Прилози

Представници невладиних организација Активни центар, Двери српске и Фонд Слободан Јовановић, организовали су Националну академију "Србијо, памти", поводом десетогодишњице НАТО бомбардовања.
На скупу су говорили бивши председник СРЈ и премијер Србије Војислав Коштуница, митрополит црногорско приморски Амфилохије Радовић, академик Матија Бећковић, председник Комитета за међународне односе руске Државне Думе Константин Косачов и руски редитељ Никита Михалков.
"После десет година зна се зашто је НАТО напао Србију. Агресија је започета 24. марта 1999. године а показала право лице 17. фебурара 2008. када је уз присуство НАТО трупа на Косову проглашена независнсот једне лажне државе. Србија мора чвросто да се држи истине, "Косово је Србија", рекао је председник ДСС Војислав Коштуница.
Председник Спољнополитичког одбора руске Думе Константин Косачов каже да су они који су бомбардовали Србију заправо бомбардовали и Уједињене нације. Говор је завршио реченицом "Косово је Србија".
"Данашњи дан сећања је првенствено ваш дан сећања али је и наш заједнички дан јер, верујте  данашњи датум је догађај дана у Русији исто као што је догађај дана овде у Србији", рекао је председник Комитета за међународне односе руске Државне Думе Константин Косачов

Репортаже поводом десетогодишњице почетка НАТО бомбардовања тадашње Савезне Републике Југославије објавили су данас "Јуроњуз" (Euronews) и "Би-Би-Си" (BBC), француски радио РФИ и француска агенција Франс прес.
Десет година после НАТО бомбардовања Србија и даље сматра Косово својом јужном  покрајином, наводи европска телевизијска мрежа "Јуроњуз", који наглашава да је НАТО бомбардовао Србију да би натерао режим Слободана Милошевића да заустави "репресију против Албанаца из Ослободилачке војске Косова који су били за независност" и да је после 78 дана Србија капитулирала.
"Косово остаје отворена рана за Београд", наглашава се у репортажи.
Како преноси та телевизија председник Србије Борис Тадић, јуче је пред Уједињеним нацијама истакао чињеницу да Србија и даље сматра Косово делом своје територије и наводи Тадићеве речи да "13 месеци после једностраног и нелегалног проглашења независности, Косово није држава" и да је тамо заштита људских права "минимална".
Подсећа се да је Србија добила сагласност да тражи од Међународног суда правде да оцени легалност проглашења независности Косова, које је до сада признало 56 држава и да се очекује да ће та процедура трајати две године.
Последице бомбардовања

Поводом десетогодишњице НАТО бомбардовања СРЈ синоћ је на Тргу Републике одржан митинг у организацији Народног покрета Србије, Удружења „Слобода”, „Бранилаца отаџбине”, Удружења „Наши”, Српског сабора „Двери” и других организација. Скуп је почео интонирањем химни Србије и Русије, а завршио се паљењем заставе Европске уније. На митингу се окупило око хиљаду грађана, углавном млађих, који су носили заставе покрета „1389”, „Образа”, Удружења „Наши”, Равногорског покрета, Српске радикалне странке и плакате са сликама бившег председника СРЈ и Србије Слободана Милошевића.
Група од око 50 младића као да је заборавила разлог окупљања, па су брже-боље почели да дивљају Кнез Михаиловом улицом. На путу ка Патријаршији шутирали су канте за ђубре, а страдало је све што им се нашло под ногама. Како преносе агенције, 150 учесника овог скупа насрнуло је на жандармерију у Кнез Михаиловој улици.     
Најжешћи сукоб избио је на Зеленом венцу. Како се сазнаје, група изгредника са капуљачама и маскама преко главе засула је каменицама органе реда. У овом окршају пет особа је повређено. Њима су лекари у Ургентном центру констатовали лакше повреде – потврдила је Нада Мацура, пи-ар Хитне помоћи. Помоћ је пружена и саобраћајном полицајцу, који је нападнут код Теразијске чесме, док је у нападу оштећено и возило.

