Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић сматра да аранжман са ММФ доноси суштински заокрет у смањењу јавне потрошње и највеће прилагођавање буџета од почетка транзиције. Он је истакао да Србија, без ових мера, не би могла да покрије буџетски дефицит и финансира плате и пензије, већ би морала комерцијално да се задужује под знатно лошијим условима. Према речима Јелашића, аранжманом је предвиђено да инфлација буде 10 плус – минус 2 одсто, што је за два процента изнад владине пројекције. Раст цена, које контролише држава, не би смео да буде већи од 15 процената.
Србија ће ове године скоро сигурно забележити пад бруто друштвеног производа, а очекује се да ће следеће године он бити на нули, проценио је шеф Мисије ММФ за Србију Алберт Јегер. Последица тога је пад буџетских прихода што, уз истовремено смањење прилива страног капитала, доводи до повећања дефицита у буџету. Због тога је Србији неопходан велики пакет мера из области пореског прилагођавања, како би се буџетски дефицит ограничио на 3 одсто БДП. То је максимални ниво, који се може финансирати без забрињавајућег раста инфлације, упозорио је Јегер. Он је подсетио да је ММФ одобрио 16. јануара ове године аранжман „из предострожности“ у износу од око 520 милиона долара, али до сада Србија није потрошила ни један долар од овог износа. Што се тиче управо постигнутог ревидираног и увећаног аранжмана, њега ће морати да одобре Управни и Извршни одбор ММФ-а, закључио је шеф мисије за Србију Алберт Јегер.
Ранка Павловић