
Власт Србије делује као раштимовани оркестар, што се посебно трагикомично примећује од избијања глобалне економске кризе, оцењује „Слободна Европа”. Светску финансијску кризу овдашњи министри су још колико пре само три-четири месеца доживели као одскочну рампу за српску привреду.
Та раштимованост је на делу и последњих дана поводом доношења пакета социјалних мера за спасавање најсиромашнијих.
Треба ли још подсећати на фамозне прогнозе Динкића и Ђелића о томе да ће западни инвеститори од домаћег финансијског краха бежати у инвестициони рај звани Србија? Или на ребаланс прошлогодишњег буџета и катастрофално нерелане пројекције на којима је кројена државна каса за ову годину?
Тек недавно је српски политички врх увидео да ће глобална криза ипак продрмати и Србију, па је послао С.О.С. сигнал Међународном монетарном фонду (ММФ).
Тражи три милијарде евра за ову и следећу годину, али не одустаје од смањења јавне потрошње.
И док су је земље у региону и ван њега смањиле плате јавних функционера и посланика, српској власти не пада на памет да учини ишта слично. Чак ни да преиспита нужност постојања свог неславног светског рекорда - 27 министарстава.
Мерено величином земље и бројем становника, Србија је држава са највећим бројем владиних ресора на свету. Свих 27 министарстава ће остати жива и здрава, а богами и читава армија од 28.000 бирократа.
Министарка финансија Диана Драгутиновић и помисао да неко од њих изгуби свој такозвани посао назива „чисткама” и каже како је опште познато да им она није склона. Дакле, иако једина фирма која не зарађује сама него паразитира на зноју других, држава Србија је најбољи и најболећивији послодавац на свету.
Такозвани „солидарни порез”, најављен пре два дана, такође је, уверавају стручњаци, закаснела мера. При томе још нико није ни дефинисао ко су богати и колико их има. Нити ко би тај додатни порез плаћао – послодавци или богати грађани.
Фонет