Прилози

Бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић потврдио је пред Хашким трибуналом да су у јулу 1995. године оптужени Вујадин Поповић, Љубиша Беара и Драго Николић били умешани у организацију масовних убистава муслиманских заробљеника из Сребренице, јавила је агенција Бета.
Поповић, Беара и Николић оптужени су, заједно са Винком Пандуревићем и Љубомиром Боровчанином, за геноцид над сребреничким Муслиманима, а Радивој Милетић и Милан Гверо терете се за злочине против човечности у Сребреници и Жепи.
Према оптужници, снаге ВРС су, у данима после заузимања Сребренице 11. јула 1995., организовано убиле око 7.000 муслиманских мушкараца у околини Зворника.
Момир Николић, у то време начелник за безбедност Братуначке бригаде ВРС, пред Трибуналом је 2003. године признао кривицу за злочине против човечности у Сребреници, а 2006. је правоснажно осуђен на 20 година затвора, после чега је пребачен у Финску на издржавање казне.
Дајући исказ као сведок судског већа, Николић је изјавио да му је 12. јула 1995., дан после заузимања града, потпуковник Поповић, начелник за безбедност Дринског корпуса ВРС, наговестио да ће сви заробљени мушкарци бити побијени.

Неким случајем баш јуче, на православни Васкрс, представници неколико хрватских десничарских удружења и бискупских конференција Хрватске и БиХ положили су венце и запалили свеће на простору бившег усташког логора Јасеновац „жртвама партизанских злочина”, чиме се обнавља измишљотина да је на истом месту некадашњег усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима после ослобођења 1945. наставио да делује „партизански логор за Хрвате”, односно квислинге. За равнотежу, положили су затим цвеће и на споменик уморених логораша од усташких крвника.
Ову чудну делегацију предводили су бивши професор Правног факултета и председник Хрватског жртвословног друштва Звонимир Шепаровић и секретар Почасног блајбуршког вода Боже Вукушић. Дотични је осамдесетих година у Немачкој осуђен на доживотни затвор због организовања убиства емигранта Јусуфа Татара за кога је веровао да је агент Удбе, али се испоставило да је био доушник немачке криминалистичке полиције. На тражење Туђмана Немачка је Вукушића почетком деведесетих изручила Хрватској, где је убрзо постао познат као „ловац на удбаше”, а посебно као секретар комисије Сабора која је под вођством Вице Вукојевића утврдила да је за време усташке НДХ убијено тек неколико Јевреја и групица Срба.

Државно тужилаштво подигло је оптужницу против Мехура Селимовића, Адила Руждића и Емира Мустафића због ратног злочина над српским цивилима и заробљеницима у Бихаћу, Цазину и Босанском Петровцу. Селимовић, Руждић и Мустафић, бивши припадници Петог корпуса, оптужени су да су од 1994. до 1996. године починили злочин над заробљеним цивилима српске националности у више објеката на подручју Бихаћа, Цазина и Босанског Петровца.
Према наводима оптужнице, они су за време рата, под командом Атифа Дудаковића, нечовечно поступали, намерно наносили снажни телесни и душевни бол ратним заробљеницима. Ратни заробљеници и цивили су, сматра Тужилаштво, у нечовечним условима држани у логорима у касарни "Адил Бешић" и просторијама цивилног затвора "Луке" у Бихаћу, у аутосервису "Рад" у Цазину, као и другим објектима, где су присиљавани и на "службу у непријатељским оружаним снагама".
У периоду од 1994. до 1996. године Селимовић је био референт за контраобавештајне послове и заменик начелника Одељења Службе војне безбедности команде Петог корупса Армије БиХ. Ружнић је био помоћник команданта за безбедност и оперативац Одељења службе војне безбедности, док је Мустафић био војни полицајац при Петом корпусу Армије БиХ.

