Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Две невладине организације Комитет правника за људска права - Јуком и Хелсиншки одбор за људска права за Србију поднеле су кривичну пријаву против књижевника Добрице Ћосића због изаживања националне, расне и верске мржње против албанског народа у најновијој књизи „Време змија“.
Осим таблоида који су кривичну пријаву прокоментарисали у свом стилу „Бабе тужиле деду“, алудирајући на Соњу Бисерко и Биљану Ковацевић Вучо које се налазе на целу две невладине организације које су реаговале на спорну реченицу, у јавности ова тужба није шире коментарисана. Ако се изузме опет један цинични текст озбиљног дневног листа Борба, који је расписао конкурс за новог оца нације, док је Добрица Ћосић у затвору.
То су, наравно, мање или више духовита , односно недуховита поигравања са једном озбиљном темом у српском друштву-језиком мржње.
Реченица на коју су реаговале две невладине организације се налази на страни 211. у најновијој књизи „Време змија“ и гласи:
"Тај социјални политички и морални талог трибалног варварског Балкана узима за савезника Америку и Европску унију против најдемократскијег, најцивилизованијег, најпросвећенијег, балканског народа - српског народа."
Правник у ЈУКОМ-у Милан Антонијевић каже да се овде не ради о намери да се суди целој књизи:
„...већ је ова реченица довољна да се покрене поступак против Добрице Ћосића.“
Соња Бисерко из Хелсиншког одбора за људска права каже да је намера подношења пријаве да се скрене пажња јавности на интелектуалце који су креирали политику у 90-им а то чине, по њеном мишљењу, и данас:
„Ми смо имали цео политички, полицијски и војни врх пред Хашким трибуналом, а изостала је било каква, чак и морална осуда оних људи који су стајали иза тога и још увек стоје . Ово је прилика да се скрене пажња на нешто што Ћосић није први пут рекао негативно о Албанцима, то је говорио и о другим народима.„
Покушали смо да одбијемо и изјаве издавача у Службеном гласнику, али нисмо успели. Гојко Тешић нас је одбио, упркос дугом разговору који смо водили са њим поводом кривичне пријаве. Упутио нас је на једног од уредника. Слободан Гавриловић такође није хтео да коментарише, док не види кривичну пријаву за који дан.
„Када будем видео кривичну пријаву, о њој ћу се изјаснити, итекако. ИТЕКАКО. „
РСЕ: Добро, могу ли да вас питам, мимо кривичне пријаве, као једног од уредника тог издања, да ли сте нашли у тој књизи ишта сто је, по вашем мишљењу спорно, што је језик мржње?“
Гавриловић: Никада не бих објавио ни једну књигу која проповеда говор мржње - расне, националне или верске. Никада. Било чију. Нема везе чија је књига и каква је књига, никада књигу са говором мржње не бих објавио.
Дакле, остајемо дужни мишљење издавача о кривичној пријави. Стручна мишљења, међутим, два правника са којим смо разговарали, различита су. Весна Петровић из Београдског центра за људска права нема дилеме:
„Мени се та реченица чини грозном и ја бих, да сам јавни тужилац, покренула поступак , па би се после у самом поступку утврдило шта је писац хтео да каже тим реченицама. То је на тужиоцу да оцени. Ја мислим да је довољна и та једна реченица, то је моје стручно мишљење.“
Професор Правног факултета Оливер Антић тумачи ову реченицу на други начин:
„Ја сам схватио да се говори о политичком руководству које води тај народ. Онда у тој изјави нема елемната никаквог кривичног дела. Ја сам је схватио у том контексту.„
Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права Марко Караџић каже да су две организације које су поднеле кривичну пријаву то урадиле у складу са својим правом, а на наше питање да ли је прочитао спорну реченицу, он је рекао:
„Спорну реченицу сам прочитао и она не доприноси процесу помирења на овим просторима. Има основа да се посумња да шири расну и верску мржњу и да ставља у супериорнији положај једну нацију у односу на другу.“
РСО-Бранка Михајловић