Прилози

Одштету од 900.000 долара породици америчког студента Брајана Стајнхауера, кога је претукао Миладин Ковачевић, Влада Србије је исплатила из текуће буџетске резерве, потврђено је Данасу у Влади и у Министарству правде.
Како је нашем листу објашњено, Влада је узела позајмицу из буџетске резерве, а закључком Владе је наложено Дирекцији за одузету имовину да средства рефундира у буџет. Овакав потез није неуобичајен, јер буџетска резерва служи Влади да покрије непредвиђене трошкове, с обавезом да врати новац.
Дирекција за управљање одузетом имовином још није профункционисала, а тужилаштво и полиција нису још почели да плене имовину од криминалаца. Проблем у овој ситуацији је и то што је управо недостатак новца у буџету успорио формирање Специјалне јединице МУП-а Србије за финансијске истраге. Главни задатак ове јединице је да утврди имовину криминалаца која би била одузета по Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Тужилаштво је досад доставило полицији три налога за утврђивање законитости и порекла имовине припадника организованих криминалних група, који су осуђени пред Специјалним судом.

Портпарол Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић изјавио је да је у току истрага у вези са наводима да је у "жутој кући" на северу Албаније постојала операциона сала и да тек треба да буде утврђено шта се у њој заиста одвијало.
"Имамо доказе да је у жутој кући постојала операциона сала", рекао је Векарић за руску ТВ станицу "Раша тудеј" .
"У извештају УНМИК-а до којег смо дошли сопственим каналима наведено је да су истражитељи мисије УН у кући пронашли пар бочица пеницилина", рекао је Векарић. "Истрага је у току и покушавамо да утврдимо шта се тамо заиста дешавало."
Руска телевизија је јуче, у прилогу под називом "Кућа ужаса: Срби киднаповани због органа?", подсетила да истражитељи УН и српско Тужилаштво за ратне злочине сумњиче присталице Ослободилачке војске Косова за отмице Срба, којима су вађени органи и потом продавани на црном тржишту ради трансплантације.
Становници "жуте куће", као и њихови суседи, одбацили су наводе о вађењу органа српских заробљеника. У прилогу се, такође, подсећа да су међународни истражитељи желели да ископају нека тела с локалног гробља у том селу, али да су их мештани у томе спречили.
Сада тај случај разматра Савет Европе, а Еулекс је саопштио да планира да спроведе сопствену истрагу.

Светски дан Рома, 8. април, обележава се у Србији низом манифестација, које у Београду организује Национални савет ромске националне мањине, под покровитељством Министарства рада и социјалне политике.
Светски Дан Рома установљен је 1971. године, на Првом светском конгресу у Лондону, када је установљено и име народа, а нешто касније и ромска химна "Ђелем, ђелем", застава, у комбинацији плаве и зелене боје са црвеним точком у средини, као и језичка равноправност свих ромских дијалеката. Декада Рома 2005. до 2015. године, међународни пројекат који су иницирале земље југоисточне Европе, чији је циљ уклањање свих облика дискриминације Рома, ради интеграције једне од најугроженијих етничких заједница у Европи, у Србији је почела пре четири године. Србија председава Декадом Рома, активностима којима промовише културу тог народа и њен значај.
Поводом Светског дана Рома, у Дому Народне Скупштине уприличено је "јавно слушање" о утицају светске економске кризе на маргиналне групе и мерама владе за ублажавање последица. У Дому Војске Србије у Београду отворена је изложба стваралаштва ромских сликара, писаца и фотографија које приказују ромску заједницу, а на Тргу Републике организован је културно-уметнички програм.