У свим градовима у Србији, у 12 часова, огласиле су се сирене у знак сећања на жртве НАТО бомбардовања, а минутом ћутања биће им одата пошта.
Чланови Владе у подне су положили венце на местима највећих страдања током НАТО бомбардовања. Заменик председника Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић присуствовао је постављању спомен-обележја на бомбардованој згради МУП-а у Улици кнеза Милоша. Министар одбране Драган Шутановац положио је венац на спомен-обележје страдалим припадницима РВ и ПВО Војске Југославије, на здању Команде Ратног ваздухопловстава Војске Србије у Земуну.
На спомен-обележје погибије запослених РТС-а у Ташмајданском парку, венце су положили министри културе Небојша Брадић и заменик градоначелника Београда Милан Кркобабић. Министар рада и социјалне политике Расим Љајић положио је венац у Ташмајданском парку, пред спомен-обележје страдалој деци.
Председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић положио је венац у спомен свим жртвама, у 12 часова на платоу код Варадинског моста, на спомен плочу Олега Насова, који је 1. априла 1999. погинуо приликом бомбардовања Петроварадинског моста. Министар за дијаспору Срђан Срећковић положио је венац пред спомен-обележје страдалим цивилима у Нишу.

Председник Србије Борис Тадић рекао је данас у Њујорку да је током НАТО бомбардовања ове државе 1999. године убијено 2 500 цивила међу којима и 89 деце. Тадић је, у говору пред Саветом безбједности УН, подсетио да је 24. марта 1999. године НАТО без одлуке овог тела УН отпочео бомбардовање Србије које је трајало пуних 78 дана.
"Током три месеца свакодневног бомбардовања градова и села погинуло је 2 500 цивила, међу њима било је 89 деце, док је рањено 12 500 људи. Бројке страдалих не обухватају преминуле од леукемије и других малигних обољења изазваних закасnелим дејством бомби са осиромашеним уранијумом", рекао је Тадић. Он је навео да је у 2 300 ваздушних удара широм државе срушено 148 стамбених објеката, 62 моста, оштећено 300 школа, болница и државних институција, као и 176 споменика културе.
Председник Србије је навео да је уништена трећина електронских капацитета ове државе, бомбардоване две рафинерије нафте са тешким еколошким посlедицама.
"Према налазима економских стручњака директна штета од бомбардовања износила је око 30 милијади долара. Индиректна је и много већа. Колективно смо били оптужени и бомбардовани, како се тада наводило, због протеривања 800 000 Албанаца са Косова и Метохије", рекао је Тадић.

Невладина организација ''Кроација либертас'' из Мостара поднела је Тужилаштву БиХ и Кантоналном тужилаштву у Мостар кривичну пријаву против 357 особа због основане сумње да су починили ратни злочин, међу којима су Харис Силајџић, Селмо Цикотић, Мустафа Церић и Сефер Халиловић.
У саопштењу из ове невладине организације наводи се да је кривична пријава поднесена у петак, 20. марта на основу књиге ''Муслимански логори за Хрвате од 1991. до 1995. године у БиХ'', аутора Ивице Мливончића.
''Имамо доказе за постојање 331 концентрационог логора које је успоставила Армија БиХ искључиво за небошњаке. На темељу нових исказа и нових материјалних доказа поднели смо и поднесак на раније пријаве за које очекујемо да коначно уђу у фазу истраге'', наглашава се у саопштењу.
"Кроација либертас" је огорчена досадашњим понашањем Тужилаштва БиХ и Суда БиХ, јер, како истичу, до сада није истражен ни процесуиран ниједан злочин почињен над Хрватима и осталим небошњацима у БиХ.
Ова невладина организација наводи да је слободна да закључи да правосудне институције БиХ немају снаге да процесуирају ратне злочине које су починили Бошњаци и Армија БиХ.

Мисија прелазне управе УН на Косову и Метохији (УНМИК) доставила је српском Тужилаштву за ратне злочине комплетан извештај о „Жутој кући” са додатном документацијом, саопштило је тужилаштво.
Како је наведено, УНМИК је тужиоцу за ратне злочине Владимиру Вукчевићу доставио десет прилога у вези са истраживањем навода о трговини људским органима током сукоба на Косову и Метохији 1999. године.
УНМИК је у допису тужиоца Вукчевића обавестио да су додатни материјали пронађени након детаљног увида у документацију Мисије прелазне управе.
Тужилаштво наводи да је у извештај о „Жутој кући” раније имало увид.
У допису Вукчевићу, УНМИК напомиње да су истраге о наводној трговини људским органима и ратним злочинима на Косову и Метохији прешле у надлежност Еулекса, који је обавештен о захтевима српског Тужиластва за ратне злочине.
Почетком марта Тужилаштво за ратне злочине идентификовало је десеторицу припадника ОВК осумњичених да су починили злочине над Србима отетим 1999. године, током рата на Косову.
За „Жуту кућу”, на северу Албаније, која је у међувремену префарбана у другу боју, сумња се да је била болница у којој су отетим Србима и другим неалбанцима вађени витални органи.

