Почетком прошле године, Комшић је – после приказивања видео-снимака злочина Петог корпуса Армије БиХ над Србима и Бошњацима, присталицама Фикрета Абдића – изјавио да је његов командант Атиф Дудаковић „дефинитивно херој одбране БиХ”.
После одлуке Међународног суда правде у Хагу по тужби БиХ против Србије, Комшић је казао да је „видео нешто друго од онога што је саопштено у овој пресуди” и да има право „када се затвори између четири зида да својој породици и свом детету говори шта је било на овом подручју”. Он је Хрватској обећао помоћ БиХ у вођењу спора против Србије пред Међународним судом правде.
На изјаву бившег српског премијера Војислава Коштунице да је најпречи задатак Србије, као гаранта Дејтонског споразума, очување Републике Српске, Комшић му је поручио „да прсте држи даље од БиХ, јер би могао добити и по прстима и по носу”. Касније је рекао да не искључује ни то да би се физички обрачунао с Коштуницом ако би се негде срели.
Комшић је на своју руку писао властима Шведске да не прихвате захтев бивше председнице Републике Српске др Биљане Плавшић за превремено пуштање на слободу. Било какав акт милосрђа према Плавшићевој, навео је Комшић, била би „велика грешка и увреда за жртве” и њихове породице.
За набрајање свих оваквих и сличних Комшићевих изјава и самовољних поступака била би недовољна цела страна нашег листа.
Жељко Комшић је рођен 1964. у Сарајеву, где је дипломирао на Правном факултету, а похађао је и Школу за иностране послове на Универзитету Џорџтаун у Вашингтону. Ожењен је и има кћерку.
Боро Марић