Прилози

Председник Владе Републике Српске (РС) Милорад Додик рекао је јуче новинарима у Бањалуци да су плакати, који су излепљени у Парламенту БиХ и којима се позива на рат, само потврда и порука Републици Српској на који начин се размишља у Сарајеву.
Када такви плакати уђу у Парламент БиХ, где треба да будемо равноправни, да влада толерантна атмосфера и где се доносе најважнији закони за све, јасна је порука многима овде, рекао је Додик. Он је навео да би Српска била тема свих светских медија да су слични плакати осванули у Народној скупштини РС. Он је оценио да су неки медији у ФБиХ који користе језик мржње и ратно хушкачку реторику направили нетолерантну атмосферу и подлогу за такве плакате.
У уторак у Сарајеву и у згради Парламента БиХ, у којем се разговарало о амандману о Брчком, полепљене су плакате са порукама: „Патриотске снаге зову”, „БиХ умире”, „Четнички фашизам опет расте”, „Додик завршава оно што је Караџић почео”, „Џамије се опет за Бајрам руше”, „Не дозволи да нам издајници и фашисти комадају домовину”, „Агресија, геноцид, силовање...”

Ратко Младић је као челник војске Републике Српске (РС) 1993. године извршио "државни удар" на Палама, пошто је спречио да парламент РС усвоји Венс-Овенов план, изјавио је данас у Бриселу бивши командант Унпрофора у Босни, генерал Филип Моријон.
Моријон је у разговору са српским тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем у Бриселу рекао да је на свим странама било криваца, укључујући Алију Изетбеговића и Мату Бобана, али да су Слободан Милошевић, Радован Караџић и Младић главни политички кривци на српској страни.
Као Бонапарта
Моријон, члан Еврпског парламента, оценио је да је Младић извршио "пуч" кад је спречио тадашњег председника РС Караџића и парламент на Палама да прихвате Венс-Овенов план који је у Атини потписао и сам Милошевић. Моријом је навео да је том приликом Младићу рекао да "себе види као Наполеона што је Младић са задовољством примио".
Кључна грешка дошла споља
Бивши заповедник Унпрофора оценио је да је међународна заједница починила кључну грешку кад је "прерано признала независност Босне" и указао на поруку из дела Иве Андрића "На Дрини Ћуприја" да у Босни увек неко мора гарантовати безбедност свим тамошњим народима "што сад мора чинити Европска унија".

Поводом петогодишњице највећег напада на Србе на Косову и Метохији, од успостављања међународне администрације, министар за Косово и Метохију у Влади Србије Горан Богдановић рекао је за Међународни радио Србија да Србија очекује од Кфора, Унмик-а и Еулекса да успоставе владавину права, обезбеде мир и слободу за све грађане јужне српске покрајине. Он је оценио да је то највећи неуспех међународне заједнице од 1999. године у погледу напора да се у јужној српској покрајини створи мултиетничко друштво. Са министром је разговарала Јелица Тапушковић.
Повод за насиље над Србима на Космету, које су званичници НАТО-а и УН назвали организованим етничким чишћењем, било је утапање тројице албанских дечака у селу Чебра у близини Косовске Митровице, али и кампања албанских медија, која је локалне Србе оптуживала за њихову смрт. Иако је истрагом утврђено да су оптужбе биле лажне, то није спречило Албанце да наставе насиље. У сукобима је страдало 19 цивила - осам Срба и 11 Албанаца, 950 особа је рањено. Насиље се веома брзо проширило на целу територију Косова, а истовремено, због догађаја на том делу српске територије, у Београду и Нишу су почели протести у којима су запаљене џамије.

