
Судије Еулекса ослободиле су касно прекјуче у Приштини, у другостепеном поступку, Фљорима Ејупија којег је Унмик осудио на 40 година затвора због подметања и активирања експлозива под аутобус „Ниш експреса” код Подујева, у фебруару 2001. године, када је погинуло 12, а рањено више од двадесет и двоје Срба. Подсетимо да је међународно веће Унмика са седиштем у Косовској Митровици, а које је прошле године било измештено у Приштину, огласило Ејупија кривим за смрт двогодишњег Данила Цокића, његове мајке Снежана и оца Небојше, Ненада Стојановића, Лазара Миликића, Драгана Вукотића, Милинка Краговића, Мирјане Драговић, Сунчице Пејачевић, Тихомира Стојковића као и брачног пара Живане и Николе Токића који су од задобијених повреда преминули десетак дана касније, а који су као и остали тешко повређени кренули на Задушнице из Ниша у Грачаницу.
Ослобађајућу одлуку Еулекса Министарство за Косово и Метохију сматра непримереном, а у саопштењу се наводи да је „недопустиво да особа, за коју је чак и у условима неадекватно иницијално спроведене истраге доказано да је одговорна за смрт 12 и рањавање двадесет двоје људи, у другостепеном поступку буде ослобођена пресуде због – недостатка доказа”.
У саопштењу канцеларије Министарства за КиМ у Косовској Митровици стоји и уверење да ће „мисија Еулекса имати довољно снаге и кредибилитета да поново преиспита овај случај и починиоце приведе правди, како би свим становницима јасно показала да долазак ове мисије представља почетак владавине права”. И Координациони центар за Космет осуђује потез правосуђа Еулекса наглашавајући да „ова ослобађајућа пресуда буди многе сумње, пре свега у објективност мисије Еулекс у целини”.
Фљорима Ејупија је ухапсила Унмик полиција убрзо по минирању аутобуса у месту Ливадице и спровела га у америчку војну базу Бондстил код Урошевца. Међутим, он је успео да се под сумњивим околностима провуче кроз отвор за вентилацију у кухињи и побегне из иначе изузетно добро чуване базе. Иначе, експерти администрације УН на Космету сумњали су да су га Американци склонили, јер је наводно радио за ЦИА. У међувремену из притвора се пуштају и његови саучесници, због наводног недостатка доказа. За Ејупија се од 2001. године до 17. марта 2004. године ништа није чуло све до мартовских немира, када се испоставило да је 17. марта учествовао у нападима на Србе, и припаднике међународне војске, а крајем 2004. године по расписивању потернице Интерпола ухапшен је у Тирани, где га је тамошња полиција означила као припадника АНА, под чије је окриље прешао након расформирања ОВК чији је био активни члан. Од 2004. године био је у притворској јединици у северном делу Косовске Митровице да би убрзо „из безбедносних разлога” био пребачен у затвор Дубрава код Истока.
Б. Радомировић