Прилози

Црквени суд Епархије захумско-херцеговачке осудио је двојицу Требињаца због деловања којим су, како се наводи, наружили цркву и њене великодостојнике.
Николу Секуловића и Блажа Стевовића из Требиња су искључени из цркве на одређено време. Суђење у епархији било је затворено за јавност.
Шесточлани црквени суд, којим је председавао епископ Григорије, је затражио да Секуловић и Стевовић за време искључења из заједнице престану са својим саблазним и душегубним деловањем, које је на штету цркве и на њихову пропаст.
Секуловићу и Стевовићу се забрањује да улазе у храмове, присуствују литургијама, као и било којој другој свештенорадњи, богослужењу, хришћанском крштењу, венчању, сахрани. Одлуком црквеног суда, члановима Цркве је забрањено молити се са изопштенима из црквене заједнице.
Како је објављено на сајту епархије, Суд је позвао Секуловића и Стевовића на покајање, што је и до сада више пута чинио и навео да ће уколико и даље наставе са својим отпадничким деловањем донети одлуку о њиховом коначном искључењу из црквене заједнице.

У Србији се комеморативним скуповима обележава Дан сећања на жртве агресије нацистичке Немачке на бившу Краљевину Југославију у II светском рату која је почела 6. априла 1941. бомбардовањем Београда и још неколико већих српских градова.
Процењује се да је у операцији "Казнена одмазда" погинуло између 4.000  и 10.000 људи - већина у Београду, који је интензивно бомбардован четири дана. На град је избачено више стотина тона бомби, а гађане су густо насељене четврти, пијаце и важни инфраструктурни и други значајни објекти као Народна библиотека подигнута 1832., у чијем пламену је потпуно нестало више од 350. 000 вредних књига укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности. Разрушена је и Железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром, болнице, бројне цркве и други објекти.
Судбина Краљевине Југославије била је одлучена 27. марта 1941. пучем и демонстрацијама у Београду против Тројног пакта. То је разјарило нацистичког вођу Адолфа Хитлера, јер је пореметило немачке планове за освајање Совјетског Савеза, па је истог дана донета одлука да се, поред Грчке, уништи и Југославија. Држава је складу с планом "Трећег Рајха" раскомадана и подељена између Немачке, Мађарске и Бугарске с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

По рачуници НБС, септембра 2008. динар је реално вредео 108 одсто више него крајем 2000. Толика прецењеност домаће валуте довела је до енормног увоза и гушења домаће производње. Од 2001. у Србију је ушло преко 62 милијарде долара у нето износу. И све је то појео огроман увоз. Тај, екстремно неолиберални концепт реформи довео нас је на ивицу слома какав су доживели Мексико, Русија и Аргентина, каже за „Блиц недеље“ Млађан Ковачевић, професор универзитета и редовни члан Академије економских наука.
Како сте дошли до цифре од 62 милијарде?
– По основу нових задуживања, од 1. јануара 2001. остварен је девизни прилив од 21 милијарде долара у нето износу. По основу дознака из иностранства дошло је око 26 милијарди, а око 15 милијарди су приходи од приватизације, гринфилд и портфолио инвестиција. Банке и предузећа дуговале су крајем 2000. године око две милијарде, а крајем прошле године њихов инострани дуг премашио је 21 милијарду долара. Лудило олаког задуживања потпуно је превладало. Да сам се ја питао, ако се предузеће већ задужује, инсистирао бих да се тај новац употреби за увоз опреме, репродукционог материјала и знања, а не за увоз роба широке потрошње. За осам година збирна вредност увоза је преко 105 милијарди долара. Све се увози. Погледајте „Ју-Ес стил“, они све живо увозе. Осим, можда, креча. Па ваљаоница у Севојну, „Петрохемија“, „Тигар“, фармацеутске куће. Све оне своју производњу заснивају на увозним компонентама.

