Прилози

Српски политичари у Републици Српској (Да ли само у РС? Прим.Оазе) много се користе кроатизмима, због чега угрожавају српске националне интересе, српску културу и традицију, а у томе им помажу и медији, упозоравају лингвисти.
Лингвиста Милорад Телебак тврди да српски политичари немају развијену свест о својој култури и традицији, да не схватају да, не поштујући свој језик, не поштују ни сами себе.
"Сталном употребом кроатизама они разарају српски језик и српску културу. Ту им у великој мери помажу медији, у којима је неопходно појачати лингвистичку контролу, јер само тако је политичким и језичким небулозама које се могу чути и видети у појединим медијима, могуће дати смисао", рекао је Телебак.
Професор српског језика Милош Ковачевић сматра да би најбоље било донети закон о употреби српског језика, у коме би његова употреба била нужан услов за обављање било које јавне функције, посебно политичке.
"Политичар који не влада стандардним језиком, који не држи до норми књижевног језика, коме књижевни језик више смета него што користи, једноставно не би смео да буде политичар. У средини у којој су политички нејезици проглашени језицима, као што је случај са такозваним хрватским и босанским језиком, лако се може десити да они потисну прави српски језик", рекао је Ковачевић за "Прес".

У посети српским манастирима
Пре пет месеци сам са породицом дошао у Београд, где сам преузео дужност амбасадора Аустрије. Наше три кћерке, које имају шеснаест, четрнаест и једанаест година, овде похађају Интернационалну школу.
И раније, када смо живели у Риму и Мадриду, викендом смо редовно ишли на излете, па то чинимо и овде у Србији, да бисмо је што боље упознали. Иако је крајем јануара било лоше време, мој предлог да за викенд посетимо два изузетно лепа манастира који се налазе на око сат времена југоисточно од Београда, у подножју Кучајских планина, цела породица је радо прихватила. Прво смо посетили манастир Раваницу. Ту у манастирској цркви сахрањен је њен ктитор кнез Лазар, који је 1389. погинуо у боју на Косову. Његове мошти су у Раваницу, после вишевековне одисеје у којој је и Аустрија одиграла улогу, пренесене 1989. године.
Упркос кишном и тмурном дану, уочили смо прелепе боје спољашњих зидина манастира, црвену и жућкастобелу. Фреске и иконостас су на нас оставили дубок утисак. Моја кћерка Катарина, која се занима за историју уметности, пажљиво посматра представе из Светог писма и живота ктитора. Посебно је упечатљива слика Христа и његових апостола на фресци о исцељењу слепо рођеног. Неколико монахиња љубазно нас упознаје са историјом манастира. За успомену купујемо неколико разгледница и настављамо пут Кучајских планина, ка Деспотовцу.

Иако се млади српски математичар Теодор фон Бург са златом у рукама вратио јуче из Букурешта са једног од најзначајнијих светских такмичења у математици, у Београду га је сачекало разочарање. Овог пута Министарство науке није му одобрило стипендију за коју је конкурисао крајем прошле године. И овог пута само зато што није ученик виших разреда средње школе.
Теодор је најмлађи, али једини члан националне екипе који је у Букурешту освојио златну медаљу. То није први пут. Министарство науке одлучило је да Фон Бургу, који има само 16 година и који је за последњих осам година на сваком надметању бележио врхунске резултате, не додели стипендију већ да уплати подстицајна средства у вредности од 80.000 динара. Теодорова мајка Магда, која продаје клавир да би му обезбедила новац за приватне часове, каже да та сума није ни приближна једногодишњој стипендији од 240.000 динара и да им је испод части да приме тај новац.
- Пошто је новац већ уплаћен на рачун Математичке гимназије коју Теодор похађа, одлучили смо да са Унијом синдиката просветних радника од тих пара започнемо неку врсту финансијске помоћи талентима који прескачу своје генерације, а за које ова држава нема институцију да их може наградити. Министарство науке је доделило 20 стипендија, али је листу некако проширило на 21. Теодора нису рачунали јер не похађа завршне разреде школе, тако да су стипендију добили и они који на такмичењима освајају само похвале, не и награде - каже Магда фон Бург.

