Прилози

Србија неизоставно мора да закључи аранжман са ММФ-ом, да задржи лањски износ „крос бордер” кредита, да револвира краткорочне зајмове, да убеди банке да не смањују кредитну активност… Да учини све не би ли одржала девизну ликвидност. Без тога прети нам сценарио из 1980, када смо као држава банкротирали, каже за „Политику” Стојан Стаменковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови”.
Чак и да у свему томе успемо, неминовно је смањивање укупне јавне и друге потрошње. Да ли смо спремни и способни за то?
Стаменковићу, који се већ 30 година као стручни консултант „рве” са разним мисијама ММФ-а и који је тренутно члан саветничког тима премијера Цветковића, јасно је да ћемо уместо кресања расхода из буџета посегнути за повећањем дефицита – са 1,75 на свих три процента БДП. То су, признаје наш саговорник, чиниле и друге земље, али ММФ ће се, уверен је, одмах успротивити таквом предлогу. Ако га и прихвати, захтеваће да се тај дефицит искористи за инвестиције у инфраструктурне објекте, а не за друге видове потрошње. Где је излаз?
Да влада што пре изађе са што разумнијом економском политиком за савладавање кризе и рецесије у којој ће штедња и смањивање јавне потрошње бити на првом месту. Ако она то не учини – урадиће то инфлација и курс. Отуда и Стаменковићева процена да ће инфлација 2009. бити око 15 одсто, а ни раст курса евра не може бити ни за промил мањи. Можда чак и већи.

Трећи мај, најстрашнији дан мог живота - убележио је, ово, у свој дневник канадски генерал Луис Мекензи, први командант међународних снага у Босни, описујући напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, у пролеће 1992. године.
У дневничким белешкама, које је, касније, објавио у књизи „Мировњак“, он сведочи о хладнокрвном масакрирању војника у транспортерима, киднапованима око 200 из колоне. Овај високи канадски официр тврди и како је бошњачка страна, нападајући колону која је мирно напуштала град, погазила обећање да ће војницима гарантовати сигуран пролаз. Мекензи је до детаља описао како га је бошњачка страна преварила и зашто није био у стању да спречи напад.
Генерала Мекензија, који данас живи у Канади, позвали смо да за „Новости“ одговори, најпре, како са ове временске дистанце гледа на трагичан догађај у Добровољачкој улици у Сарајеву.
- Ништа није осветљено, у протеклих 17 година, да би променило моју верзију, онако како сам то описао у „Мировњаку“ - одговорио је.
* Да ли су мировне снаге у Босни, чији сте командант били, могле да учине више да спрече напад на војнике?

Традиционалне цркве и верске заједнице у Србији оцениле су да је актуелни Предлог закона о забрани дискриминације "неприменљив, да угрожава Уставом и државним вредностима гарантоване слободе и права, и противречи самом себи".
У саопштењу објављеном на сајту СПЦ додаје се да су верске заједнице предложиле 4. марта Влади Србије да привремено повуче Предлог закона због преиспитивања и побољшања. "Залагањем за измене и прецизирања текста Предлога, традиционалне цркве и верске заједнице се, између осталог, залажу за постизање такве прихваћености овог прописа која ће бити гарант његове пуне примене у пракси", наводи се у саопштењу.
Саопштење су потписали епископ бачки Иринеј, монсињор Андрија Копиловић из Католичке цркве, реис-ул-улема Адем Зилкић из Исламске заједница Србије, бискуп Самуел Врбовски из словачке Евангеличке цркве и бискуп Иштван Чете-Семеши из Хришћанске реформатске цркве. Потписници су и суперинтендент Арпад Долински из Хришћанска евангеличке цркве и рабин Исак Асиел из Јеврејска заједница Србије. Они су оценили да је недостатак Предлога закона то што може довести до колизије између неких од права којима се тај Предлог бави и права на слободно поседовање и изражавање верских уверења, проповедање верских учења и заштиту моралних вредности.
Према њиховим речима, цркве и верске заједнице се по правилу не мешају у послове државе, али су надлежни државни органи пропустили да их консултују при изради Предлога.

