бекству и нису доступни државним органима. У захтеву за спровођење истраге Тужилаштво је тражило да се осумњиченима одреди притвор.
Због акције МУП-а Србије јуче је неколико стотина Албанаца протестовало у центру Прешева носећи албанске заставе и узвикивали пароле „Хоћемо слободу” и „Стоп насиљу”.
Протест, који је одржан у организацији чланова породица и пријатеља ухапшених, протекао је без инцидената. Како је Танјугу рекао лидер Покрета за демократско деловање Јонуз Муслију, затражио је да ухапшени буду пуштени из затвора јер, како је оценио, нису криви и нико од њих никада није био припадник ОВК. На протестном скупу тражен је долазак међународних снага које би албанском становништву на овом подручју осигурали безбедност. Муслију је најавио да ће протести бити настављени после новогодишњих празника.
Приштински дневник „Експрес” јуче је пренео изјаву бившег команданта ОВК за зону Гњилана Ахмета Исуфија, који тврди да је хапшење у Прешеву „базирано на лажним чињеницама”, преноси Бета.

Куповина парохија у престоници није нова појава. То постоји већ дуже време, најмање деценију и по. С тим проблемом се нико није хватао у коштац јер Београд нема епископа, већ је под Патријаршијом. Ту се јавља велики празан простор у црквеној власти, што поједини људи користе да уновче – прича проф. Зоран Милошевић.
Он каже да чим се упразни парохијско место у Београду, за њега се грабе свештеници из свих крајева Србије. Потежу се рођачке, пријатељске, кумовске везе, али има и оних који једноставно купе парохију. Наравно, они који су уложили новац гледају да га што пре врате, преко леђа верника. Због непотизма и продаје парохија, добри свештеници остају у сенци.
– Једном Београђанину потребан је добар духовни отац, а не трговац. То се одражава и на присуство нових вера у Београду, а да је српска црква кадровски јача, мање би људи ишло на другу страну. Патријаршија би требало да дели парохије по принципу квалитета, али је очигледно неко злоупотребио поверење патријарха, који је незаинтересован за славу, новац и овоземаљска блага. Појединци су искористили његово поверење и свој положај добро уновчили – додаје Милошевић.
С обзиром на то да је Београд двомилионски град, реално би било, каже он, да се подели на више епархија. Оптимум је да на 250.000 становника дође један владика.
Професор Милошевић тврди да је оваква ситуације настала и због лошег стања у  образовним институцијама.

Од избора за члана Председништва Босне и Херцеговине – пре нешто више од две године – Жељко Комшић је често у жижи интересовања јавности и то углавном због изјава на основу којих би могао да добије звање Скандал мајстора босанскохерцеговачке политичке сцене.
Комшић је скренуо пажњу на себе и пре неколико дана. Учинио је то изјавом да неће да се састане са шефом дипломатије Србије Вуком Јеремићем, јер, образложио је, долази у Сарајево без Илије Јуришића, бившег председника Општинског савета Тузле, којем се у Београду суди за ратни злочин над припадницима бивше ЈНА, почињен у мају 1992. године на тузланској Брчанској малти.
Избор Комшића за члана Председништва БиХ изазвао је бурне реакције босанскохерцеговачких Хрвата. Они нису тврдили да Комшић није легално изабран, али су му оспорили да је представник Хрвата у Председништву БиХ, јер је на ову функцију изабран као члан Социјалдемократске партије Златка Лагумџије. Хрвати су израчунали да је добио свега пет одсто хрватских гласова, што значи да су га за члана Председништва БиХ изабрали Бошњаци.
Комшић је највише учинио да му Хрвати оспоре легитимитет свог представника у Председништву БиХ. Он је, поред осталог, рекао да је „Хрват по рођењу” да је, иако је крштен, атеиста и да говори босанским језиком. Хрвати га не признају за свог члана Председништва БиХ и због тога што је „Златног љиљана”, највише ратно одликовање бошњачке Армије БиХ, зарадио у борбама сa Хрватским вијећем обране.