Потпредседница Владе Хравтске Јадранка Косор, на слици, изјавила је данас да се у Хрватску вратило више од 350.000 избеглих и расељених, од којих више од 120.000 Срба.
Косор је данас у Бања Луци после учешћа у раду округлог стола о теми "Повратак избеглих и расељених - обнова као предуслов повратка" рекла новинарима да је званични Загреб за повратак издвојио око пет милијарди евра, а само за изградњу 145.000 кућа 2,13 милијарди евра.
Говорећи о недавно усвојеном Закону о пољопривредном земљишту, којим су незадовољни Срби избегли из Хрватске, она је оценила да није реч о одузимању земље пољопривредницима српске националности, већ намери Владе Хрватске да подстакне обраду плодног земљишта које је годинама напуштено.
Министар за људска права и избеглице БиХ Сафет Халиловић изјавио је да сви нивои власти у БиХ и међународни донатори морају пружити већу финансијску подршку да би се до 2015. године реализовала ревидирана стратегија за повратак у БиХ.
Он је навео да тај документ предвиђа транспарентно трошење средстава по стриктној законској процедури ради спречавања манипулација.
Халиловић је учествујући у раду округлог стола истакао да је у ревидираној стратегији по први пут предвиђен институт надокнаде штете за уништену имовину коју није могуће вратити.

Економска ситуација у Србији је тешка, троши се више него што се зарађује, и у овој години се мора направити „велики рез“, оценио је председник Борис Тадић, отварајући традиционални „ Бизнис Форум економиста“ на Копаонику. Будућности нема, додао је он, ако се не раскине спрега криминала, привреде, правосуђа и политике. Скупу присуствују премијер Мирко Цветковић, чланови његовог кабинета, економисти, банкари и привредници, који ће током тродневног рада разговарати о перспективама развоја Србије у светлу глобалне економске кризе. Обраћајући се учесницима Бизнис форума председник Владе Мирко Цветковић је казао да ће мисија ММФ-а доћи половином марта, а не у мају, и том приликом ће бити договорен нови стенд бај аранжман.
Спрега, криминала, привреде, правосуђа и политике, створена у прошлој деценији, опстала је и после демократских промена 5.октобра 2000. године, истакао је председник Тадић на отварању Форума економиста на Копаонику. Да би Србија добила шансу, ова веза се најзад мора раскинути. Међутим, додао је он, гаранције за бољу будућност доносе само економске и друштвене реформе, које треба да се спроведу. Он је упозорио да више нико неће моћи да се понаша као до сада, да ће представници крупног капитала морати да смање своје зараде, а предузећа више неће моћи олако да добијају кредите. Грађани Србије троше више, него што зарађују.

Бивши шеф Државне безбедности Србије Јовица Станишић осам година је био главни човек америчке ЦИА у Београду, која је Хашком трибуналу, где се Станишићу суди, доставила поверљиви документ са доказима о помоћи коју им је пружио, објавио је јуче „Лос Анђелес Тајмс”.
Једне ноћи 1992. у београдском Топчидерском парку, Станишић се састао са официром ЦИА Вилијамом Лофгреном и те ноћи су „два шпијуна склопила тајно партнерство за које нико није сазнао: Станишић је осам година био главни човек ЦИА у Београду”, наведено је у опширном чланку о деловању Станишића током сукоба на простору бивше Југославије. Аутор је навео да су га многи сматрали мозгом режима „захваљујући коме је свет добио застрашујући нови термин ‘етничко чишћење’”. Али, официру ЦИА Вилијаму Лофгрену била је потребна помоћ јер ЦИА, пише лист, није знала шта да ради када је у Југославији избио грађански рат, и да је по избијању сукоб у Босни и Херцеговини, ЦИА очајнички желела да дође до обавештајних података изнутра. „Станишић и Лофгерн су на тајним састанцима по бродовима и безбедним кућама дуж Саве размењивали детаље о функционисању Милошевићевог режима.
Запечаћен документ

Већина политичара у Србији оценила је да су петорици бивших високих српских функционера, који су у Хагу проглашени кривим за ратне злочине на Косову и Метохији, изречене превисоке казне затвора, док руководство Косова за сада избегава да коментарише пресуду.
Српски премијер Мирко Цветковић изјавио је да су казне непримерено високе, "посебно ако се има у виду чињеница да је пред истим судом ослобођен Рамуш Харадинај, када су неки од сведока који су могли да га инкриминишу убијени".
Он је најавио да ће Србија помоћи осуђенима да се у складу са правилима хашког трибунала жале на пресуду у року од 30 дана. "Без обзира на то неслагање, ми принципијелно подржавамо Хашки трибунал и сматрамо да сваки појединац и злочинац има своје име и презиме", рекао је Цветковић.
"Неминовно поређење са Харајдинајем"
Државни секретар у српском министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић рекао да не може да верује у правичност суда који "тако драстично" кажњава српске генерале а не кажњава оне на албанској страни који су ратовали против Срба.