Две невладине организације Комитет правника за људска права - Јуком и Хелсиншки одбор за људска права за Србију поднеле су кривичну пријаву против књижевника Добрице Ћосића због изаживања националне, расне и верске мржње против албанског народа у најновијој књизи „Време змија“.
Осим таблоида који су кривичну пријаву прокоментарисали у свом стилу „Бабе тужиле деду“, алудирајући на Соњу Бисерко и Биљану Ковацевић Вучо које се налазе на целу две невладине организације које су реаговале на спорну реченицу, у јавности ова тужба није шире коментарисана. Ако се изузме опет један цинични текст озбиљног дневног листа Борба, који је расписао конкурс за новог оца нације, док је Добрица Ћосић у затвору.
То су, наравно, мање или више духовита , односно недуховита поигравања са једном озбиљном темом у српском друштву-језиком мржње.
Реченица на коју су реаговале две невладине организације се налази на страни 211. у најновијој књизи „Време змија“ и гласи:
"Тај социјални политички и морални талог трибалног варварског Балкана узима за савезника Америку и Европску унију против најдемократскијег, најцивилизованијег, најпросвећенијег, балканског народа - српског народа."

Историја представља референтни фактор чији се судови не могу прејудицирати. Десет година од НАТО-агресије на Југославију алијанса је, заправо, слабија него што је била. Јер главна стратешка функција НАТО-а јесте да сачува заједничке интересе између Европе и Америке, а ти интереси све су више различити. Чак ни повратак Француске у војне структуре алијансе не може да порекне јасну индикацију да присуствујемо рађању једне нове гвоздене завесе. Преко Атлантика.
Ако је прави победник рата за Космет албанска мафија, која је сада и званично добила своју „државу” уз помоћ НАТО-авијације, онда алијанса на прослави свог 60. рођендана и нема превише разлога за славље. Наиме, улазак Албаније и Хрватске у НАТО у строго војном смислу пре ће ослабити него што ће ојачати војну снагу НАТО-а, јер и Албанија и Хрватска биће корисници безбедности, а не они који пружају безбедност. Или је „извозе”. Гурањем Грузије и Украјине у НАТО, алијанса уместо да стабилизује регионе ризикује да увезе и њихове непријатељске анимозитете што делимично може да се односи и на Албанију и Хрватску. Суочена са ширењем НАТО-а на исток и практично опкољавањем своје територије Русија то сигурно неће мирно гледати и играће на карту супротстављених интереса Европе и Америке. Тамо где је то могуће.

Расправно веће Хашког трибунала одбацило је захтеве одбране хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача за одбацивање свих тачака оптужнице која их терети за злочине почињене током и после акције Олуја 1995. године
Судско веће је оценило да је тужилаштво извело довољно доказа за наставак процеса.
Одбрана хрватског генерала Анте Готовине затражила је 19. марта од Хашког трибунала да Готовину ослободи, тврдећи да у недавно завршеном доказном поступку тужиоци нису доказали да је он крив за прогон Срба из Книнске крајине и друге злочине током и после операције Олуја у лето 1995.
Исте захтеве поднела је и одбрана суоптужених Чермака и Маркача.
Тужиоци Хашког трибунала затражили су од судског већа да не прихвати те захтеве, тврдећи да је доказана кривица хрватских генерала за прогон Срба из Книнске крајине 1995. године.
Суђење Готовини и суоптуженима требало би да буде настављено 28. маја извођењем доказа одбране.
РТС

Прекјуче су Хрватска и Албанија постале пуноправне чланице НАТО-а. И то скоро у дан када алијанса прославља 60 година свога постојања.
У Загребу се не крије задовољство, чак и уверење да ће бити изглађени прилично запетљани односи са тврдоглавом Љубљаном.
Неко је поводом двоструког балканског учешћа у проширењу алијансе већ дефинисао Србију као „острво недовољно јасно дефинисане неутралности”. Наравно да ми нисмо потпуно усамљени случај, на лабилном полуострву. Али, такве нас околности можда очекују. Македонија мучи још већу муку са Атином него Хрватска са Љубљаном. Али, у Скопљу већ годинама влада грозница „скорог приступа” бриселском крсту. Сарајеву ће бити тешко да дефинише свој однос са неутралношћу и савезништвом, пре свега унутар саме БиХ.
Србија ће се наћи у својеврсној савезничкој конфузији, нарочито после најновијег маскирног шарања балканске мапе.
Пре десетак дана обележена је деценија од бомбардовања Србије. Обновљене су и неке (оправдане) снажне аверзије према алијанси. Оно што је било сећање на најгоре дане понегде је претворено у екстремистичке опите. Нека истраживања показују да НАТО нимало није омиљен у Србији, чак напротив, а разлоге за то није ни потребно образлагати. Ипак је пре неколико година постојала снажна концепцијска струја која је образлагала неминовност: ништа, па ни ратови, није за вечна времена. Морало би се ићи за интересима државе и њене безбедности.