Председник Србије Борис Тадић је, уочи годишњице погрома Срба на Косову и Метохији, позвао представнике цивилне мисије Уједињених нација и мисије Еулекс да обезбеде миран живот за све житеље јужне покрајине.
"После погрома Срба, који се догодио 17. марта 2004. године, на Косову и Метохији још нема безбедности, слободе кретања, правде, струје, воде, нити поштовања основних цивилизацијских норми", навео је Тадић.
Тадић је подсетио да је "мартовско насиље албанских екстремиста" однело 19 живота, рањено је 950 људи, из домова протерано више од 4.000 Срба, уништено 900 кућа, спаљено и минирано 35 хришћанских светиња, међу којима и споменици културе од непроцењиве вредности из 14. и 16. века.
Тадић је позвао представнике УНМИК-а и Еулекса да обезбеде да правда буде доступна свим становницима Косова и Метохије, без обзира на етничку или верску припадност.
"Ни после пет година, кривци за ово организовано насиље нису кажњени Сви злочини морају бити истражени и процесуирани. Сваки злочинац се мора наћи пред праведним и непристрасним судом", истакао је Тадић. Председник Србије је рекао да се од међународних мисија очекује да истраже злочине, успоставе владавину права и обезбеде миран живот у покрајини, а не да ослобађају починиоце злочина.

Судије Еулекса ослободиле су касно прекјуче у Приштини, у другостепеном поступку, Фљорима Ејупија којег је Унмик осудио на 40 година затвора због подметања и активирања експлозива под аутобус „Ниш експреса” код Подујева, у фебруару 2001. године, када је погинуло 12, а рањено више од двадесет и двоје Срба. Подсетимо да је међународно веће Унмика са седиштем у Косовској Митровици, а које је прошле године било измештено у Приштину, огласило Ејупија кривим за смрт двогодишњег Данила Цокића, његове мајке Снежана и оца Небојше, Ненада Стојановића, Лазара Миликића, Драгана Вукотића, Милинка Краговића, Мирјане Драговић, Сунчице Пејачевић, Тихомира Стојковића као и брачног пара Живане и Николе Токића који су од задобијених повреда преминули десетак дана касније, а који су као и остали тешко повређени кренули на Задушнице из Ниша у Грачаницу.
Ослобађајућу одлуку Еулекса Министарство за Косово и Метохију сматра непримереном, а у саопштењу се наводи да је „недопустиво да особа, за коју је чак и у условима неадекватно иницијално спроведене истраге доказано да је одговорна за смрт 12 и рањавање двадесет двоје људи, у другостепеном поступку буде ослобођена пресуде због – недостатка доказа”.

Амбасадори Управног одбора Савета за спровођење мира, на састанку одржаном данас у Сарајеву, званично су именовали амбасадора Валентина Инцка на функцију високог представника у БиХ, саопштено је из ОХР-а.
Управни одбор је уверен да ће имати добру сарадњу са амбасадором Инцком када преузме дужност високог представника одмах после састанка политичких директора Управног одбора Савета за спровођење мира 26. марта, наводи ОХР. ОХР ће сада обавестити Савет безбедности УН о одлуци Управног одбора Савета за провођење мира.
Високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Хавијер Солана, поздравио је именовање Валентина Инцка за новог специјалног представника у БиХ. Солана је изразио задовољство што је Савет министара ЕУ 11. марта на основу његове препоруке за новог специјалног представника ЕУ /ЕУСР/ именовао Инцка, кога је данас Савет за провођење мира поставио на место високог представника у БиХ, саопштено је из кабинета високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику.
"Валентин Инцко, високи дипломата са добрим познавањем западног Балкана, а посебно БиХ, замениће Мирослава Лајчака у наредним данима. Радујем се сарадњи са Инцком који може рачунати на моју пуну подршку, и желим му успех", навео је Солана.

Српска дијаспора броји око три милиона људи што представља велики али неискоришћени потенцијал. Свима је заједничко да су напустили Србију због погрешне политике која је довела до лоших услова живота али и мањка демократских слобода.
Јавна расправа показала је огромно интересовање расејања за усвајање првог Закона о дијаспори који треба да буде темељ дугорочне и на партнерским односима засноване политике од које користи треба да има и држава Србија и сваки наш човек ма где живео. Овим законом припадницима дијаспоре пружамо подршку да се интегришу и буду лојални грађани у државама у којима живе јер ће тако на посредан начин утицати и на побољшање имиџа Србије у свету. Са друге стране, желимо да интензивирамо и квалитативно унапредимо економске, културне и политичке односе и да им помогнемо да сачувају свој идентитет неговањем блиских односа са матицом.
Искрена намера је да овај закон буде усвојен консензусом државе Србије и српске дијаспоре и зато је јавна расправа трајала пуна два месеца, одржано је неколико стотина јавних трибина и округлих столова широм света. Прихватили смо све предлоге дијаспоре који су у духу закона, у складу са правним системом Србије и препорукама ЕУ.