Некадашњи амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук обећао је бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу да неће бити кривично гоњен уколико се повуче са свих политичких функција, пише "Њујорк тајмс" позивајући се на два неименована америчка званичника.
Бивши неименовани званичник Стејт департмента, који је имао приступ поверљивим извештајима и члановима Холбруковог тима, рекао је "Њујорк тајмсу" да су му за ту понуду рекли људи који су у то време били блиску тиму Холбрука.
Овај званичник, који је провео скоро деценију на Балкану, тврди да су тадашњи председник Југославије Слободан Милошевић и други српски званичници у ноћи 18. јула 1996. године били на телефонској вези са Караџићем, који је желео писмено уверавање да неће бити гоњен за ратне злочине и да у супротном неће потписати споразум.
"Холбрук је рекао Србима - "Можете му дати моју реч да неће бити гоњен", али је одбио да било шта потпише, рекао је неименовани званичник Стејт департмента, додајући да је Холбрук могао да обећа тако нешто јер је знао да америчка и војске других западних земаља неће хапсити Караџића.
"Њујорк тајмс" пише да се Караџић, у кратком саопштењу које је на крају потписао, сагласио да се повуче из свих политичких активности и да се на документу налазе потписи Милошевића и још четири српска лидера који су били сведоци и гаранти, али да нема имена ниједног Американца и да се не помиње имунитет.

Власт Србије делује као раштимовани оркестар, што се посебно трагикомично примећује од избијања глобалне економске кризе, оцењује „Слободна Европа”. Светску финансијску кризу овдашњи министри су још колико пре само три-четири месеца доживели као одскочну рампу за српску привреду.
Та раштимованост је на делу и последњих дана поводом доношења пакета социјалних мера за спасавање најсиромашнијих.
Треба ли још подсећати на фамозне прогнозе Динкића и Ђелића о томе да ће западни инвеститори од домаћег финансијског краха бежати у инвестициони рај звани Србија? Или на ребаланс прошлогодишњег буџета и катастрофално нерелане пројекције на којима је кројена државна каса за ову годину?
Тек недавно је српски политички врх увидео да ће глобална криза ипак продрмати и Србију, па је послао С.О.С. сигнал Међународном монетарном фонду (ММФ).
Тражи три милијарде евра за ову и следећу годину, али не одустаје од смањења јавне потрошње.
И док су је земље у региону и ван њега смањиле плате јавних функционера и посланика, српској власти не пада на памет да учини ишта слично. Чак ни да преиспита нужност постојања свог неславног светског рекорда - 27 министарстава.

Председник Србије Борис Тадић и хрватски премијер Иво Санадер оценили су вечерас, на заједничкој конференцији за новинаре у Београду, да је сарадња двеју држава изузетно значајна за стабилност читавог региона.
Српски председник је истакао да Хрватска и Србија имају отворена питања око којих не постоји сагласност, као што су хрватско признање независности Косова и тужба и контратужба пред Међународним судом правде у Хагу за геноцид, али је нагласио да, и поред тога, морају да сарађују у будућности. Председник хрватске владе оценио је да би у времену светске економске кризе две државе требало заједнички да наступају, као и да ће Хрватска подржати процес евроинтеграција Србије.
Цветковић и Санадер: Покренута многа питања
Премијери Србије и Хрватске, Мирко Цветковић и Иво Санадер, изјавили су данас да су у разговорима покренули многа питања која постоје у односима између две државе, али и признали да ће за решавање неких од њих бити потребно више времена.
"Очекујемо да ће нека питања бити решена врло брзо, а да ће нека почети да се решавају у будућности уз сталну потребу да се успоставе бољи односи између двеју држава", рекао је Цветковић на заједичкој конференцији за новинаре са Санадером.