Мирјана Гало недавно је једногласно изабрана за председницу огранка Самосталне демократске српске странке у Пули. Оснивачкој скупштини СДСС-а присуствовали су и председник СДСС-а Војислав Станимировић, потпредседник Јово Ајдуковић и секретар странке Боро Ркман, саборски заступници Милорад Пуповац и Фурио Радин и истарски жупан Иван Јаковчић.
Мирјана Гало за „Политику” каже да пре свега „жели да врати достојанство и самопоштовање, како Србима у Пули и Истри, тако и свим обесправљеним грађанима”.
– Жеља ми је да се кроз деловање наше странке политички живот у Пули и Истри обогати новим садржајима. Свесна сам свих изазова који стоје пред нама, поготово што нас у мају чекају и локални избори. Морамо надокнадити време наше пасивности, наших страхова, неактивности и досадашње недовољне партиципације у политичком животу града и регије.
Противићу се протежирању појединачних интереса бизнисмена, како Срба, тако и осталих који мисле да могу профитирати чланством у политичким странкама или рођачким везама. Залагаћу се за једнака права и могућности свих, каже Мирјана Гало.
Она додаје да ће се залагати и за развој мултиетничког и мултикултуралног друштва, социјалну правду и за неотуђиво право повратка расељених и избеглих лица на своја вековна огњишта и враћање њихове имовине.

Приоритет у политици Вашингтона према Балкану биће да ојача позицију независног Косова и Метохије, да придобије што виже земаља да признању те независност, и да евентуално доведе до нормализације односа Србије и КиМ, изјавио је за Глас Америке (ВОА) аналитичар Обрад Кесић.
Сарадник вашингтонске консултантске фирме ""TSM Global konsultants" оценио је да се "не може очекивати нагла или брза промена" америчке спољне политике према Србији и Балкану јер "америчку спољну политику, све док се нешто не деси, дефинише инерција".
"Сада та инерција гарантује да ће односи Србије и Америке бити доста напети и да ће бити доста сложени, не само по питању КиМ, што се неће мењати као приоритет ове администрације. То значи да ће приоритет Вашингтона бити да ојача позицију независног Косова, да придобије што веће признање те независности и евентуално доведе до неке нормализације односа између Србије и нове независне државе Косово", рекао је Кесић.
Према Кесићевим речима, Вашингтон инсистира да Западни Балкан у целини уђе у Европску унију и да она мора да буде много пријемчивија према том региону него до сада.

Аустријски дипломата Валентин Инцко биће, ипак, нови високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини, уколико САД одрже реч дату почетком недеље, тврди бечки дневник "Пресе".
Лист пише да је Инцко, заједно са својим будућим тимом, већ у Вашингтону, као и да је одобрење САД за његово именовање само формалност. "Пресе" наглашава, позивајући се на изворе у Европској унији, да су САД прихватиле кандидата који ужива подршку више земаља Уније, након што су претходно подржале Британца Емира Џоунса Перија. Британац је могао на нову дужност да ступи тек у јуну, а Инцко, који је сада амбасадор Аустрије у Словенији, стоји одмах на располагању.
После Вашингтона Инцко ће, како тврди "Пресе", посетити и Москву, чију подршку већ ужива.
Бечки дневник "Стандард" оцењује да су САД радије желеле једног представника из државе чланице НАТО-а, најрадије Британца.
Различит приступ ЕУ и Вашингтона 
"У суштини се ради о два различита начина размишљања. Док Вашингтон и Лондон траже особу која би чврсто деловала да би спровела уставну реформу, Европљани желе да Босанци сами преузму одговорност, и препусте их демократији", подвукао је лист.

Српски политичари у Републици Српској (Да ли само у РС? Прим.Оазе) много се користе кроатизмима, због чега угрожавају српске националне интересе, српску културу и традицију, а у томе им помажу и медији, упозоравају лингвисти.
Лингвиста Милорад Телебак тврди да српски политичари немају развијену свест о својој култури и традицији, да не схватају да, не поштујући свој језик, не поштују ни сами себе.
"Сталном употребом кроатизама они разарају српски језик и српску културу. Ту им у великој мери помажу медији, у којима је неопходно појачати лингвистичку контролу, јер само тако је политичким и језичким небулозама које се могу чути и видети у појединим медијима, могуће дати смисао", рекао је Телебак.
Професор српског језика Милош Ковачевић сматра да би најбоље било донети закон о употреби српског језика, у коме би његова употреба била нужан услов за обављање било које јавне функције, посебно политичке.
"Политичар који не влада стандардним језиком, који не држи до норми књижевног језика, коме књижевни језик више смета него што користи, једноставно не би смео да буде политичар. У средини у којој су политички нејезици проглашени језицима, као што је случај са такозваним хрватским и босанским језиком, лако се може десити да они потисну прави српски језик", рекао је Ковачевић за "Прес".