Председник Косовско-митровичког округа Раденко Недељковић рекао је после састанка са командантом северног сектора Кфора генералом Филипом Бра, да ће Кфор подржати обнову албанских кућа у насељу Брђани, у северној Митровици, иако се Срби противе тој иницијативи. Недељковић је рекао да генерал није уважио ниједан од разлога које Срби наводе, већ им је поручио да ће међународна заједница употребити сва расположива средства и пружити пуну подршку реализацији пројекта обнове албанских кућа.
Срби у том насељу се противе реконструкцији албанских кућа и траже да најпре њиховим сународницима буде омогућено да се врате у јужни, албански, део Митровице. У северном делу Косовске Митровице поред насеља "Бошњачка махала" у коме живе и Срби и Албанци, постоји и насеље "Три солитера" које спада такође у мултиетничко насеље.
Ова места су попришта сукоба али уједно и једина места у коме Срби и Албанци живе заједно, за разлику од јужног дела, где нема ниједног таквог места.
Након мартовског погрома када је запаљена црква у јужном делу овог града, ниједан Србин није остао да живи, а није било ни покушаја повратка за разлику од северног дела.

Црквени суд Епархије захумско-херцеговачке осудио је двојицу Требињаца због деловања којим су, како се наводи, наружили цркву и њене великодостојнике.
Николу Секуловића и Блажа Стевовића из Требиња су искључени из цркве на одређено време. Суђење у епархији било је затворено за јавност.
Шесточлани црквени суд, којим је председавао епископ Григорије, је затражио да Секуловић и Стевовић за време искључења из заједнице престану са својим саблазним и душегубним деловањем, које је на штету цркве и на њихову пропаст.
Секуловићу и Стевовићу се забрањује да улазе у храмове, присуствују литургијама, као и било којој другој свештенорадњи, богослужењу, хришћанском крштењу, венчању, сахрани. Одлуком црквеног суда, члановима Цркве је забрањено молити се са изопштенима из црквене заједнице.
Како је објављено на сајту епархије, Суд је позвао Секуловића и Стевовића на покајање, што је и до сада више пута чинио и навео да ће уколико и даље наставе са својим отпадничким деловањем донети одлуку о њиховом коначном искључењу из црквене заједнице.

У Србији се комеморативним скуповима обележава Дан сећања на жртве агресије нацистичке Немачке на бившу Краљевину Југославију у II светском рату која је почела 6. априла 1941. бомбардовањем Београда и још неколико већих српских градова.
Процењује се да је у операцији "Казнена одмазда" погинуло између 4.000  и 10.000 људи - већина у Београду, који је интензивно бомбардован четири дана. На град је избачено више стотина тона бомби, а гађане су густо насељене четврти, пијаце и важни инфраструктурни и други значајни објекти као Народна библиотека подигнута 1832., у чијем пламену је потпуно нестало више од 350. 000 вредних књига укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности. Разрушена је и Железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром, болнице, бројне цркве и други објекти.
Судбина Краљевине Југославије била је одлучена 27. марта 1941. пучем и демонстрацијама у Београду против Тројног пакта. То је разјарило нацистичког вођу Адолфа Хитлера, јер је пореметило немачке планове за освајање Совјетског Савеза, па је истог дана донета одлука да се, поред Грчке, уништи и Југославија. Држава је складу с планом "Трећег Рајха" раскомадана и подељена између Немачке, Мађарске и Бугарске с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

По рачуници НБС, септембра 2008. динар је реално вредео 108 одсто више него крајем 2000. Толика прецењеност домаће валуте довела је до енормног увоза и гушења домаће производње. Од 2001. у Србију је ушло преко 62 милијарде долара у нето износу. И све је то појео огроман увоз. Тај, екстремно неолиберални концепт реформи довео нас је на ивицу слома какав су доживели Мексико, Русија и Аргентина, каже за „Блиц недеље“ Млађан Ковачевић, професор универзитета и редовни члан Академије економских наука.
Како сте дошли до цифре од 62 милијарде?
– По основу нових задуживања, од 1. јануара 2001. остварен је девизни прилив од 21 милијарде долара у нето износу. По основу дознака из иностранства дошло је око 26 милијарди, а око 15 милијарди су приходи од приватизације, гринфилд и портфолио инвестиција. Банке и предузећа дуговале су крајем 2000. године око две милијарде, а крајем прошле године њихов инострани дуг премашио је 21 милијарду долара. Лудило олаког задуживања потпуно је превладало. Да сам се ја питао, ако се предузеће већ задужује, инсистирао бих да се тај новац употреби за увоз опреме, репродукционог материјала и знања, а не за увоз роба широке потрошње. За осам година збирна вредност увоза је преко 105 милијарди долара. Све се увози. Погледајте „Ју-Ес стил“, они све живо увозе. Осим, можда, креча. Па ваљаоница у Севојну, „Петрохемија“, „Тигар“, фармацеутске куће. Све оне своју производњу заснивају на увозним компонентама.