Под насловом "За историју", француски лист "Монд" оцењује данас да су пресуде Хашког суда политичким и војно-полицијским челницима режима Слободана Милошевића "дале легитимитет НАТО бомбардовању 1999. Србије, иако је та интервенција била незаконита са становишта међународног права, јер је спроведена изван оквира УН".
"Монд" додаје да је НАТО бомбардовање Србије "ипак било оправдано јер је омогућило да се зауставе злочини". А то су, додаје лист, цитирајући пресуду Хашког суда, "злочиначки подухват са циљем да се промени етничка равнотежа на Косову са 90 одсто албанског становништва, систематска кампања терора великих размера, укључујући убиства, уништавања имовине, крађе и сексуално насиље".
Зато је, каже се у уводнику "Монда", пресуда Хашког суда "историјска јер први пут јасно утврђује одговорност бившег режима југословенског председника Слободана Милошевића у том сукобу".
"Ова пресуда је исто тако и она 'посмртна' Милошевићу", сматра француски дневник који каже да је Милошевић "пироман Балкана током 90-их година", који је умро у ћелији Хашког суда пре краја суђења јер су судије, бавећи се само косовским досијеом, подсетили да су српска војска и полиција, кад се све сведе, одговарале свом 'врховном команданту' Милошевићу, који је, дакле, крив.

Остварење идеје о оснивању народних кухиња у Србији које би финансијски помогли појединци и организације из расејања највероватније ће сачекати боље услове, али ће, ипак, наши сународници из иностранства, учествовати у једној од хуманитарних  акција Црвеног  крста Србије за помоћ српској деци са Косова и Метохије. О томе смо разговарали са председником Српског савеза из Шведске, Николом Јанићем. 
Отварање народних кухиња у Србији, како је истакао Никола Јанић, требало је да омогући да Срби из расејања и матица први пут заједно учествују у једној хуманитарној акцији. Предлог је био да Влада Србије обезбеди просторије и персонал, тамо где је то потребно, а да Срби из расејање финансијски помогну нормалан рад народних  кухиња, у којима би се дневно припремало више стотина оброка.
“Црвени крст Србије нас је обавестио да  тренутно  у држави има 56 јавних кухиња, али да ће неке од њих, због тренутне финансијске ситуације, морати да се затворе. Њихов предлог да дијаспора  помогне рад тих кухиња није наишао на наше одобравање, јер људи у расејању једноставно немају поверења и мислили би да држава од њих хоће само новац. Организовање народних кухиња на начин на који је предложила дијаспора је  једино прихватљиво, јер би то била заједничка акција са строго одредјеним правима и обавезама за обе стране”, каже Јанић.

Бивши председник Србије Милан Милутиновић ослобођен је данас пред Хашким трибуналом свих тачака оптужнице за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања на Косову 1999. године.
Судско веће је, међутим, у првој пресуди за злочине почињене над косовским Албанцима, прогласило кривим осталу петорицу српских политичких, војних и полицијских функционера и на по 22 године осудило бившег потпредседника владе СРЈ Николу Шаиновића, команданта Треће армије ВЈ, генерала ВЈ Небојшу Павковића и начелника МУП-а за Косово и Метохију, генерала полиције Сретена Лукића.
Бивши начелник Генералштаба ВЈ, генерал Драгољуб Ојданић, и командант Приштинског корпуса и начелник штаба Треће армије, генерал Владимир Лазаревић, осуђени су на по 15 година затвора.
Претресно веће је закључило да су Шаиновић, Павковић и Лукић криви по свим тачкама оптужнице, док су Ојданић и Лазаревић криви за помагање и подржавање депортације и присилног премештања албанског становништва са Косова, а ослобођени су кривице за убиства, прогоне и кршење закона и обичаја ратовања.
Анализирајући доказе изведене током суђења, Претресно веће је закључило да је постојала широко распрострањена кампања насиља усмерена против цивилног албанског становништва на Косову током бомбардовања које је НАТО спровео против СРЈ.
Ту кампању су спроводиле снаге војске и МУП-а под контролом власти СРЈ и Србије, које су одговорне за масовна протеривања цивила косовских Албанаца из њихових домова, као и за убиства, сексуално злостављање и намерног уништавање џамија, наведено је у пресуди.