За два дана, 17. и 18. марта 2004. године, Албанци, који живе у јужној српској покрајини су протерали око четири хиљаде људи из њихових домова из свих делова Косова. Етнички је очишћено шест енклава и девет српских села, порушено и запаљено је око 900 српских кућа, десет школа, Домова здравља и пошта, као и 15 српских гробља.  Поред тога, уништено је 35 цркава и манастира, од чега се 18 сматрају споменицима културе, а опљачкано је око 740 објеката у власништву Срба и других неалбанаца. Иако је војска тадашње Србије и Црне Горе понудила помоћ НАТО-у у ангажовању приликом смиривања насиља, та понуда је одбијена. Према речима министра за Косово и Метохију Горана Богдановића, напади на српске енклаве су изненадили и међународне снаге које су се тамо налазиле и које су касно реаговале на насиље.
„Подсетио бих да је реч о добро припремљеној свеобухватној терористичкој акцији која је имала само један циљ – да се протерају преостали Срби и неалбанци са целокупног простора КиМ и да се створи етнички чист простор у функцији стварања и проглашења независне државе Косово“, рекао је министар Богдановић.
У тим дешавањима, које су међународни званичници оценили као оркестрирану, добро организовану и припремљену акцију албанских сепаратиста, учествовало је неколико десетина хиљада Албанаца, а свега 260 насилника је ухапшено. Од тог броја, осуђена су 143 косовска Албанца. Најзначајнији међу њима био је Сами Љуштаку, некадашњи командант ОВК, међутим, против њега никада није подигнута оптужница. Међународни тужилац подигао је 29. септембра 2004. прву оптужницу, против шесторице Албанаца из Гњилана, а Окружни суд у Гњилану је у мају 2005. осудио ову шесторку на укупну казну од 38 година затвора. Министар Богдановић је истакао да разлога за забринутост и даље има јер нису идентификовани главни организатори, а онима који су санкционисани, изречене су благе казне, чак и испод законског минимума, или се ради о условним казнама, а таквим стањем није задовољан ни ОЕБС, јер је чак 40 одсто случајева вођено као прекршајни а не кривични поступак. Богдановић је истакао и да Срби на КиМ и даље живе у страху и неизвесности.
„Врло мали број људи се вратио у своје домове. Ја ћу вас подсетити да је у том погрому неколико енклава буквално етнички очишћено и дан данас тим Србима није дозвољено да се врате у своје куће, да обрађују своја имања и живе од свога рада. Просто је несхватљиво да се у урбаним срединама не дозвољава повратак Срба, као у Гњилану, Приштини, Урошевцу и другим градовима - Косову пољу, Обилићу, где су прогнани не само 2004., већ и 1999. и 2000. године”, навео је Богдановић.
Терор албанских естремиста формално су осудили СБ УН и европски званичници, али није било никаквих санкција против косовских Албанаца, који су чак и награђени, четири године касније, нелегалним признањем једнострано проглашене независности Косова и Метохије.
МРС