Две невладине организације Комитет правника за људска права - Јуком и Хелсиншки одбор за људска права за Србију поднеле су кривичну пријаву против књижевника Добрице Ћосића због изаживања националне, расне и верске мржње против албанског народа у најновијој књизи „Време змија“.
Осим таблоида који су кривичну пријаву прокоментарисали у свом стилу „Бабе тужиле деду“, алудирајући на Соњу Бисерко и Биљану Ковацевић Вучо које се налазе на целу две невладине организације које су реаговале на спорну реченицу, у јавности ова тужба није шире коментарисана. Ако се изузме опет један цинични текст озбиљног дневног листа Борба, који је расписао конкурс за новог оца нације, док је Добрица Ћосић у затвору.
То су, наравно, мање или више духовита , односно недуховита поигравања са једном озбиљном темом у српском друштву-језиком мржње.
Реченица на коју су реаговале две невладине организације се налази на страни 211. у најновијој књизи „Време змија“ и гласи:
"Тај социјални политички и морални талог трибалног варварског Балкана узима за савезника Америку и Европску унију против најдемократскијег, најцивилизованијег, најпросвећенијег, балканског народа - српског народа."

Историја представља референтни фактор чији се судови не могу прејудицирати. Десет година од НАТО-агресије на Југославију алијанса је, заправо, слабија него што је била. Јер главна стратешка функција НАТО-а јесте да сачува заједничке интересе између Европе и Америке, а ти интереси све су више различити. Чак ни повратак Француске у војне структуре алијансе не може да порекне јасну индикацију да присуствујемо рађању једне нове гвоздене завесе. Преко Атлантика.
Ако је прави победник рата за Космет албанска мафија, која је сада и званично добила своју „државу” уз помоћ НАТО-авијације, онда алијанса на прослави свог 60. рођендана и нема превише разлога за славље. Наиме, улазак Албаније и Хрватске у НАТО у строго војном смислу пре ће ослабити него што ће ојачати војну снагу НАТО-а, јер и Албанија и Хрватска биће корисници безбедности, а не они који пружају безбедност. Или је „извозе”. Гурањем Грузије и Украјине у НАТО, алијанса уместо да стабилизује регионе ризикује да увезе и њихове непријатељске анимозитете што делимично може да се односи и на Албанију и Хрватску. Суочена са ширењем НАТО-а на исток и практично опкољавањем своје територије Русија то сигурно неће мирно гледати и играће на карту супротстављених интереса Европе и Америке. Тамо где је то могуће.

Расправно веће Хашког трибунала одбацило је захтеве одбране хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача за одбацивање свих тачака оптужнице која их терети за злочине почињене током и после акције Олуја 1995. године
Судско веће је оценило да је тужилаштво извело довољно доказа за наставак процеса.
Одбрана хрватског генерала Анте Готовине затражила је 19. марта од Хашког трибунала да Готовину ослободи, тврдећи да у недавно завршеном доказном поступку тужиоци нису доказали да је он крив за прогон Срба из Книнске крајине и друге злочине током и после операције Олуја у лето 1995.
Исте захтеве поднела је и одбрана суоптужених Чермака и Маркача.
Тужиоци Хашког трибунала затражили су од судског већа да не прихвати те захтеве, тврдећи да је доказана кривица хрватских генерала за прогон Срба из Книнске крајине 1995. године.
Суђење Готовини и суоптуженима требало би да буде настављено 28. маја извођењем доказа одбране.
РТС