Радна група америчке владе задужена за оздрављење домаће ауто-индустрије саопштила је да планови које су предложили "Џенерал моторс" (ГМ) и "Крајслер" нису успели да докажу да две компаније могу да преживе без владине подршке.
ГМ ће одлуком радне групе у наредних 60 дана добијати финансијску помоћ из буџета Министарства финансија за наставак пословања, а "Крајслер", чијих 80 одсто акција контролише њујоршки инвестициони фонд "Серберус", добио је месец дана да комплетно заокружи и оконча планирано удруживање са италијанским "Фијатом."
Радна група сматра да би један очекивани процес банкротства, као начин да се помогне ГМ-у и "Крајслеру" у решавању неодрживих дугова, могао бити најбољи пут за излазак из кризе, ако се претходно не постигне договор с кредиторима о реструктурисању, без захтева за судском заштитом од поверилаца.
Потребни "агресивнији" планови за оздрављење
Влада је, такође, саопштила да ће лансирати план којим ће гарантовати налоге купаца који набављају нова ГМ и "Крајслер" возила током следеће фазе реструктурисања.
Радна група је закључила да предложени планови оздрављења не пружају довољно гаранција да ГМ и "Крајслер" могу преживети на дуже стазе, чак и ако се стање америчке привреде поправи.

Кошаркашки клуб Сакраменто Кингс из НБА лиге повукао је на свечаној церемонији из употребе дрес са бројем 21, који је током шест сезона носио Владе Дивац.
Повлачење дреса из употребе је посебна част која се указује само најбољим кошаркашима клуба, а Владе Дивац је без сумње оставио дубок траг не само у Сакраменту, већ и у другим НБА тимовима у којима је играо. Нико више никада неће моћи да носи дрес са овим бројем у Сакраменто Кингсима.
Церемонија је одржана током полувремена утакмице против Њу Орлеанса, у рано јутрос, а свечаности су присустовали чланови најуспешније генерације Сакрамента, коју је предводио Дивац.
Некадашњи репрезентативац Југославије и Србије рекао је пре утакмице да је сигуран да ће екипа поново бити успешна као у његово време, када је играла финале конференције.
Играч Њу Орлеанса и некадашњи члан Сакрамента Предраг Стојаковић није играо, али је добио буран аплауз када се појавио у сали, а публика је поздравила и Криса Вебера, Скота Поларда и Дага Кристија.
Стојаковић је за сајт РТС-а изјавио: "Стварно ми је помогао и на терену и ван њега. Помогао ми је да постанем бољи играч и бољи човек".

Група мађарских посланика у Европском парламенту (ЕП), са социјалистом Чабом Табајдијем на челу, иницирала је да се у том телу одржи расправа о положају мањина у Србији, уз захтев да се план Мартија Ахтисарија примени и на војвођанске Мађаре.
Табајди је још фебруара прошле године, три дана после једностраног проглашења независности Косова, изјавио да је тај чин био „неизбежан” и да је главни задатак међународне заједнице да се у тој покрајини осигура стабилност и почне с применом план финског дипломате. Он је изразио разумевање што су Кипар и Шпанија, из унутрашњих разлога, одбили да признају независност Косова, али су за њега „несхватљива” одбијања Румуније и Словачке (с бројном мађарском мањином на свом подручју) да то учине.
„Отцепљење и једнострано проглашење независности Косова за Европску унију није преседан којег треба следити, али би зато део Ахтисаријевог плана о заштити мањина, пре свега српске, требало да постане пример за друге”, рекао је Табајди 20. фебруара прошле године.
Ту своју идеју он је средином децембра 2008. поновио на седници Пододбора за људска права ЕП, на којој се говорило на тему „Људска и мањинска права на западном Балкану”.