Нацртом закона о регионалном развоју предвиђена је подела Срије на седам региона, а Пиротски округ би, према том предлогу, био у саставу Источног региона са седиштем у Зајечару.
Начелник Пиротског управног округа Горан Стаменовић рекао је агенцији Бета да то није коначан предлог и да није сигуран да је неопходно у овом тренутку делити Србију на седам региона.
„Чини ми се да је сва та подела урађена мало вештачки и да би можда број региона могао да се смањи. Сматрам да би формирање једног региона југоисточне Србије са центром у Нишу који би обухватио пчињски, јабланички, топлички, нишавски, пиротски и зајечарски округ, можда било боље решење”, казао је Стаменовић.
Он је додао да је недавно на састанку Савета Пиротског округа кога поред начелника, чине и председници пиротске, бабушничке, белопаланачке и димитровградске општине, разговарано о регионализацији, али да конкретни закључи нису донети.
„С обзиром да је Пирот на граници између Источног региона, са центром у Зајечару и Јужног са центром у Нишу, како је замишљено овом поделом, постоје заговорници и једине и друге идеје”, навео је он.

Научни скуп „Поетика Стевана Раичковића”, недавно је одржан у Требињу, у Херцеговини. О овом великом српском поети говориле су бројне колеге писци и пријатељи, у организацији Института за књижевност и уметност из Београда и општине Требиње.
У савременој српској литератури мало је песника чија је поезија прихваћена од тако широког круга читалаца као што је то поезија Стевана Раичковића. Његова лирика одавно је сврстана међу најблиставије домете српског песништва. У Раичковићевом разноврсном стваралаштву, могло се чути на скупу у Требињу, уочљив је један занимљив, мада ненаглашен аспект у којем се прожимају путописни елементи са мотивима љубавне лирике. Певајући о страном простору и мртвој драгој, Раичковић је остварио неке од својих најзанимљивијих песама, а њему својствен осећај меланхолије и усамљености, на посебан начин, прожима ове стихове. Занимљиво је било излагање Кајоко Јамасаки, која је говорила о превођењу поезије Стевана Раичковића, а могло се чути и како наш песник звучи на јапанском језику. Својим креативним делом, Раичковић нам је потврдио да се класичним облицима могу изразити разноврсни модерни садржаји, тако да и његова ауторска књига сонета представља песников дијалог са самим собом и дијалог са песмом.

Председник Србије Борис Тадић изјавио је јуче да је дошао на Косово да честита васкршње празнике и упути поруку мира, како Србима, тако и Албанцима.
„Моја порука данас у Високим Дечанима јесте порука мира, мира за Србе и мира за Албанце који живе на Косову и Србији, порука мира, јер без мира не можемо обезбедити пристојан живот. Без веровања у мир не можемо нормално живети”, рекао је јуче Тадић.
Он је новинарима пренео да је дошао да владици Теодосију и свештенству пожели срећне васкршње празнике, али да истовремено упути поруку мира.
Тадићева посета Косову је праћена оштрим мерама обезбеђења. Председник Србије је до манастира, који се налази у близини Дечана, 100 километара западно од Приштине, дошао хеликоптером Кфора.
Тадићев боравак обезбеђују припадници елитних јединица Кфора.
Бета
Како је Тадић дошао у Дечане
Из кабинета председника Србије Бориса Тадића саопштено је да за његову посету братству манастира Високи Дечани није затражена дозвола од привремених органа власти на Косову и Метохији.

Портпарол Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић најавио је да ће Србија ускоро потписати споразум о сарадњи на пружању помоћи у предметима ратних злочина са Канадом и САД.
Векарић је прецизирао да ће са канадским Одељењем за ратне злочине споразум бити потписан крајем маја, или почетком јуна, што је показатељ константне и коректне сарадње на пружању међусобне помоћи у предметима ратних злочина.
Нацрт таквог документа је у припреми и са Сједињеним Америчким Државама.
"Споразум са Канадом биће потписан у јуну и нацрт споразума, који треба да потпишемо са Одељењем за ратне злочине Сједињених Америчких Држава, фактички су елементи наше међународне сарадње које Тужилаштво практикује, а са друге стране веома важан сегмент у потреби да се процесуирају ратни злочини", рекао је Векарић Танјугу.
Векарић је навео да са представницима Канаде предстоји усклађивање термина и места где ће се поптписивање обавити, а Нацрт тог документа са САД "још увек кружи између две будуће споразумне стране".
Векарић је рекао да су оба споразума слична и да се њихова реализација очекује на јесен, у зависности од ефикасности једне и друге администрације.