У посети српским манастирима
Пре пет месеци сам са породицом дошао у Београд, где сам преузео дужност амбасадора Аустрије. Наше три кћерке, које имају шеснаест, четрнаест и једанаест година, овде похађају Интернационалну школу.
И раније, када смо живели у Риму и Мадриду, викендом смо редовно ишли на излете, па то чинимо и овде у Србији, да бисмо је што боље упознали. Иако је крајем јануара било лоше време, мој предлог да за викенд посетимо два изузетно лепа манастира који се налазе на око сат времена југоисточно од Београда, у подножју Кучајских планина, цела породица је радо прихватила. Прво смо посетили манастир Раваницу. Ту у манастирској цркви сахрањен је њен ктитор кнез Лазар, који је 1389. погинуо у боју на Косову. Његове мошти су у Раваницу, после вишевековне одисеје у којој је и Аустрија одиграла улогу, пренесене 1989. године.
Упркос кишном и тмурном дану, уочили смо прелепе боје спољашњих зидина манастира, црвену и жућкастобелу. Фреске и иконостас су на нас оставили дубок утисак. Моја кћерка Катарина, која се занима за историју уметности, пажљиво посматра представе из Светог писма и живота ктитора. Посебно је упечатљива слика Христа и његових апостола на фресци о исцељењу слепо рођеног. Неколико монахиња љубазно нас упознаје са историјом манастира. За успомену купујемо неколико разгледница и настављамо пут Кучајских планина, ка Деспотовцу.

Иако се млади српски математичар Теодор фон Бург са златом у рукама вратио јуче из Букурешта са једног од најзначајнијих светских такмичења у математици, у Београду га је сачекало разочарање. Овог пута Министарство науке није му одобрило стипендију за коју је конкурисао крајем прошле године. И овог пута само зато што није ученик виших разреда средње школе.
Теодор је најмлађи, али једини члан националне екипе који је у Букурешту освојио златну медаљу. То није први пут. Министарство науке одлучило је да Фон Бургу, који има само 16 година и који је за последњих осам година на сваком надметању бележио врхунске резултате, не додели стипендију већ да уплати подстицајна средства у вредности од 80.000 динара. Теодорова мајка Магда, која продаје клавир да би му обезбедила новац за приватне часове, каже да та сума није ни приближна једногодишњој стипендији од 240.000 динара и да им је испод части да приме тај новац.
- Пошто је новац већ уплаћен на рачун Математичке гимназије коју Теодор похађа, одлучили смо да са Унијом синдиката просветних радника од тих пара започнемо неку врсту финансијске помоћи талентима који прескачу своје генерације, а за које ова држава нема институцију да их може наградити. Министарство науке је доделило 20 стипендија, али је листу некако проширило на 21. Теодора нису рачунали јер не похађа завршне разреде школе, тако да су стипендију добили и они који на такмичењима освајају само похвале, не и награде - каже Магда фон Бург.

Потпредседница Владе Хравтске Јадранка Косор, на слици, изјавила је данас да се у Хрватску вратило више од 350.000 избеглих и расељених, од којих више од 120.000 Срба.
Косор је данас у Бања Луци после учешћа у раду округлог стола о теми "Повратак избеглих и расељених - обнова као предуслов повратка" рекла новинарима да је званични Загреб за повратак издвојио око пет милијарди евра, а само за изградњу 145.000 кућа 2,13 милијарди евра.
Говорећи о недавно усвојеном Закону о пољопривредном земљишту, којим су незадовољни Срби избегли из Хрватске, она је оценила да није реч о одузимању земље пољопривредницима српске националности, већ намери Владе Хрватске да подстакне обраду плодног земљишта које је годинама напуштено.
Министар за људска права и избеглице БиХ Сафет Халиловић изјавио је да сви нивои власти у БиХ и међународни донатори морају пружити већу финансијску подршку да би се до 2015. године реализовала ревидирана стратегија за повратак у БиХ.
Он је навео да тај документ предвиђа транспарентно трошење средстава по стриктној законској процедури ради спречавања манипулација.
Халиловић је учествујући у раду округлог стола истакао да је у ревидираној стратегији по први пут предвиђен институт надокнаде штете за уништену имовину коју није могуће вратити.