Другостепени суд, који ради под патронатом Еулекса,  ослободио је Фљорима Ејупија, који је претходно осуђен на 40 година затвора због подметања бомбе на регионалном путу на северу Косова кад је пролазио аутобус компаније "Ниш Експрес".
У инциденту који је изазвао Ејупи 16. фебруара 2001. године у месту Ливадице код Подујева погинуло је 12 Срба, а 22 их је рањено.
Другостепени суд, који ради у организацији Еулекса ослободио је Ејупија због недостатка доказа.
"Слободан сам... То није била праведна пресуда, а цело суђење је било намештено", рекао је Ејупи приштинском дневнику"Експрес" по пуштању из затвора Дубрава, недалеко од Истока.
Ејупи је био осуђен на 40 година затвора на суђењу пред судом УНМИК-а, а адвокат породица чији су чланови убијени Живојин Јокановић је изјавио да је истрагом недвосмислено утврђено да је Ејупи био у близини где се догодило убиство 12 Срба.
"На месту одакле је активирана експлозивна направа нађен је опушак цигарете са свежим отисцима Ејупија што је утврђено ДНК анализом. Можда је ослобађајућа пресуда подстицај надлежним органима да заиста спроведу истрагу, јер спроведена истрага је представљала импровизацију", рекао је Јокановић.

Први пут сам га видео 1996. године, за време великих демонстрација: на слици у дневнику „La Repubblica” био је у кожној јакни, између Вука Драшковића и Весне Пешић. И он је изгледао некако сив, као све што би нам стизало из Милошевићеве Србије. Али за нас који смо на Западу одрасли у друштву задојеном хришћанством и хладним ратом, у коме је по сваку цену морала да постоји дихотомија између добра и зла, Зоран Ђинђић је био део оног добра које се супротставило злу. Ипак, о њему су новине мало говориле: у оно време нас је импресионирао Вук Драшковић, обележен Исусовим детаљем - профетском брадом.
Једне вечери 2002. године, на сателитском програму из Србије, пратио сам његов интервју: пренормално је причао да би задовољио вечиту српску чежњу за митом из прошлости; али пренормално и за ирационалну јавност Запада, жедну сензација сваки пут кад људи, производи и вести долазе из „непознатих” крајева смештених источно од Трста.
Данас у иностранству преовладава мишљење да је Зоран Ђинђић био способнији од оних који су тренутно на власти. Нека у Србији та изјава буде непопуларна и мањинска, али никада Ибзенова реченица „мањина је увек у праву” није била на бољем месту. Нико не може спорити чињеницу да је покојни премијер носио у себи радозналост која је хранила човеков напредак још у време ренесансе. Споља се та радозналост манифестовала изузетним темпом - како је једном изјавила његова мајка, „он је био брз”.

„Веома сам разочаран што Србија није потписала Конвенцију о касетној муницији, први међународни документ који потпуно забрањује производњу, употребу, продају, куповину, трансфер и складиштење касетних бомби. Очекујем од председника Тадића да покаже лидерске квалитете и одлучност, и као Гордон Браун, премијер Велике Британије, који је одбацио аргументе тамошњег Министарства одбране за задржавање тог наоружања, укаже нацији на то да не постоје валидни разлози за одлагање. Србија је била лидер у процесу израде тог важног споразума, а сада је једина од држава бивше Југославије која га није потписала. Толики заокрет за мене је мистерија и тражим од српске владе да објасни овај погрешни потез”, био је изричит Томас Неш, координатор Коалиције против употребе касетне муниције, на јучерашњем представљању првог извештаја о утицају неексплодираног касетног наоружања у Србији.
Како је он нагласио, нашој земљи ова конвенција треба, јер би као потписница имала право на помоћ од земаља које су је бомбардовале, а потписале су споразум. То би подразумевало помоћ при уклањању заосталих бомби, али и подршку жртвама. Муниција која још постоји у Србији застарела је и неупотребљива, оценио је Неш. Нико је у региону нема, па ни за нас не представља одбрамбену меру. Уједињене нације позвале су земље које до сада нису потписале конвенцију да то учине у Њујорку 18. марта, па ће Србија, по речима Томаса Неша, имати нову прилику да то учини.