Прекосутра истиче рок да се све државе које то желе укључе у процес који ће се водити пред Међународним судом правде о томе да ли је једнострано проглашена независност Косова у складу са међународним правом. У протеклих шест месеци на адресу суда стизали су аргументи различитих држава. Једни су образлагали зашто је проглашена независност неоправдана и нелегална док су други тврдили да независност има утемељење у међународном праву.
Србија ће своје аргументе доставити у две књиге. У једној, која има око 350 страна су правни документи и неколико мапа које показују положај Косова у разним историјским фазама од владавине Турске, преко Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије, СФРЈ, државне заједнице Србија и Црна Гора, до Републике Србије. Друга књига има око 600 страна и око 90 докумената који су релевантни за доказивање става да проглашење независности Косова није у складу са међународним правом.
Према незваничним информацијама из Министарства иностраних послова, ставове Београда поднесцима ће подржати Русија, Кина, Грузија, Азербејџан, Аргентина, Боливија, Венецуела, Румунија, Кипар, Шпанија и Словачка.

Грађане БиХ неко гадно лаже, а време ће показати да ли то раде међународне антитерористичке агенције и организације које тврде да је БиХ безбедно уточиште за радикалне исламисте или домаће службе познате по сталним и гласним негацијама свих могућих упозорења о постојању веза са екстремним групацијама, тврди члан Заједничке комисије за надзор над радом Обавештајно-безбедносне агенције (Оба) парламента БиХ Славко Јовичић.
Федерални медији објавили су да је у званичној информацији Министарство безбедности БиХ навело податке Обе да прошле године у БиХ није извршено ниједно кривично дело које би се могло сматрати међународним тероризмом.
"Прво, таква информација је чиста глупост, јер не може Министарство безбедности оквалификовати неко кривично дело као међународни тероризам или нешто друго. То треба да раде правосудни органи. Са друге стране, ако и није било терористичких напада, значи ли то да је БиХ имуна на међународни тероризам", упитао је Јовичић.
Он је изјавио за "Фокус" да упозорења страних обавештајних служби говоре нешто сасвим друго.

Представници Министарства иностраних послова (МИП) БиХ, организоваће састанке са амбасадорима најважнијих земаља да би их замолили да игноришу потернице за члановима ратног Председништва Републике БиХ уколико их распишу власти Србије, један је од закључака са састанка одржаног 3. априла у овом министарству.
Према службеној забелешци, која је у поседу "Независних новина", састанку у МИП-у присуствовали су чланови ратног Председништва Ејуп Ганић и Иво Комшић, помоћници министра иностраних послова БиХ Зоран Перковић и Јасмина Пашалић и шеф Одсека за суседне земље Даворка Иштук.
Према истом извору, они су разговарали о медијским информацијама да је Окружни суд - Специјално одељење за ратне злочине Републике Србије покренуло истражни поступак против 19 држављана БиХ због сумње да су у Сарајеву током 1992. године починили ратне злочине.
"Према подацима добијеним од Амбасаде БиХ у Београду, надлежни органи Србије су до сада открили само имена чланова ратног Председништва Ејупа Ганића и Стјепана Кљујића, а спомињу се имена Хасана Ефендића и Јусуфа Празине", пише у забелешци са овог састанка одржаног у МИП-у.
У забелешци се наводи да МИП БиХ не располаже званичним подацима да су за овим особама расписане међународне потернице, јер се још води предкривични поступак у Србији, али су на састанку договорили план активности да би заштитили држављане БиХ.