Бивши шеф форензичког тима УНМИК-а и Хашког тужилаштва Хосе Пабло Барајбар изјавио је да су, када је почела истрага против Фатмира Љимаја и Рамуша Харадинаја у случају трговине органима отетих косовских Срба, сведоци дословно нестали.
"Сви извори који су могли да нас одведу до гробља и да нам покажу где су тачно тела закопана - нестали су. Дословно нестали! Почели су да се крију и никада више нису хтели да проговоре са нама. Побегли су!", рекао је Барајбар, који је 2004. године обишао "жуту кућу" на северу Албаније, у којој су, како се сумња, отетим Србима вађени органи.
Он је навео да је било трагова које је требало пратити, али да "политичари треба да одговоре зашто се није наставило даље", наводећи да ће истрага Савета Европе бити најбољи начин да се открије шта се догодило, али да може да буде проблем шта ће се наћи после девет година.
Барајбар је рекао да је мисија УН прве информације о трговини органима добила крајем 2002. или почетком 2003. од осморо сведока, од којих су неки били из Призрена, а други из Албаније.
"Неки су тврдили да су већ били у 'жутој кући', други да су видели како се из ње износе тела и сахрањују на локалном гробљу. Неки су нам чак рекли и да су превозили људе у Албанију. Нисмо разговарали ни са ким ко је рекао да је учествовао у ономе што се наводно догађало у 'жутој кући', или да је, рецимо, био отет", додао је он.

Начелник генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Здравко Понош изјавио је у интервјуу за "Политику" да политика одбране земље не постоји.
Поводом несугласица са министром одбране Драганом Шутановцем, Понош је рекао да то није сукоб две личности, него судар концепција о томе где ће Србија, као безбедна земља, бити 2015, 2020. године
Генералски врх у прошли петак бојкотовао министра одбране на традиционалном годишњем пријему. Нечелник Генералштаба Здравко Понош лично је "препоручио" својим најближим сарадницима да се клоне те прославе, желећи тако да упути поруку јавности о стању у систему одбране, подсећа лист.
"Ја сам то морао да урадим кад сам видео да реформа стоји, да немамо никакав план. Ако се нешто и кретало, то је био производ инерције. Нисам желео да таква врста штете буде приписана војничкој немоћи, и више пута сам указивао и на застоје и назадовања", рекао је Понош.
Понош је рекао да је на то указивао министру одбране на његовом колегијуму.
"Али сам брзо разумео да тај колегијум није место где се решавају проблеми, него амбијент за размену комплимената. А од тога је било мало користи. Покушао сам чак и да опрезним симболима укажем на проблеме, најпре у војним, а затим и у другим гласилима. Писао сам један текст за "Војно дело", али све је то било узалуд.

Додељујући прошле среде у „Театру 78” награду групи „Avelanche” у финалу СВУРФ-а, урбаном фестивалу са више од 500 младих музичара, глумаца и сликара општине Савски венац, Звонимир Ђукић се бираним речима вратио у дане својих почетака и подсетио на значај губитка Николе Караклајића. Можда окупљени основци и средњошколци, јер само млади људи верују да је цео живот леп и сви људи добри, и нису најбоље разумели о каквом то човеку Ђуле говори, али је тужно да то нису схватили ни челници Радио Београда, коме је Никола подарио цео радни век. Заузврат, није му приређена комеморација, нити упућена званична реч на сахрани!
Тај неколегијалан, нецивилизацијски, на крају крајева нељудски гест носи поруку: Ваља умрети када си на власти или у врхунцу славе. Касније си - у животу и у смрти - нико! Никола је мимо било које политичке наклоности, уз каријеру врхунског шахисте и „озбиљног новинара”, изабрао да буде мисионар бит музике и рокенрола кад је то носило дозу опасности. Из те мисије изнедрио је небројене младе диск-џокеје, водитеље, новинаре и све рок музичаре Југославије у периоду 1962-1982.
Такав човек званично је прескочен у кући чијем је угледу и значају непроцењиво допринео. У данима кад су корисници јавног сервиса осуђени да гледају понижавајуће седнице назови народне скупштине и дозирају се гадостима из Хага, било би одвише очекивати мало људскости према утемељивачима медијских вредности.

