Од избора за члана Председништва Босне и Херцеговине – пре нешто више од две године – Жељко Комшић је често у жижи интересовања јавности и то углавном због изјава на основу којих би могао да добије звање Скандал мајстора босанскохерцеговачке политичке сцене.
Комшић је скренуо пажњу на себе и пре неколико дана. Учинио је то изјавом да неће да се састане са шефом дипломатије Србије Вуком Јеремићем, јер, образложио је, долази у Сарајево без Илије Јуришића, бившег председника Општинског савета Тузле, којем се у Београду суди за ратни злочин над припадницима бивше ЈНА, почињен у мају 1992. године на тузланској Брчанској малти.
Избор Комшића за члана Председништва БиХ изазвао је бурне реакције босанскохерцеговачких Хрвата. Они нису тврдили да Комшић није легално изабран, али су му оспорили да је представник Хрвата у Председништву БиХ, јер је на ову функцију изабран као члан Социјалдемократске партије Златка Лагумџије. Хрвати су израчунали да је добио свега пет одсто хрватских гласова, што значи да су га за члана Председништва БиХ изабрали Бошњаци.
Комшић је највише учинио да му Хрвати оспоре легитимитет свог представника у Председништву БиХ. Он је, поред осталог, рекао да је „Хрват по рођењу” да је, иако је крштен, атеиста и да говори босанским језиком. Хрвати га не признају за свог члана Председништва БиХ и због тога што је „Златног љиљана”, највише ратно одликовање бошњачке Армије БиХ, зарадио у борбама сa Хрватским вијећем обране.
Почетком прошле године, Комшић је – после приказивања видео-снимака злочина Петог корпуса Армије БиХ над Србима и Бошњацима, присталицама Фикрета Абдића – изјавио да је његов командант Атиф Дудаковић „дефинитивно херој одбране БиХ”.
После одлуке Међународног суда правде у Хагу по тужби БиХ против Србије, Комшић је казао да је „видео нешто друго од онога што је саопштено у овој пресуди” и да има право „када се затвори између четири зида да својој породици и свом детету говори шта је било на овом подручју”. Он је Хрватској обећао помоћ БиХ у вођењу спора против Србије пред Међународним судом правде.
На изјаву бившег српског премијера Војислава Коштунице да је најпречи задатак Србије, као гаранта Дејтонског споразума, очување Републике Српске, Комшић му је поручио „да прсте држи даље од БиХ, јер би могао добити и по прстима и по носу”. Касније је рекао да не искључује ни то да би се физички обрачунао с Коштуницом ако би се негде срели.
Комшић је на своју руку писао властима Шведске да не прихвате захтев бивше председнице Републике Српске др Биљане Плавшић за превремено пуштање на слободу. Било какав акт милосрђа према Плавшићевој, навео је Комшић, била би „велика грешка и увреда за жртве” и њихове породице.
За набрајање свих оваквих и сличних Комшићевих изјава и самовољних поступака била би недовољна цела страна нашег листа.
Жељко Комшић је рођен 1964. у Сарајеву, где је дипломирао на Правном факултету, а похађао је и Школу за иностране послове на Универзитету Џорџтаун у Вашингтону. Ожењен је и има кћерку.
Боро Марић
Ауторска права Радио Оаза 2026