Глумицу Оливеру Јежину на крају ове године у очај је бацала неразумност домаће владајуће политике, а главна добра вест, каже, стигла је из Америке:
"Човеку прво падне на памет то што је Афроамериканац победио на изборима. То је нешто што је занимљиво и што евентуално обећава да би нешто могло да се промени глобално, али с обзиром на састав његовог кабинета, не треба баш да скачемо од среће."
РСЕ: Да ли постоји још нешто са светске сцене, можда светска економска криза?
"Не, 1993. година је мени била јача од ове светске економске кризе. Како кажу, лепо је то што је тамо победио Обама, јесте и да постоји светска економска криза... Сви смо се везали за то, а криза код нас, односно дно са којег никако не успевамо да се подигнемо, заправо се продубљује све више и више и не видим јој крај. Стање на политичкој сцени код нас је толико страшно да заиста не видим исходиште. Ова светска криза нама дође као алиби, баш ме занима, да није те кризе, шта би било са нама, да ли бисмо били паметнији и рационалнији. Можете да напишете да ме неразумност наше владајуће политике баца у очај."
Социолог културе Зорица Бобић говори о универзалној симулацији, али истиче да и у ту има добрих вести:
"Ова 2008. година ће остати запамћена по томе што је читав универзум безобзирне симулације, најпре на светској политичкој сцени, а потом наравно и у медијима, на известан начин раскринкан. Такође, остаће упамћена и по томе што се први пут у последњих 10-15 година дешава нешто што иначе детектујем у својој књизи, а то су микро отвори. Дакле, чини ми се да се свет на известан начин отрезнио од владавине такозваних арт система, да обични људи почињу да се окрећу стварном животу и правим стварима, и да ће то резултирати новом димензијом стварности и новим вредносним поретком. Мислим да ће криза која је обележила ову годину бити значајна по томе што ће,  јер енергија кризе је ипак енергија, само паметни људи и они са мисијом знати на који начин би требало да је искористе."
Глумац и управник Југословенског драмског позоришта Бранко Цвејић каже да је 2008. година…:
"Опомена, озбиљна опомена свима нама. Опомена да се људи уразуме, да Америка престане са свим ратовима које, да тако кажем, нису они изазвали, али су то можда могли на неки другачији начин да реше. Избор Барака Обаме буди неку наду, али би требало сачекати и видети шта ће се дешавати. Сви се надају да би управо његов избор могао донети нешто друго од оног што је било до сада – надамо се много бољем. У сваком случају, огромна је ствар то што се десило, што је изабран човек који припада неком другом свету, што није неко попут Буша. На крају крајева, она бачена ципела на Буша је била један добар показатељ онога што већина света мисли. Али, потребно је уразумљивање и код нас, када размишљате коју бисте представу могли да погледате можете да пребаците на други канал, који даје сталан пренос Скупштине, и гледате једно тако невероватно позориште – оно право позориште је, на жалост, мање интересантно за народ. То би требало да буде последња опомена пред озбиљно уразумљивање." 
Бранка Тривић