Деведесетих година, у време ратова и распада Југославије, Канада је била честа одредница нове емигрантске генерације. Многи, махом млади исељеници, високообразовани стручњаци компјутерских технологија, изабрали су Отаву за нови дом.
Међу исељеницима из Србије који су се попели на пословни трон издваја се Београђанин Драган Вељовић (48), који је за 12 година своју компанију "Мејплсофт", из кућног подрума уздигао до нивоа на којем остварује приход од 25 милиона долара.
Рођен и одрастао на Новом Београду, награђивани гимназијалац, дипломац на електротехничком факултету, амбициозни инжењер београдске "Информатике", обрео се први пут у Канади пре скоро две деценије.
Пола 1989. године радио је у Винипегу, у преријској провинцији Манитоби. Затим, годину дана у Сингапуру. После краткотрајног повратка у завичај, продужио је у Белгију где је био шеф рачунског центра у другој највећој банци у тој земљи. Најзад, после шестомесечне "репризе" у Винипегу, од 1992. године "усидрио се" у Отави.
"Мејплсофт"
Ту је Вељовићева стално узлазна каријера настављена у "Андерсен консалтингу", најпознатијој светској компанији те врсте. У пословним пројектима са канадском владом оријентисао се на архитектуру конверзије података за финансијске системе. Кроз један систем на коме је радио данас прође преко 70 милијарди долара.
Децембра 1996. основао је своју компанију "Мејплсофт" која се најпре бавила израдом и продајом софтвера за решавање Ј2К, односно проблема преласка у 2000. годину.

У преговорима о продаји НИС-а „Гаспром њефту”, српска страна је успела да се избори за повољније услове споразума, који ће укључити и социјални програм на којем је српски синдикат радника инсистирао, јавила је из Београда руска агенција Итар-Тас.
Раније је било договорено да „Гаспром њефт” купи 51 одсто акција НИС-а за 400 милиона евра и инвестира још 500 милиона евра у модернизацију индустријских погона, а сада је руски партнер пристао да повећа инвестиције за 50 милиона евра, навела је руска агенција.
„Гаспромњефт” је, уз то, обећао да неће отпуштати запослене у НИС-у до 2012. године, да ће плате прилагођавати инфлацији и исплаћивати надокнаду од 750 евра по години радног стажа за раднике који одлуче да напусте компанију.
Преговори о условима за приватизацију НИС-а били су један од најизазовнијих елемената руско-српског енергетског пакета који се састоји од три појединачна споразума.
Они су вођени током неколико месеци након што су парламенти обеју земаља ратификовали оквирни нафтни и гасни споразум, потписан у Москви крајем јануара 2008., подсетио је Итар-Тас.

Тенисерка Јелена Јанковић и пливач Милорад Чавић проглашени су за најбоље спортисте у 2008. години, у избору Олимпијског комитета Србије.
За најуспешнију мушку екипу шести пут узастопно проглашена је ватерполо репрезентација Србије која је на Играма у Пекингу освојила бронзану медаљу. У конкуренцији женских екипа, признање су добиле најбоље одбојкашице Србије које су се први пут у историји женске одбојке пласирале на Олимпијске игре.
За најуспешније спортисте инвалиде проглашени су стонотенисерка Борислава Перић - Ранковић и атлетичар Драженко Митровић, који су на Параолимпијским играма у Пекингу освојили сребрну, односно бронзану медаљу.
Председник ОКС Иван Ћурковић изјавио је да су наши спортисти у протеклој години остварили запажене резултате и да се већ сада треба окренути новом олимпијском циклусу. "За нама је година у којој су остварени запажени резултати мерени секундама и метрима. Спортисти су заслужули само похвале, тако да овога пута никоме нећемо упутити речи прекора", рекао је Ћурковић. Први човек ОКС нагласио је да је на протеклим Играма у Пекингу тријумфовао "дух патриотизма". "Спортисти којима не недостаје ни слава ни богатство, показали су у Пекингу како се треба борити за боје своје земље. Наши такмичари су такође пратили тренд у којем је оживео патриотски дух", истакао је Ћурковић.

Млади математички геније, Теодор фон Бург, годинама осваја медаље на различитим такмичењима, али и поред тога не задовољава критеријуме Фонда за младе таленте. Почетком децембра Фонд га је обавестио да отвори рачун како би био награђен са 320 хиљада динара за успех на прошлогодишњем такмичењу, међутим, обећани новац није добио, јер није био средњошколац.
Теодор је ученик првог разреда математичке гимназије, а на недавно завршеној Јуниорској научној Олимпијади у Јужној Кореји освојио је сребрну медаљу, побеђујући старије од себе.
Теодор фон Бург има 15 година, а већ 12 година се бави математиком.
Такмичећи се у категорији старијих разреда, само са најзначајнијих међународних такмичења, у Србију је донео 10 медаља – две златне, шест сребрних и две бронзане.
Како је рекао за Б92, на још једну Олимпијаду у Кореју је отишао срећан због обећане награде, вратио се још срећнији због освојене медаље, и планирао да новац потроши на приватне часове, јер му оно што научи у школи - није довољно.
Код куће га је сачекало непријатно изненађење.